Književnost, Slikarstvo

Zašto je Ikar romantičarski heroj?

U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje ne bi bili ništa; jer, posredstvom nje su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar heroj literature doba […]

Pročitaj više
Književnost, Moda, Slikarstvo

Ostavite životinje na miru!

Na klanice niko ne pomišlja zato što su van domašaja oka. Van grada, udaljene, niko to ne vidi, niko to ne čuje, pa kao i da ne postoji. A postoji. To postoji, i svi znamo da su životinje mučene i ubijane najokrutnijim metodama, svakodnevno, desetine hiljada dnevno, milioni godišnje, da bi Čovek jeo više nego […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Sa one strane nihilizma“

Čovek je u stanju da postupa i misli u skladu sa principom mere. Svaki ambiciozniji poduhvat pokazuje se kao protivrečan. Apsolut u istoriji se ne dostiže i ne stvara. Politika nije religija, ali je možda inkvizicija. Kako društvo može da definiše apsolut? Možda svako traga za tim apsolutom za sve i u ime svih. Međutim, […]

Pročitaj više
Književnost

Toni Morison – „Gospodar je rekao: Vi ste ružni ljudi. Oni su se međusobno zagledali i videli da ne postoji ništa što bi prkosilo toj tvrdnji“

Poreklo ovog romana leži u razgovoru koji sam vodila sa jednom prijateljicom iz razreda. Tek smo krenule u osnovnu školu. Rekla mi je da želi da ima plave oči. Pokušala sam da je zamislim sa plavim očima i osetila ogromnu odbojnost prema njenom izgledu kada bi joj se želja ispunila. Tuga u njenom glasu pozivala […]

Pročitaj više
Književnost

Šta simbolizuje Helderlinova kula?

Samo je duhovno stvarno. Koliko je samo smeha izazvala ova Hegelova rečenica. Kao da se radilo o filozofskom ludilu, o vicu, o idealističkoj hiper-ironiji. Ipak, to je rečenica koju je proizveo Hegelov duh. Od duha je postala stvarnost, ideje postaju realnost: Helderlinova kula – duh u kamenu, zgrade u kojima su misli, kao vetar, kao […]

Pročitaj više
Književnost

Zašto nema Odiseja u Helderlinovom pesništvu?

Karl-Hajnc Ot, savremeni nemački helderlinovac i autor knjige Helderlinovi duhovi, pisao je na ovu temu sledeće: Kada je Kiklop u svojoj pećini pojeo već šest Odisejevih saputnika, i na ulaz u pećinu postavio veliku stenu i time onemogućio svaki beg, Odiseju nije preostalo ništa do da opet posegne za lukavstvom. Kako je to slučaj hteo, […]

Pročitaj više
Književnost

Ona korača u lepoti

Ona korača u lepoti, poput noćiU predelima bez oblaka i zvezdaI najbolje od tame i sjajaSusreće se u njenom pogledu i očima:Milovanim mekom svetlošćuKoju nebo sve do osvita skriva. Jedna sen više, jedan zrak manjeRaspario je bezimenu dražKoja se talasa u crnim uvojcimaIli blago joj prelazi preko lica;Na kome misli spokojno kazujuKoliko je čist, koliko […]

Pročitaj više
Književnost

Putnica Lusi

Vordsvortov ciklus pesama o Lusi sastoji se od pet poetskih ostvarenja koja su nastala u periodu od 1798. do 1801. Četiri pesme Strange fits of passion I have known She dwelt among the untrodden ways Three years she grew in sun and shower A slumber did my spirit seal završene su najkasnije 1800. godine i […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Slikarstvo

Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze

Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz […]

Pročitaj više
Književnost

Grobljanska poezija Tomasa Greja

Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u […]

Pročitaj više
Književnost

Martin Hajdeger: „Poljski put“

Od kapije vrta proteže se on ka močvari. Stare lipe vrta zamka gledaju za njim preko zida, bilo da, u doba Uskrsa, između izniklih useva i probuđenih livada, jasno svetli, ili da u doba Božića pod snežnim nanosima iščezava iza najbližeg brežuljka. Od poljskog krsta savija on ka šumi. Na njenoj ivici pozdravlja jedan visoki […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Kulturni i književni značaj velikog obrazovnog putovanja (Grand Tour)

