Jugoslovenske izdavačke edicije: „Orfej“

Kao studentkinji Katedre za opštu književnost Nolitova izdanja iz edicije Orfej nisu mi bila strana. Skoro da nije bilo naslova koji mi u nekom trenutku nije trebao, bilo kao deo obavezne literature, bilo kao deo ličnog interesovanja. Osim važnosti za „struku“, ova biblioteka bila je važna i omiljena i onima van nje, „običnim“ ljubiteljima književnosti.

Mogli bimo reći da Nolitova edicija Orfej nije imala strogo određen koncept. Bilo je tu i antologija i pojedinačnih autora svih stilova i epoha. I strane i srpske književnosti. I knjiga koje su već bile prevođene i onih koje nisu. Njen značaj je, jednostavno, bio i ostao u lepoti samih naslova i kvalitetu autora za koje je bio zaslužan Zoran Mišić, njen dugogodišnji urednik. Saradnici na ovoj ediciji su bili mnogobrojni i njihova imena možete pročitati u nastavku. Tiraži su bili izvanredno visoki što je omogućilo ovim knjigama, pored kvaliteta same štampe, da budu prisutna i u našem vremenu, skoro sedamdeset godina po osnivanju edicije.

Pošto Orfej važi za jednu od omiljenih Nolitovih biblioteka, da bismo ju bolje razumeli i kontekstualizovali, možda bi trebalo nešto napisati o samom Nolitu. Miloš Stambolić, Nolitov glavni i odgovorni urednik, napisao je: „Nema boljih reči da se ispriča istorija jedne izdavačke kuće no što su imena pisaca i naslovi knjiga. Škrti bibliografski jezik veoma je rečit.“ Prenosimo njegove reči iz Predgovora Nolitovoj bibliografiji 1928-1978.

Godine 1928. Pavle Bihali je sa grupom komunista i drugih naprednih intelektualaca, okupljajući saradnike iz više jugoslovenskih sredina i iz sveta, pokrenuo časopis „Nova literatura“ i osnovao Izdavačko preduzeće Nolit.

Posle zabrane časopisa „Nova literatura“, Nolit nastavlja svoju delatnost prevođenjem savremenih književnih, publicističkih i drugih dela, nemačkih i američkih, a kasnije i ruskih pisaca, dela koja su se bavila prevashodno socijalnim temama. Bile su to knjige koje su na neposredan način govorile o životu radnika, izveštavale o surovostima eksploatacije i rata. „Na Zapadu ništa novo“, „Metropola“, „Raj Amerika“, „Glavna ulica“, „Blago Sijera Madre“, „Zemlja abonosa“, „Jedna mladost u Nemačkoj“, „Hitler osvajač“, „Španija“, „Berački pamuka“, „Lov na ljude“ karakteristični su naslovi Nolitovih izdanja. Iako su govorile o dalekom svetu, ove knjige su bile prihvaćene od naših čitalaca kao svoje.

Nolit objavljuje najznačajnije naše i strane avangardne pisce. U Nolitu se pokreće časopis „Delo“ koji će odigrati prvorazrednu ulogu u našem književnom i intelektualnom životu. Mnogi istaknuti predstavnici nove književne  generacije objavljuju svoje prve knjige u Nolitu. Nolit traga za novim, podržava ga i podstiče.

Veran svom prvobitnom programskom opredeljenju po kome je naše sve što uspemo da učinimo svojim, Nolit prevodi mnoge značajne pisce našeg doba – Prusta, Žida, Kafku, Broha, Džojsa, Foknera, Kamija, Sartra, kao i velike ruske posleoktobarske autore, Babelja, Piljnjaka (koji su u Nolitu prevođeni još pre rata), Majakovskog, Belog, Pasternaka, Ajzenštajna, Mejerholjda, Bahtina i mnoge druge. Među Nolitovim izdanjima su i mnogi prevodi sa jezika dalekih istočnih naroda, prevodi latinoameričkih pisaca – Asturijasa, Borhesa, Karpentjera, Kortazara; antologije savremene engleske, ruske, nemačke, bugarske, grčke, flamanske i brazilske poezije.

