PISMO ŽORŽU IZAMBARU
Šarlevil, 13. maja 1871.
Dragi gospodine,
Opet ste profesor. Rekoste mi da čovek sam sebe duguje Društvu: vi pripadate nastavničkom pozivu; na dobrom ste koloseku. I ja se držim principa: cinički dajem da me izdržavaju; pronalazim stare budale, drugove Nastavite sa čitanjem
SUMATRA
Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
Pomislimo: kako su tihi, snežni
vrhovi Urala.
Rastuži li nas kakav bledi lik,
što ga izgubismo jedno veče,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega, rumeno teče! Nastavite sa čitanjem
Gret Paluka (1902-1993), balerina i koreograf, bila je učenica Meri Vigman, vodeće figure nemačkog ekspresionizma kada je bila u pitanju umetnost igre. Paluka je 1925. godine otvorila sopstvenu školu za igru, održavajući kontakte sa različitim učiteljima Bauhausa. Četiri „analitička crteža“ Vasilija Kandinskog nastala su na osnovu fotografija koje je načinila Šarlota Rudolf. Nastavite sa čitanjem
Фотографија: Оскар Вајлд
Уметник је творац лепих ствари.
Циљ уметности је да открије уметност а скрије уметника.
Критичар је онај ко може да на други начин или у новом руху пренесе утиске о лепим стварима.
Највиши, као и најнижи, облик критике јесте аутобиографија.
Они који у лепим стварима налазе ружна значења покварени су а нису шармантни. То је грешка.
Они који у лепим стварима налазе лепа значења просвећени су. За њих има наде.
Одабрани су они којима лепе ствари значе само лепоту.
Не постоји морална или неморална књига. Књиге су добро или лоше написане. То је све.
Одбојност 19. века према реализму гнев је људождера који види сопствено лице у огледалу.
Одбојност 19. века према романтизму гнев је људождера који не види сопствено лице у огледалу.
Морални живот човека чини део теме уметника, али моралност уметности састоји се од савршеног коришћења несавршеног средства. Ниједан уметник не жели ништа да докаже. Чак и истините ствари могуће је доказати.
Уметник нема етичких саосећања. Етичко саосећање код уметника представља неопростив маниризам стила. Наставите са читањем
Казимир Маљевич, „Црни круг“ 1915.
Казимир Маљевич, „Црни крст“ 1915.
Казимир Маљевич, „Црни квадрат“ 1915.
Када нестане навика свести да у сликама види приказ крајолика природе, мадона и бестидних венера, тек онда ћемо моћи да видимо чисто сликарско дело.
Преобразио сам се у нулу форме и извукао себе из вртлога бесмислице академске уметности. Уништио сам обруч хоризонта и изашао из круга ствари, ван обруча хоризонта, у којем су заробљени сликар и природни облици.
Репродуковати вољене предмете и крајолике природе исто је као када би се лопов одушевљавао својим окованим ногама.
Само ограничени и слаби сликари прикривају своју уметност искреношћу.
У уметности је потребна истина, а не искреност.
Напор уметничких ауторитета да усмере уметност на здрав разум, резултирао је нулом стваралаштва.
Али ја сам се трансформисао у нулу форме и искорачио изван нуле према стваралаштву, према супрематизму, према новом реализму: беспредметном стваралаштву.
Супрематизам је почетак нове културе: првобитни човек је побеђен као мајмун.
Нема више љубави према крајолицима, нема више љубави зарад које би се издала истина уметности.
Квадрат није подсвесна форма, то је творевина интуитивног разума. Наставите са читањем