Pitanje početka. Uvek podsticajno. Od Talesa i Heraklita pa do naučnika i mislilaca našeg doba, pitanje početka zaokuplja maštu fizičara, filozofa i pesnika. Reč mašta, umesto reči razum, čini nam se adekvatnijom, primerenijom, jer kako početak drugačije zamisliti nego posredstvom snaga mašte? Odakle sve dolazi, kako je nešto nastalo? Kako je haos postao kosmos? Pred […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gete u Rimu. Obrazovni značaj Geteovog italijanskog putovanja

Poznate su dve Tišbajnove slike na kojima je prikazan Gete. Na jednoj pesnik sedi pored antičkog reljefa na kome je prikazan susret Oresta i Ifigenije (slikareva aluzija na dramu Ifigenija na Tavridi koju je Gete u tom trenutku pisao), među rimskim ruševinama, sa crnim šeširom širokog oboda i belim plaštom preko svoje odeće. U pitanju je ulje na platnu iz 1787. godine koje nosi naziv Gete u rimskom polju. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Tarner

Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli […]

Pročitaj više
Književnost

Penelopi Ficdžerald – Ona me ima, ali uopšte nije sigurna da me želi (odlomak iz romana „Plavi cvet“)

Roman Plavi cvet zasnovan je na životu Fridriha fon Harednberga (1772-1801) pre nego što se proslavio pod imenom Novalis. U nastsvku sledi nekoliko odlomaka iz romana objavljenog 1995. godine koji svoje ime duguje centralnom motivu Novalisovog stvaralaštva, kao i nemačkog romantizma, a to je plavi cvet, simbol čežnje i potrage za neodređenim i beskonačnim. Autorka […]

Pročitaj više
Književnost

O romanu „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Agate Kristi

Delo koje ćemo analizirati pripada kriminalističkom žanru. Smatramo da je ovaj oblik romana naročito pogodan za tip istraživanja koji posredstvom naracije i iskaza književnih junaka teži da utvrdi razliku između lažnog i istinitog iskaza, o stvarnosti dela koja je u jeziku, a koji je nestabilan: iskaz junaka i „objektivna stvarnost“ samog dela, iako deluju podudarni, […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više
Alhemija, Klasična muzika, Književnost

Oda Neptunu: Maske, ogledala, lavirinti, opijati i parfemi

Moramo razlikovati mitološke elemente koje određeno grčko božanstvo podrazumeva od astroloških i simboličkih konotacija planete sa istim imenom. Verovatno bi se na osnovu svake planete moglo tumačiti ili prepoznavati ono što je od njenog simboličkog sadržaja prisutno u nekom umetničkom delu. Mi ćemo se zadržati na planeti Neptun kombinujući odlomke iz umetničkih dela koje sam […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Obri Berdsli kao ilustrator Vajldove drame „Saloma“

Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovom svitom zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom […]

Pročitaj više
Film, Književnost

O Hičkokovom filmu „Rebeka“

Engleska književnica Dafne di Morije 1938. godine objavila je roman Rebeka koji je Alfred Hičkok već 1940. ekranizovao. Svojim slikama, scenarijom i postupcima film polazi od knjige, nadograđujući na postojeći narativ specifičnu atmosferu čija je glavna odlika suspense – napeta neizvesnost – koja manipuliše gledaocem i njegovim raspoložnjem, a koja je specifična za Hičkokovo stvaralaštvo. […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Tomasa Transtremera

PALATA Uđosmo unutra. Ogromna jedna sala, tiha i prazna, njena podna površina nalik je na opustelo klizalište. Vrata sva pozatvarana. Vazduh siv. Slike na zidovima. Vide se uzvrveli beživotni prizori: štitovi, vage, ribe, telesa u borbenom grču iz jednog onostranog gluvonemog sveta. U toj pustoši izložena je jedna skulptura: sam samcit sred sale stoji konj, […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Konstantina Kavafija

GRAD Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora. Naći će se drugi grad bolji od ovog. Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen; i srce mi je – kao leš – pokopano. Dokle će mi um ostati u ovoj tmini. Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam, crne […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Žaka Prevera