Istorija i teorija književnosti zauzimaju sve važnije mesto među Nolitovim izdanjima. Sve brojnija su sintetička dela koja obrađuju istoriju pojedinih književnosti, književnih epoha, pravaca i vrsta, kao i dela iz teorije književnosti i umetnosti.

Nolit je objavio mnoga značajna nova dela iz filozofije, antropologije, psihologije, sociologije, lingvistike i drugih humanističkih disciplina, dela neophodna za zasnivanje nove svetovne duhovnosti. Savremena marksistička filozofija zastupljena je knjigama svojih najistaknutijih predstavnikq – Lukača, Bloha, Benjamina, Adorna, Sartra, Lefevra, Dela Volpea i drugih.

Uvek je knjizi i sa knjigom bilo teško. Ipak, svemu uprkos, živa je i jaka je i danas vera da je knjiga neophodna čoveku da bi postao kakav nije bio, ali i da bi ostao kakav jeste.

*

Biblioteka Orfej. Urednik: Zoran Mišić

Format 12×18. Broš. i tvrd povez

  • Lucius Apulej: Zlatni magarac, roman, 1954. Prevod: dr Albin Vilhar. Predgovor: Miroslav Marković. Str. 260. Tiraž 4000
  • Johan Volfgang Gete: Izbor po srodnosti, roman, 1954. Prevod s nemačkog: Tankosava Kašiković. Predgovor: Zoran Gluščević. Str. 276. Tiraž 3000
  • Edgar Alan Po: Odabrana dela, 1954. Izbor: Zoran Mišić. Prevod s francuskog: Isidora Sekulić, Stanislav Vinaver, Vera Stojić, Božidar Marković, Antun Šoljan. Str. 418. Tiraž 3000
  • Amuleti – Poezija primitivnih naroda, 1955. Odabrali i preveli Zvonimir Golob, Irena Vrkljan i Zvonimir Bajsić. Predgovor: Zvonimir Golob. Str. 147. Tiraž 3000
  • Nataniel Hotorn: Kuća sa sedam zabata, roman, 1956. Prevod sa engleskog Leposava Simić. Predgovor: Vladimir Petrić. Str. 310. Tiraž 3000
  • Robert Luis Stivenson: Dr Džekil i G. Hajd, odabrane pripovetke, 1956. Prevod sa engleskog Ljubica Popović i Milenko Popović. Pogovor: Vladimir Petrić. Str. 236. Tiraž 3000
  • Samjuel Batler: Edgin i ponovo u Edginu, roman, 1956. Prevod sa engleskog Nada Prodanović. Predgovor: Milan Tokin. Str. 504. Tiraž 3000
  • Žerar de Nerval: Odabrana dela, 1956. Prevod sa francuskog Božidar Marković, Stanislav Vinaver, Sima Pandurović i Zoran Mišić. Predgovor: Stanislav Vinaver. Str. 246. Tiraž 3000
  • Antologija novije nemačke lirike, 1956. Sastavili i preveli sa nemačkog: Ivan Ivanji i Branimir Živojinović. Predgovor: Oto Bihalji Merin. Str. 254, Tiraž 3000
  • Šarl Bodler: Odabrana proza, 1957. Prevod s francuskog Bora Glišić. Izbor i predgovor: Miodrag Pavlović. Str. 538. Tiraž 2000
  • Antologija savremene engleske poezije, 1957. Priredili Svetozar Brkić i Miodrag Pavlović. Prevod: Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović, Svetozar Brkić, Jovan Hristić, Dragoslav Andrić, i dr. Predgovor: Svetozar Brkić. Str. 338. Tiraž 3000
