Piter Brojgel
-
Radi i veruj: Brojgelova slika i biblijska parabola o sejaču
Prvo poznato Brojgelovo delo, Pejzaž sa sejačem, nastalo je 1557. godine. Ono otvara i opisuje umetnikov dalji stvaralački put i životni credo. Slika se vezuje za Hristovu parabolu o sejaču, koja stoji u Jevanđelju po Mateju (13: 1-23), te tako prva Hristova parabola, simbolično, stoji u istoj ravni sa prvom slikom umetnika koji njeno značenje…
-
Vavilonska kula na slikama flamanskih majstora 16. i 17. veka
Predanje o Vavilonskoj kuli jedno je od najzanimljivijih u Starom zavetu. Nalazi se u „Knjizi postanja“ (11, 1-9), a predstavlja simbol pomame ljudske taštine i opčinjenosti materijalnim bogatstvom. Predanje objašnjava i poreklo mnoštva jezika. Evo odlomka značajnog za ovu temu: A bijaše na cijeloj zemlji jedan jezik i jednake riječi. A kad otidoše od istoka,…
-
Bogdan Suhodolski o Brojgelovom slikarstvu
Nazvali su ga seljačkim jer je u mnogobrojnim slikama prikazao život seljaka, njihov rad i zabave. Prikazao je svadbenu povorku koja prati mladu i mladoženju, svadbenu gozbu u sobi punoj gostiju, divne svadbene igre na otvorenom prostoru, i to u dve različite verzije. Pokazao je rad žetelaca i njihov prost ručak u polju, košenje sena…
-
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vistan Hjuz Oden
Pojedinačan ljudski pad događa se uvek u uglu slike sveta. Naizgled, niko ga ne primećuje. Osim umetnika. U vezi sa patnjom nikad nisu grešili Stari majstori: kako su samo dobro razumeli Njeno mesto u ljudskom životu, ona se dešava Dok neko drugi jede ili otvara prozor ili prosto tromo korača; Kako, dok starci svečano, strastveno…
-
Ikarov pad: Piter Brojgel i Vilijam Karlos Vilijams
Po Brojgelu kada je Ikar pao bilo je proleće seljak je orao svoju njivu sva raskoš prirode se razbudila trepereći pokraj ivice mora obuzeta sobom znojeći se na suncu što je istopilo vosak krila nevažno na pučini voda je prsnula sasvim neopaženo to se utopio Ikar Piter Brojgel, renesansni flamanski slikar, inspirisao je dva veoma…
-
Ikarov pad
Ranije sam češće odlazila u Zemun, moj prijatelj je tamo stanovao. Retko smo ostajali u zatvorenom prostoru, a i kada bismo, tema Ikara bila bi indirektno prisutna, „visoko“ i „nisko“ preplitali bi se: pravili smo sendviče i pričali o Ljosi, jeli bismo ih i punih usta sumirali utiske o Markesu. Onda bismo izašli i prolazili…
A . A . A 