Документарни филм Алена Ренеа о Винсенту ван Гогу

 

Две године пре него што је снимио филм о Пикасовом стваралаштву и његовој слици „Герника“ (1950), Ален Рене је 1948. године снимио филм о холандском уметнику Винсенту ван Гогу.

Интересантно је да је Рене овај филм снимио у црно белој варијанти иако је познато да је једна од главних особености ван Гоговог сликарства снажан и упечатљив колоритет, допуњен специфичним потезом.

У Musée de l’Orangerie у Паризу организована је ретроспективна изложба дела Винсента ван Гога. Тим поводом Ален Рене је снимио филм, а Антонен Арто је написао есеј „Ван Гог, самоубица, жртва друштва“.

Ренеов филм је 1950. добио Оскара за најбољи краткометражни филм. Интезитет приказа ван Гогових слика и начин монтаже кореспондирају са емоцијом самих дела и преносе нас из поља визуелног у поље звучног.

Аутопортрети Винсента ван Гога из 1889. године

Vincent van Gogh - Self-portrait with Bandaged Ear and Pipe, 1889.

Винсент ван Гог, „Аутопортрет са завијеним ухом и лулом“, Арл, јануар 1889.

Vincent van Gogh - Self-portrait, 1889.

Винсент ван Гог, „Аутопортрет са завијеним ухом“, Арл, јануар 1889.

Бити „величанствени лудак“ у случају холандског сликара Винсента ван Гога није била тек реторска фигура, стилистички украс или егзотична употреба речи, већ реакција на постојање. Овај уметник није стварао у корист рационалне калкулације, то је често и сам истицао. Склон опсесивном раду, визијама, жељи за бољим друштвом, у једном писму рођеном брату Теу из фебруара 1889, недуго пошто је себи одсекао уво, написао је следеће:

3. фебруара 1889.

Када сам са добрим Руленом узашао из болнице, умишљао сам да ми није ништа, тек сам после имао осећај да сам био болестан. Шта ћеш, има тренутака када се грчим од усхићења или лудила или порицања, као грчки пророк на свом троношцу.

Тада имам велико присуство духа у говору и говорим као Арлезијанке, али осећам се тако слабим са свим тим…

Морам да кажем то да су суседи посебно добри према мени, сви овде пате било од грознице, било од халуцинација или лудила, разумеју се као људи једне исте породице. Јуче сам ишао да поново посетим девојку код које сам одлазио у свом душевном растројству, тамо су ми говорили само такве ствари, овде у овом крају нема ништа зачуђујуће. Она је због тога патила и била се онесвестила али је повратила свој мир. А њу, уосталом, хвале.

Али да бих ја себе сматрао сасвим здравим, не треба то да радим. Мештани који су болесни као ја свакако ми говоре истину. Човек може бити стар или млад, али увек ће имати тренутке када губи главу. Дакле, не тражим од тебе да кажеш да ми није ништа да ми не би било ништа.

Наставите са читањем

Kармен Силва и Винсент ван Гог

55c080fbb8cbb3fcb88ff186f5216e3c

Кармен Силва око 1885. године

Кармен Силва je књижевни псеудоним румунске краљице Елизабете, рођене 29. децембра 1843. године у Немачкој.

Као миљеница британске краљице Викторије, Елизабета је требало да се уда за принца Едварда VII. Ипак, титулу будуће краљице Енглеске понела је данска принцеза Александра.

Елизабета је касније, у Берлину, упознала будућег краља Румуније, Карола I, и удала се за њега 1869. године.

Оно што је Елизабету издвајало биле су уметничке склоности, нарочито оне које су се односиле на књижевност. Свирала је клавир, писала поезију, имала добре гласовне могућности, аматерски се бавила сликарством. Фотографије на којима је приказивана сведоче о њеним интересовањима.

Она је предмет данашњег текста јер сам била заинтригирана њеним следећим размишљањима о уметности. Наставите са читањем