Najznačajnije jugoslovenske izdavačke edicije

Zgrada državne štamparije BIGZ gde je većina knjiga koje će biti pominjane u nastavku teksta štampana. Projektovao ju je Dragiša Brašovan 1936-1940. Fotograf nepoznat, ’70 godine 20. veka

Jugoslavija je bila izdavački i prevodilački gigant. Izdanja koja su se u periodu obe države, i kraljevine i socijalističke federacije, štampala cirkulišu i danas, zbog svog jedinstvenog kvaliteta, tiraža, naslova, prevoda, dizajna, u svakom slučaju dobre i kvalitetne uređivačke politike, ali i kuture knjige koju je omogućila količina novca uslovljena društvenom organizacijom, kao i veličinom tržišta.

Edicije koje slede nisu konačan broj važnih i vrednih pomena, to su samo neke od najpoznatijih i najvažnijih koje je za ovu priliku, na moju molbu, sastavio Siniša Lekić, arheolog i poznavalac antikvarne knjjige. Neke od edicija sam dodala i ja, prethodno imajući u vidu izdanja koja sama posedujem. Sve moguće propuste, nedostatke i greške u nastavku teksta treba pripisati meni.

Edicije su izdanja unutar određene izdavačke kuće koja su tematski objedinjena, ona čine jednu tematsku ili idejnu celinu, imaju istog urednika, nekada i više različitih, kao i prepoznatljiv dizajn, opremu i vizuelni identitet. Osim urednika, jedan od glavnih činilaca vrednosti i prepoznatljivosti neke edicije su i grafički dizajneri koji bi ediciju vizuelno oblikovali. U tome je velika vrednost i specifičnost knjiga čiji spisak sledi. Nastavite sa čitanjem

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Erotikon“

78563060_433932837275219_3367909295331999744_n

Jugoslovenske izdavačke edicije novi je ciklus objava na ovom internet mestu. Sa objavama je započeto juna 2019. godine kada je bilo reči o ediciji Plava ptica. Sada je na redu još jedna popularna i značajna edicija jugoslovenskog izdavaštva: Erotikon.

Biblioteka „Erotikon“ izdavačke kuće „Prosveta“ izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova „Istorija seksualnosti“ na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove značajne i prepoznatljive biblioteke.

Na spisku koji sledi videćemo da je štampano oko trideset pet naslova, iako spisak verovatno nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja.

Urednik biblioteke „Erotikon“ bio je Milan Komnenić. Jedan njegov esej već je objavljen na  A . A . A  (ovde). Edicija knjiga „Erotkon“ školski je primer kako se prave i formiraju edicije koje će poštovati i sakupljati i oni kojima tema knjiga nije bliska: Nastavite sa čitanjem

Jugoslovenske izdavačke edicije: „Plava ptica“

Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu.

Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata.

Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviiji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivno veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga.

Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva živi i danas i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu (naročito) oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima. Nastavite sa čitanjem

Pet beogradskih antikvarijata

Antikvarijat „Bulbuk“

Antikvarijat „Bulbuk“

Odlučila sam da predstavim Beograd posredstvom jednog teksta o antikvarijatima, a isti se ne moraju odnositi samo na kupce i posetioce iz Beograda. Knjige koje se mogu kupiti u ovim knjižarama dostupne su svima posredstvom interneta a, od sada, nadam se, i posredstvom ovog teksta, bar vizuelno ili kao predlog za čitanje.

Moja lutanja gradom podrazumevala su i posete knjižarama u koje neću nužno ući ali pored kojih ću zastati i posmatrati njihov izlog. Tako sam se ja, za početak, informisala o knjigama, piscima, dizajnu, izdavačima, edicijama. A kada bih i ušla unutra, ponašala bih se kao da sam u biblioteci. Stajala bih satima pred policom i listala knjige, čitala ih, otvarajući nasumično stranice, razgledajući svaki mogući detalj.

Prošlost jedne zemlje vidljiva je na dva mesta: na buvljacima i u antikvarijatima. Ovde pod antikvarijatima ne podrazumevam samo mesta specijalizovana za prodaju starih i vrednih predmeta, već mislim i na knjižare koje prodaju stara izdanja, knjige koje se nisu doštampavale.

Kada sam počela da formiram svoju biblioteku, svoju kolekciju knjiga, bila sam pri kraju srednje škole. Do tada sam već imala neke svoje knjige ali sam od tada počela sistematski da ih kupujem, da biram izdanja i naslove pažljivo. Moja biblioteka se u početku nije razlikovala od kolekcija knjiga drugih studenata književnosti. Izdanja nisu bila retka, nisu bila ni naročito očuvana, naslovi se nisu izdvajali od spiska preporučene literature za dati ispit, ali od nečega se moralo početi.

Vremenom sam proširila tematski okvir knjiga a sa godinama, s obzirom na poboljšanje moje finansijske situacije u odnosu na dane studiranja (svaki oblik kolekcionarstva ili prikupljanja, naročito kada je u pitanju neka od umetnosti, zahteva dosta materijalnog ulaganja), u sobu sam počela da unosim sve više i više knjiga, ali nikada nasumično odabranih. Ja sam osoba čije su beležnice uvek pune spiskova. Nastavite sa čitanjem