  • Nikolaj Gogolj: Fantastične pripovetke, 1957. Prevod s ruskog: V. Poljakov, D. Jovanović, S. Vinaver, B. Kovačević, M. Čehova, N. Bogdanović. Predgovor: Nana Bogdanović. Str. 248. Tiraž 2000
  • F. M. Dostojevski: Dvojnik, 1958. Prevod s ruskog: Lidija Dmitrijev. Predgovor: Petar Džadžić. Str. 168. Tiraž 3000
  • Vasko Popa: Od zlata jabuka, rukovet narodnih umotvorina, 1958. Str. 274, Tiraž 2000
  • Džonatan Svift: Priča o buretu, 1959. Prevod sa engleskog: dr Božidar Marić. Izbor i predgovor dr Sreten Marić. Str. 288. Tiraž 3000
  • Engleske renesansne tragedije, 1959. Prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović. Predgovor: Svetozar Brkić. Str. 528. Tiraž 2000
  • Nemački romantičari, odabrane pripovetke I, 1959. Izbor: Vasko Popa. Prevod: Nikola S. Polovina, Stanko Stražičić, Dobrica Cesarić, Milivoje Predić, Grgur Berić i Zdenka Brkić. Predgovor: Stanislav Vinaver. Str. 374. Tiraž 3000
  • Nemački romantičari, odabrane pripovetke II, 1959. Izbor: Vasko Popa. Prevod: Nikola S. Polovina, Stanko Stražičić, Dobrica Cesarić, Milivoje Predić, Grgur Berić i Zdenka Brkić. Predgovor: Zoran Gluščević. Str. 404. Tiraž 3000
  • Vasko Popa: Urnebesnik, zbornik pesničkog humora, 1960. Str. 255. Tiraž 2500
  • Vilijam Fokner: Buka i bes, roman, 1961. Prevod sa engleskog: Božidar Marković. Predgovor Sreten Marić. Str. 302. Tiraž 3000
  • Artur Rembo, Sabrana dela, 1961. Prevod sa francuskog: Nikola Bertolino. Predgovor: dr Sreten Marić, Str. 318. Tiraž 2000
  • Moderna ruska poezija, 1961. Priredile: Milica Nikolić i Nana Bogdanović. Prevod s ruskog: Olga Vlatković, Stanislav Vinaver, Oskar Davičo, Slobodan Marković, Branislav Miljković, Miodrag M. Pešić, Milan Tabaković, Bora Ćosić. Predgovor: Nana Bogdanović. Str. 275, Tiraž 2000
  • Pjetro Aretino: Dvorska i druga posla, roman, 1961. Izbor dr Eros Sekvi. Prevod sa italijanskog: Momčilo D. Savić. Predgovor: Nikša Stipčević. Str. 406. Tiraž 3000
  • Savremena čehoslovačka poezija, 1962. Izbor: Jara Ribnikar. Prevod: Desanka Maksimović i Jara Ribnikar. Predgovor: Jara Ribnikar. Str. 195. Tiraž 1500
  • Oskar Davičo: Generalbas, roman, 1962. Str. 277. Tiraž 4000
  • Vasko Popa: Ponoćno sunce, zbornik pesničkih snoviđenja, 1962. Str. 238. Tiraž 2000
  • Bogdan Bogdanović: Zaludna mistrija, ogledi, 1963. Str. 252. Tiraž 3000
  • Antologija srpske poezije, 1963. Priredio i predgovor napisao: Zoran Mišić. Str. 444. Tiraž 4000
  • Hiljadu i jedna noć, 1964. Izbor: Ivan V. Lalić. Prevod i predgovor: Stanislav Vinaver. Str. 377. Tiraž 5000
  • Novalis: Izabrana dela, 1964. Izbor i predgovor: Zoran Gluščević. Prevod s nemačkog i prepevi: Branimir Živojinović. Str. 358. Tiraž 3000
  • Lotreamon: Sabrana dela, (Maldororova pevanja, Poezija, Pisma), 1964. Prevod s francuskog i komentar: Danilo Kiš i Mirjana Miočinović. Predgovor: Sreten Marić. Str. 294. Tiraž 3000