BARBARA Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom tog dana A ti si išla nasmejana, Razdragana, očarana Pod kišom što pljušti Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom Prošao sam pored tebe u ulici Sijam Ti si se smeškala I ja sam se smeškao Seti se Barbara Ti koju nisam poznavao Ti koja […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Skulptura

Pet pesama posvećenih boginji Persefoni

EDNA SENT VINSENT MILEJ: MOLITVA PERSEFONI Budi joj, Persefono, Sve ono što ja nisam mogla biti. Položi njenu glavu na svoje krilo. Ona koja je bila tako ponosna i divlja, Lakomislena, arogantna i slobodna, Ona kojoj ja nisam bila potrebna, Usamljeno je malo dete Izgubljeno u paklu, – Persefono, Položi njenu glavu na svoje krilo; […]

Pročitaj više
Književnost

Metafore Henrija Džejmsa

Fridrih Šlegel, nemački pisac i kritičar (u kontekstu romantičarske teorije stvaralaštva ovo je pleonazam jer kritika i jeste posmatrana kao oblik umetničkog stvaralaštva), u jednom svom fragmentu napisao je da u dobroj prozi sve mora biti podvučeno. Upravo je to slučaj sa romanom Portret jedne dame američkog pisca (sa višedecenijskim prebivalištem u Evropi) Henrija Džejmsa. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“

Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio […]

Pročitaj više
Književnost

Kratka biografija Margerit Diras

Sećam se prisustva ruku na telu, svežine vode iz krčaga. Bilo je toplo, tako toplo da to sada ne mogu ni da zamislim. Ja sam ona koja se prepušta kupanju, on ne briše moje telo, nosi me, vlažnu, na poljski krevet – drvo glatko kao da je od svile, sveže – uključuje ventilator. Jede me […]

Pročitaj više
Književnost

Pismo Agati Kristi

Pismo Agati Kristi (rođenoj Miler, udatoj Kristi pa Malovan), pet dana pre njenog 127. rođendana Draga Agata, Znam da me možete čuti. Znam da ćete ovo pročitati i da ćete se, poput mnogih starica, detektiva-amatera iz vaših romana, ironično osmehnuti. Samo Džejn Ostin i vi ste tako ljupko umele da budete ironične i da vam […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost

Josif Brodski o klasičnoj muzici

U nastavku sledi intervju koji je Jelena Pjetrušanska vodila sa ruskim pesnikom Josifom Brodskim. Pitanja su se odnosila na klasičnu muziku. Poznato je da je Brodski bio veliki ljubitelj klasike, a njegovi lirski pasaži o Veneciji, na primer, izloženi u knjizi Vodeni žig, to takođe potvrđuju. U intervjuu, pesnik nam navodi razloge zbog kojih voli […]

Pročitaj više
Književnost

Ludost govori: Erazmo & Šekspir

Moje ime, dakle, znate, gospodo – kakav nadimak da vam dam? – Arhiludaci, šta drugo mogu? Jer kakvim drugim časnijim imenom može božica Ludost da oslovi svoje vernike? Ako mudrost leži u iskustvu, ko više više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega […]

Pročitaj više
Književnost

Barok nedeljom: Valtasar Grasijan

Valtasar Grasijan (1601-1658) je bio španski jezuita i izvrstan barokni prozni pisac, stilista i filozof čije je delo, u literarnom smislu, vrhunski izraz konceptizma, književnog stila zastupljenog u Španiji doba baroka. Konceptizam karakterišu jednostavan i jasan, koncizan stil i precizan izraz, dovitljive metafore i inteligentni obrti u značenju uz pomoć igre rečima. Ovaj stil na […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Helderlin

Pjesnik i svećenik u početku su bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No pravi je pjesnik uvjek svećenik, kao što je i pravi svećenik uvjek pjesnik. I zar ne bi budućnost mogla opet dovesti natrag to stanje? – Fridrih fon Hardenberg – Novalis [1] Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Zonenberg

MY FAVORITE. MY MASCOT Čuvaj se mili Esekse, Mudro brini o sebi. – Elizabeta I Da li sam imala drugog izlaza voleo si snažna osećanja a tvoja prekrasna glavica kao da je bila stvorena za pogubljenje buni se narod gladan koketerije u takvim situacijama nežnost je na lošem glasu oni sunčani dani kad nakit stiče […]

