Herbarijum

Herbarijum je skup praznih listova između kojih se stavljaju različite biljke koje se vremenom, po sklapanju korica, osuše. Neobičan način sortiranja i prepoznavanja prirodnih oblika. Ako se zamislimo nad formom knjige koja je sadržaj osušenog cveća i lišća, lako ćemo doći do zaključka zašto su herbarijumi, zapravo, metafore pesničkih zbirki.

Ukoliko pratimo mit, prvi herbarijum pripadao je kentauru Hironu, učitelju velikih grčkih junaka. On je, takođe, bio i prvi lekar koji je sakupljeno bilje koristio u svrhe lečenja. Hiron je, dosledno ironiji mita, sakupljenim biljem mogao da pomogne svima, osim sebi. Kada ga je Herakle, njegov učenik, slučajno ranio strelom natopljenom Hidrinim otrovom, rana je bila toliko bolna da biljke nisu mogle da pomognu pri ublažavanju otrova koji se širio njegovim telom. Kentaur, ne mogavši da izdrži bol, zatražio je od Zevsa da umre (Hiron je bio besmrtan), ali pod uslovom da prethodno svoju besmrtnost pokloni Prometeju. Zevs je molbu odobrio i kao zahvalnost za taj čin posvetio mu je sazvežđe a Prometej, prijatelj ljudi, je konačno oslobođen. Ironija nije izostala: Hironov zaštitni znak je strela, ono od čega je stradao. Ono što je voleo i čemu se posvetio, nije mu bilo od pomoći, onaj koga je obrazovao i pokušao da oformi – on ga je ranio. Ranjeni leči najbolje. Zato, zar u Hironovoj sudbini ne prepoznajemo sudbinu svakog Pesnika?

Nije slučajno što je u tradiciji zbirka poezije često izjednačavana sa buketom cveća. Kada Šarl Bodler zbirci daje ime Cveće zla, on ukazuje na svoje pesme kao na venac. Ta nas činjenica opet vraća mitu. „Bolešljivo cveće“, kako on naziva svoje pesme u posveti Teofilu Gotjeu, jeste osušeno cveće herbarijuma, nosilac atmosfere uvenuća, odumiranja izmučenog bića usled bolesti veka, splina. Ovaj tekst o herbarijumima inicijacija je u sve kasnije tekstove koji će za temu imati umetnika u čijem stvaralaštvu motiv cveća ima estetski relevantno i, još važnije, dovoljno dvosmisleno mesto. Biljke su podjednako otrovne koliko i lekovite, baš kao i bavljenje umetnošću.

Preporuke kada je tema herbarijuma u pitanju su sledeće: Grčki mitovi, prerafaelitsko slikarstvo, Šekspirov Hamlet, herbarijum Emili Dikinson, češki film Kytice, Helderlinova pesma Hiron, Elijarova pesma Grb od cveća i plodova, Lorensova zbirka Birds, Beasts and Flowers, kolaži Meri Dilejni, slikarstvo Rahele Rojš, Direrovo slikarstvo, zidno slikarstvo Pompeja, fotografije Roberta Mejpeltorpa, Mitološki rečnik biljnog sveta Marijane Popović-Radović, Cveće zla, Malarmeova poezija, Prustovo Traganje, Novalisova poezija, Slika Dorijana Greja, film White Oleander, mrtve prirode Marije-Sibile Merian i Jana Brojgela, Where the Wild Roses Grow Nika Kejva i Kajli Minog.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.