  • Edgar Alan Po: Odabrana dela, drugo izdanje, 1964. Izbor: Zoran Mišić. Prevod s engleskog: Isidora Sekulić, Stanislav Vinaver, Vera Stojić, Božidar Marković, Antun Šoljan. Predgovor: Isidora Sekulić. Pogovor: Šarl Bodler. Str. 410. Tiraž 6000
  • Savremena poljska poezija, 1964. Izbor, prevod s poljskog i predgovor: Petar Vujičić. Str. 252. Tiraž 3000
  • Embrouz Birs: Neobične priče, 1965. Izbor, prevod sa engleskog i predgovor: Branko Vučićević. Str. 230. Tiraž 3000
  • Peđa Milosavljević: Zopir, dramska legenda u pet prizora, 1966. Str. 160. Tiraž 3000
  • Ueda Akinari: Priče kiše i meseca, 1966. Prevod s francuskog: Božidar Marković. Predgovor: Vladimir Petrić. Str. 183. Tiraž 3000
  • Antologija ruske fantastike, 1967. Priredila: Milica Nikolić. Preveli: Miroslav Babović, Nana Bogdanović, Lidija Dmitrijeva, Jelica Drenovac, Aleksandar Flaker, D. N. Jovanović, Milivoje Jovanović, Olga Kojić, Božidar Kovačević, Mira Lalić, Ljudmila Mihajlović, Miloš Moskovljević, Milica Nikolić, M. M. Pešić, V. Poljakov, Lidija Subotin, Zorka Velimirović, Stanislav Vinaver, Lola Vlatković, Petar Vujičić. Predgovor: Milica Nikolić. Str. 595. Tiraž 3000
  • Antologija francuske fantastike, 1968. Priredio: Zoran Mišić. Prevod s francuskog: Ivanka Marković. Str. 274. Tiraž 3000
  • Bugarska poezija XX veka, 1969. Priredio i predgovor napisao: Milan Đurčinov. Prevod s bugarskog: Desanka Maksimović i Vlada Urošević. Str. 257. Tiraž 3000
  • Antologija poljske fantastike, 1969. Priredio i predgovor napisao: dr Stojan Subotin. Prevod s poljskog: dr Milorad Živančević, Slobodan Petković i dr Stojan Subotin. Str. 278. Tiraž 3000
  • Hulio Kortazar: Tajno oružje, 1969. Prevod s španskog i predgovor: Radoje Tatić. Str. 235. Tiraž 3000
  • Fridrih Helderlin: Odbarana dela, 1969. Izbor i prevod s nemačkog: Ivan V. Lalić. Predgovor: Sreten Marić. Str. 304. Tiraž 3000
  • Novija mađarska lirika, 1970. Priredili Ivan Ivanji i Danilo Kiš. Predgovor: Danilo Kiš. Prevod s mađarskog: Ivan Ivanji, Danilo Kiš i Ivan V. Lalić. Str. 293. Tiraž 2000
  • Hiljadu lotosa, antologija indijskih književnosti od najstarijih vremena do 17. stoljeća, 1971. Sačinila, prevela, pogovorom i tumačenjima popratila: Vesna Krompotić. Str. 498. Tiraž 2000
  • Josif Brodski: Stanica u pustinji, 1971. Izbor i predgovor Milica Nikolić. Prepevao Mića Danojlić. Str. 140. Tiraž 2000
  • Hiljadu lotosa, antologija indijskih književnosti od najstarijih vremena do 17. stoljeća, drugo izdanje, 1973. Sačinila, prevela, pogovorom i tumačenjima popratila: Vesna Krompotić. Str. 498. Tiraž 3000
  • Pjer Mabij: Ogledalo čudesnog, 1973. Prevod s francuskog: Ivanka Marković. Predgovor: Andre Breton. Str. 361. Tiraž 3000
