Čarls Bukovski o klasičnoj muzici

tumblr_ocw3zjTEQU1uuensxo1_1280

Bartolomeo Manfredi, „Dva satira“, 1620.

pojma nemam kako je počelo.
kao dečak mislio sam da je klasična muzika
za šonje, a kao tinejdžer osećao sam to još
snažnije.

da, mislim da je počelo u toj prodavnici
ploča.
bio sam u kabini i slušao sam šta god sam
u to vreme
slušao.
onda sam čuo neku muziku u susednoj
kabini.
zvuci su delovali jako čudno i
neuobičajeno.
video sam kako čovek izlazi iz kabine i
vraća prodavcu ploču.
prišao sam prodavcu i pitao ga za tu
ploču.
dao mi je.
pogledao sam omot.

„ali“, rekao sam, „ovo je simfonijska muzika.“

„da“, rekao je prodavac.

odneo sam ploču u kabinu
i pustio je. Nastavite sa čitanjem

Pariska opera Garnije

Image result for marc chagall opera

Slikar Mark Šagal je na poziv tadašnjeg ministra kulture Francuske, Andre Malroa, 1960. godine oslikao tavanicu opere Garnije, nazvanu po Šarlu Garnijeu, njenom arhitekti koji je za vreme Napoleona III, inače velikog obnovitelja Pariza, osmislio ovo, po svom stilu, barokno zdanje, dragulj arhitekture. Dragulj, ali anahron.

Napoleon III je značajan i po tome što je modrenizovao Pariz zajedno sa arhitektom Osmanom, što je Bodlera navodilo na melanholična stanja, a to nam pesma Labud i potvrđuje. Zdanje je građeno četrnaest godina, od 1861. do 1875, što, sudeći po priloženim nacrtima u nastavku objave, deluje sasvim razumljivo.

Opera ima hiljadu devetsto sedamdeset devet sedišta. U vreme kada je građena bila je najskuplja građevina koju je država Francuska finansirala. Njenoj popularnosti naročito je doprineo roman Fantom iz Opere Gastona Lerua. Scena je najveća na svetu i na njoj može da stane do četristo pedeset umetnika i izvođača. Nastavite sa čitanjem

Zbignjev Herbert o Betovenu

Alois Kolb, Betoven, 1900.

Vele da je ogluveo – a to nije tačno
demoni njegova sluha trudili su se neumorno

a nikad u ušnim školjkama nije spavalo mrtvo jezero

otitis media potom acuta
učiniše da su se u slušnom aparatu
održavali piskavi tonovi zvižduci šištanja

šumovi tutnjave – drvena zvonjava u uznjihanoj šumi
crpeo je iz toga kako je umeo – visoke diskante violina
postavljene potmulim crnilom basova

popis njegovih bolesti strasti padova
jednako je bogat kao i spisak okončanih dela
tympano-labyrinthische sklerose verovatno lues

na kraju stiglo je ono što je moralo doći – velika otupelost
neme ruke kidaju crne kutije i strune
naduveni obrazi anđela urlaju tišinu

u detinjstvu tifus angina pectoris arterioskleroza
u Kavatini kvarteta opus 130
čuje se plitko disanje stegnuto srce gušenje

zapušten svadljiv rošava lica
pio je prekomereno i jevtino – pivo kočijaški šnaps
sušicom oslabljena jetra otkazala je igru Nastavite sa čitanjem

Бити глув и бити генијалан: Франсиско Гоја и Лудвиг ван Бетовен

Francisco Jose de Goya y Lucientes - Self-Portrait with Dr. Arrieta, 1820.

Франсиско Гоја, „Аутопортрет са доктором Ариетом“, 1820.

На које личности прво помислимо када кажемо 19. век? – Наполеон. Достојевски. На који облик друштвеног догађаја? – На револуцију.

Скици за портрет 19. века придружујемо још два значајна потеза односно уметника: шпанског сликара Франсиска Гоју и немачког композитора Лудвига ван Бетовена. Обојица су својом уметношћу проширила границе које су им временом и местом рођења дате, стварајући дела која значењем и симболиком поседују ореол универзалности. Гоја и Бетовен једини су уметници, мени познати, да су истовремено били генијални и глуви.

У којој мери болест обликује моћ имагинације? Тумачења уметничког дела и закључци који из њих произилазе нису условљени лекарским картонима уметника али би критика и у те библиотеке понекад требало да провири. Дела који су произишла из умова ових људи, нарочито током болести, дела су која, не само што су добро представила 19. век, већ су срж свих векова борби, патњи и идеала представила на универзалан и револуционаран начин.

Начини на који су уметници постали глуви потпуно су другачији. Бетовен је током живота постепено глувео. Први симптоми болести појавили су се када је имао 28 година. Када је стварао нека од својих најпознатијих дела био потпуно неосетан на звукове спољашњег света и иронија богова у његовом случају достигла је врхунац представљајући нам на позорници глувог музичара. Гоја је током већег дела живота био потпно здрав све док једном није изгубио свест. Када ју је повратио око себе је видео облике и појаве које није могао да чује. Његова свест, без икакве најаве, суочила се са стравичним шоком. Наставите са читањем