Pročitaj više
Književnost

Horhe Luis Borhes: „Asterionov dom“

I kraljica donese na svet sina kome nadenuše ime Asterion. – Apolodor, „Biblioteka“, III, I Znam da me optužuju zbog oholosti, i možda zbog mizantropije, i, možda, zbog bezumlja. Te optužbe (za koje ću ih ja kazniti kad bude došao čas) smešne su. Istina je da ja iz svoje kuće ne izlazim, ali istina je […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke – Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti kritikom

A ovde odmah da dodam jednu molbu: čitajte što je mogućno manje estetsko-kritičkih rasprava, – to su ili pristrasna gledišta, okamenjena i obesmislena u svojoj beživotnoj otvrdlosti, ili pak vešte igre rečima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke: „Soneti Orfeju“ (I deo)

III Bog može to. Al’ kako čovek može kroz usku liru da ga prati sam? Njegova kob je razdor. Gde se glože želje, tu nije Apolonov hram. Pesma, po tebi, nije molben ton, žudnja za nečim što postići mogu; pesma je postojanje. Lako bogu. Al’ kad mi jesmo? I kada će on zemlju i zvezde […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke: „Soneti Orfeju“ (II deo)

II Kao što slikaru katkad ruka u hitnji poleti ka bližem listu, što stvarni potez izmami: tako ogledala često u sebe preuzmu sveti jedinstven osmeh devojaka, u polutami, il’ kad kušaju jutro, same, ili kada prislužničkim ih sjajem miluju sveće. A kasnije, tek lagan odblesak pada preko disanja što prava im lica kreće. Šta su […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Emili Dikinson

I Naši su životi – Švajcarska – Tako tihi – tako hladni – Dok u čudno popodne neko – Alpi svoj veo ne razmaknu I ugledamo – Daleko! Italija je s one strane – Mada ko stražar između – Alpe svečane – Alpe sirenske – Vječito čuvaju među! II I Pročelje i Začelje Sjećanje – […]

Pročitaj više
Književnost

Umetnik i njegov pas: Emili Dikinson

Emili Dikinson je svoju pesmu, imenovanu prema prvom stihu – I started Early – Took my Dog – napisala 1862, odnosno u svojoj trideset drugoj godini. Pesma je jednostavna, prožeta svežinom jutarnjeg daha i tišine, prvenstveno zbog slika koje sadrži, kao i tona kojim je predočena (ispripovedana) čitaocu. Tišina nije nečujna, ona ne podrazumeva nepomičnost. […]

Pročitaj više
Književnost

Herbarijum Emili Dikinson

Strane herbarijuma Emili Dikinson, uredno skenirane od strane biblioteke kojoj pripadaju (Harvard College) prikazuju nam osušeno bilje u savršenom stanju, i posle sto trideset godina od smrti pesnikinje. Na A.A.A već postoji serija tekstova posvećena herbarijumima odnosno svim oblicima prikazivanja cveća u umetnosti i njihovog mnogostrukog značenja. Pridružujem i Emili Dikinson pomenutoj temi, a pominjanje […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Vislava Šimborska

MUZEJ Postoje tanjiri, ali nema apetita. Postoje prsteni, ali nema uzajamnosti već najmanje trista godina. Postoji lepeza – gde je rumenilo? Postoje mačevi – gde je gnev? I lutnja ni da zvekne u sivom času. Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. Ubuđali čuvar slatko drema obesivši brke nad vitrinom. Metali, glina, ptičje […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Jelenino progonstvo“

Mediteran ima svoju sunčanu tragiku, drugačiju od tragike magli. Ponekad s večeri, na moru, u podnožju planina, noć pada na savršen luk nekog malog zaliva, a iz mirnih voda počinje da se penje neka nespokojna punoća. Na takvim mestima shvatamo da ako su Grci dospeli do očajanja, to je uvek bilo preko lepote i onoga […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Povratak u Tipazu“

A ti oca i dom ostavila, kroz dve stene morem proplovila, na to luda nagnala te ljubav! Sad u tuđoj živiš postojbini. Euripid, „Medeja“, preveo M. Đurić Punih pet dan kiša se slivala bez prestanka na Alžir i najzad iskvasila i samo more. S visine neba, činilo se neiscrpnog, neprekidni pljuskovi, već ljigavi od gustine, […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „More izbliza“