  • Edgar Alan Po: Odabrana dela, treće izdanje, 1974. Izbor: Zoran Mišić. Prevod s engleskog: Isidora Sekulić, Stanislav Vinaver, Vera Stojić, Božidar Marković, Antun Šoljan. Predgovor: Isidora Sekulić. Pogovor: Šarl Bodler. Str. 410. Tiraž 5000
  • Antologija savremene engleske poezije, drugo, dopunjeno izdanje, 1975. Priredili: Svetozar Brkić i Miodrag Pavlović. Predgovor: Svetozar Brkić. Prevod: David Albahari, Dragoslav Andrić, Svetozar Brkić, Milovan Danojlić, Jugoslav Đorđević, Ivan V. Lalić, Raša Livada, Mirko Magarašević, Milica Mihajlović, Aleksandar Nejgebauer, Miodrag Pavlović, Isidora Sekulić, Luka Semenović i Jovan Hristić. Str. 383. Tiraž 5000
  • Moderna ruska poezija, drugo, dopunjeno izdanje, 1975. Priredile: Milica Nikolić i Nana Bogdanović. Prevod: Bora Ćosić, Oskar Davičo, Danilo Kiš, Slobodan Marković, Branko Miljković, Vera Nikolić, Miodrag M. Pešić, Stanislav Vinaver, Olga Vlatković, Petar Vujičić, Branko Vuković, Lav Zaharov. Predgovor: Nana Bogdanović. Str. 314. Tiraž 5000
  • Antologija rumunske lirike XX veka, 1975. Izbor i predgovor: Radu Flora. Prevod Rtomir Marković, Momčilo Savić i Radu Flora. Str. 226. Tiraž 3000
  • Antologija novije nemačke lirike, 1976. Priredili Ivan V. Lalić i Branimir Živojinović. Predgovor: dr Mirko Krivokapić. Prevod: Slobodan Glumac, Ivan Ivanji, Zvonimir Kostić-Palanski, Ivan V. Lalić, Boško Petrović i Branimir Živojinović. Str. 340. Tiraž 3000
  • Anri Mišo: Moji posedi, pesme, 1976. Izbor, prevod s francuskog i predgovor: Jovan Hristić. Str. 194. Tiraž 3000
  • Vesna Krompotić: Čas je, Ozirise, ogledi, 1976. Str. 182. Tiraž 3000
  • Vasko Popa: Od zlata jabuka, rukovet narodnih umotvorina, drugo izdanje, 1978.
  • Vasko Popa, Urnebesnik, zbornik pesničkog humora, drugo izdanje, 1978.
  • Vasko Popa, Ponoćno sunce, zbornik pesničkih snoviđenja, drugo izdanje, 1978.
  • Antologija savremene grčke poezije, 1978. Izbor, prevod, predgovor i beleške o pesnicima: dr Ksenija Maricki Gađanski
  • J. V. Gete: Faust, dvojezično izdanje, 1978.
  • Bertold Breht: Izabrane pesme, 1978.

Izvor: NOLIT 1928-1978. Bibliografija, priredio Dragoljub Popović, Beograd, 1978.

Ана Арп

Ана Арп је ауторка уметничког пројекта А . А . А. Једна је од првих у свету која је форму сајта почела да користи као могућност за обликовање сопственог уметничког дела. Садржај на сајту ствара аутентичан језик чију је комбинаторику омогућила савремена технологија која из дана у дан бива све јачи медијатор између нас и уметности, нас и стварности, мења нам живот и успоставља нов начин рецепције. Садржај сајта чине речи и слике које тек заједно, и у истом контексту посматране, налик предметима у кабинету куриозитета, творе потпуно нову реалност, нов језик, нов начин да се ствари виде и доживе.