Dedal i Ikar
-
Zašto je Ikar romantičarski heroj?
U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje oni ne bi bili ništa; jer, posredstvom prirode su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar, pored mitske…
-
Ikar u mom snu
Sanjala sam Ikara u crkvi. Jedna velika freska naspram vrata bila je, od poda do tavanice, ispunjena obrisima njegovog tela koje pada naglavačke, sa krilima čiji perje je letelo okolo, dok se u pozadini plaveo ili zeleneo pejzaž, stvarajući tako, u kontrastu sa belinom perja azurni, spokojan prizor, koji je bio u potpunoj nesaglasnosti sa…
-
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vistan Hjuz Oden
Pojedinačan ljudski pad događa se uvek u uglu slike sveta. Naizgled, niko ga ne primećuje. Osim umetnika. U vezi sa patnjom nikad nisu grešili Stari majstori: kako su samo dobro razumeli Njeno mesto u ljudskom životu, ona se dešava Dok neko drugi jede ili otvara prozor ili prosto tromo korača; Kako, dok starci svečano, strastveno…
-
Žan-Pjer Bajar o lavirintima i simbolika slike Bartolomea Veneta
Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. – Andre Žid, Tezej Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama,…
-
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vilijam Karlos Vilijams
Po Brojgelu kada je Ikar pao bilo je proleće seljak je orao svoju njivu sva raskoš prirode se razbudila trepereći pokraj ivice mora obuzeta sobom znojeći se na suncu što je istopilo vosak krila nevažno na pučini voda je prsnula sasvim neopaženo to se utopio Ikar Piter Brojgel, renesansni flamanski slikar, inspirisao je dva veoma…
-
Ikarov pad
Ranije sam češće odlazila u Zemun, moj prijatelj je tamo stanovao. Retko smo ostajali u zatvorenom prostoru, a i kada bismo, tema Ikara bila bi indirektno prisutna, „visoko“ i „nisko“ preplitali bi se: pravili smo sendviče i pričali o Ljosi, jeli bismo ih i punih usta sumirali utiske o Markesu. Onda bismo izašli i prolazili…
A . A . A 