maj 2018
-
Pet pesama posvećenih boginji Persefoni
Grčki mit nije kodifikovan knjigom. To za pisce može biti oslobađajuće saznanje jer su na taj način pozvani da sami, i nedogmatično, doprinesu već postojećem korpusu. Grčki mitovi su niz priča čije varijacije su do nas došle kroz različita pesnička i prozna dela a često su objedinjeni i kroz rečnike. Dakle, oni su nam dostupni…
-
Zar ne žele svi ljubav? O Rembrantovoj slici „Otmica Persefone“ i jednoj pesmi Luize Glik
Zar ne žele svi da osete u noći voljeno telo, kompas, severnu zvezdu, da čuju tiho disanje koje saopštava Živo sam, što takođe znači ti si živo Sliku Otmica Persefone holandski umetnik Rembrant van Rijn stvara 1631. godine. Umetnik tada ima dvadeset pet godina i mnoge će ta činjenica iznenaditi, s obzirom na zrelost dela.…
-
Persefona i Flora kao deo Rembrantovog i prerafaelitskog slikarstva, Svinbernove poezije i popularne kulture
Zar nećeš doći u vrt? Voleo bih da te moje ruže upoznaju. Citat pripada jednom irskom piscu iz 18. veka koji se zvao Ričard B. Šeridan. Učinio mi se pogodnim za ovu priliku. Dvosmislen muški glas poziva devojku u svoj vrt, kako bi ju njegove ruže upoznale. Pročitavši ga, čitalac u sećanje priziva Hada koji…
-
Mit o Persefoni
Persefona, boginja Podzemlja i prirode, Demetrina i Zevsova kći, Hadova supruga. Kao strašna kraljica Podzemlja, ona sprovodi u delo kletve ljudi, gospodari senima i vlada čudovištima podzemnog sveta. Persefona živi iza Okeana, u vlažnim Hadovim dvorima, kraj kojih teku podzemne reke Piriflegetont, Aheront, Kokit i Stiga. U mladosti, dok je još bila devojka (Kora), Persefona…
A . A . A 