Odrastao sam na moru i siromaštvo mi je izgledalo tako raskošno; onda sam ostao bez mora i otkrio da je raskoš sumorna, a siromaštvo nepodnošljivo. Od tada čekam. Čekam lađe koje se vraćaju, dom na vodi, prozračan dan. Strpljiv sam, učtiv, iz sve snage. Viđaju me kako prolazim lepim, otmenim ulicama, kako se divim pejzažima, […]

Pročitaj više
Književnost

Prostori stvaranja: Maštarije u sobi, maštarije u kafeu

Café de Flore, kultni pariski kafe, bio je sastajalište umetnika i filozofa, naročito pedesetih godina 20. veka. Na obe fotografije možemo videti poznati par filozofa, Sartra i Simon de Bovoar. Oboje je fotografisao mađarski umetnik u egzilu, Đula Brasai, poznat po fotografijama bistroa, dnevnog i noćnog života grada. Institucija kafea oduvek mi je delovala privlačno, […]

Pročitaj više
Književnost

Vladeta Popović: „Dante Gabriel Rozeti“

Slavni engleski pesnik i slikar, vođa Pre-Rafaelitskog pokreta, Dante Gabriel Rozeti (1828-1882), koji je imao mnogo uticaja na razvitak engleskog ukusa u drugoj polovini 19. veka, imao je u sebi veoma malo engleske krvi. Otac njegov bio je Italijan, profesor u Kings Koledžu u Londonu, gde se istakao kao poznavalac Dantea. Ali Rozeti se rodio […]

Pročitaj više
Književnost

Dimitrije Jovanović o Bodlerovoj zbirci „Cveće zla“

„Slavni pesnici odavna su razdelili među sobom sve najcvetnije domene poezije“, kaže Bodler. „Izgledalo mi je zanimljnvo, a utoliko prijatnije što je posao teži, da izvlačim lepotu iz Zla“. Te cvetove zla, nikle u zlu, znao je da pronađe i uzabere prevodilac mračnog Edgara Poa, artist neobične zbirke vanredno lepih strofa. Sam naslov, srećno nađen, […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Lipska

KAŽEM SVOJOJ ZEMLJI Kažem svojoj zemlji: iseli se otputuj. Za trenutak budi stranac. Zatim se vrati i nastani u sebi. Promisli sve to još jednom. Uhvati sebe u letu. OPERA Draga gospođo Šubert, u mladosti sam često bolovao od opere. Tragične opere koja životu dosipa otrov, bodežom probija strah, gine u dvoboju, vrši samoubistvo. Divio […]

Pročitaj više
Književnost

Žoris-Karl Uismans o Šarlu Bodleru (odlomak iz romana „Nasuprot“)

Njegovo divljenje prema tom piscu bilo je bezgranično. Po njemu, književnost se dotad ograničavala na to da istražuje površinu duše ili da prodre u pristupačne i osvetljene njene donje spratove, utvrđujući ovde-onde slojeve smrtnih greha, proučavajući njihove žile i njihovo rastinje, beležeći, kao Balzak, na primer, slojevitost duše obuzete monomanijom neke strasti, častoljubljem, škrtošću, očinskom […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost

Žoris-Karl Uismans o klasičnoj muzici (odlomak iz romana „Nasuprot“)

Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna […]

Pročitaj više
Književnost

Mario Benedeti: „Noć rugoba“

I Oboje smo ružni. Ali ne na uobičajen način. Još od osme godine kada su je operisali, ona ima rasekotinu duž obraza. Moj odvratni ožiljak pored usta potiče od jedne teške opekotine s početka puberteta. Ne može se reći da imamo umiljate oči; ne možemo se pohvaliti ni tim svetionicima pravednosti pomoću kojih rugobe ponekad […]

Pročitaj više
Književnost

Anton Pavlovič Čehov: „Šala“

Vedro, zimsko podne… Mraz čvrst, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi na slepoočnicama i maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke, […]

Pročitaj više
Književnost

Robert Muzil: „Prenoćište u predgrađu“

Svake noći tačno u ponoć zatvarana su teška drvena krila ulazne kapije i na nju sa unutrašnje strane navlačene dve gvozdene prečage debljine ruke. Do tada bi zakasnele goste sačekivala sanjiva stara služavka u seljačkoj nošnji. Četvrt časa kasnije prošao bi tuda lagano kružeći gradom stražar koji je nadgledao vreme zatvaranja gostionica. U jedan čas […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Džon Kits: „Oda grčkoj urni“

Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve […]

Pročitaj više
Književnost

Vilijam Blejk: „Tigar“

Tigre, tigre, plamni sjaju U mračnome šumskom kraju, Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada? Kog prostranstva dalekoga Beše vatra oka tvoga? Kojim se krilima vinu? Koja ruka vatrom sinu? Koja spretnost, koje sile, Istkaše ti srca žile? A kad srce tući stade, Šta li mu to snagu dade? Kog čekića, kog […]

Pročitaj više
Književnost

Vilijam Blejk: „Knjiga o Urizenu“

Vilijam Blejk je poznat po svom poetskom i mitološkom sistemu koji je vizuelno i verbalno oblikovao u „proročkim knjigama“, među kojima se izdvajaju Knjiga o Teli (1789), Amerika (1793), Evropa (1794), Vizije Albionovih kćeri (1793), Knjiga o Urizenu (1794), Knjiga o Losu (1795), Vala ili Četiri Zoa (nedovršen i napušten projekat), Milton (1804–1810), Jerusalim (1804–1820). […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Zmija

Volim kad poput zvezdanoga Treperavoga bleska S tvog dragog tela pospanoga Kroz mrak se koža ljeska, Kad nad dubinom tvoje kose, Kroz miris pun žestine, Zlatni i smeđi vali nose Nekuda u daljine Moj sneni duh, što k nebu nekom Zaplovi zasanjano, Kao kad kreće brod daleko U vetru jutra ranog. Te oči tvoje bez […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Sove

Očima punim blede vatre Sklonjene ispod crnog tisa, Kao idoli tuđi, s visa Posmatraju nas sove. Snatre. Bez pokreta će one tako Da čekaju trenutke tmurne Bad suton koso sunce gurne I obavije zemlju mrakom. Za mudrog to je primer, koji Savet mu daje da se boji Komešanja i buke prazne; Kad nekog hitra sen […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Mačke

MAČKA (XXXIV) Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči, uvuci kandže ljupki stvore, i daj da ronim u te lepe oči gde metal i ahati gore. Dok natenane milujem ti glavu i gipka leđa gladim dlanom i klizim rukom uz nasladu pravu po telu naelektrisanom, ja vidim svoju ženu. Isto tako gleda ko i ti, mila zveri, […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Labud

Tvoj lik, Andromaho, u duh mi se vraća! Rečica, zrcalo gde ne sjaše ništa Sem ogromne boli, boli tvoga udovišta, Varljivi Simois, bujan od tvog plača. Dok sam karuselom išao, probudi Bogata sećanja moja iznenada, Staroga Pariza nema (oblik grada Menja se, vaj! brže nego srce ljudi); Samo duhom vidim taj logor baraka, Gomile stubova, […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Albatros

Često, zbog zabave, ljudi s broda love Albatrose, silne ptice s Okeana, Lene saputnike koji nebom plove Nad lađom što klizi niz prostranstva slana. Kad ga na pod stave, uhvaćen i svladan, Car azura tada raširi kraj tela, U svom batrganju nespretan i jadan, Ko ogromna vesla, duga krila bela. Taj krilati putnik kako je […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Zbignjev Herbert

PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA Bilo je to godine dvadesete ili dvadeset prve stigli su ruski emigranti vrlo visoki plavi sanjalačkih očiju sa ženama kao san kad su prelazili preko trga govorili smo – ptice selice odlazili su na plemićke balove okolo se šaptalo – kakvi biseri ali kad su se gasila svetla zabava ostajali su […]

Pročitaj više
Književnost, Kritika i teorija književnosti

Ijan Vat: „Renesansni individualizam i protivreformacija“

BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona: […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Tadeuš Ruževič

MOJA POEZIJA Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Adam Zagajevski

DUGA POPODNEVA Bila su to duga popodneva, kada me je napuštala poezija. Strpljivo plovila reka, gurajući ka moru lenje barke. Bila su to duga popodneva, obala slonovače. Senke ležale u ulicama, izlozi puni ponosnih manekena, koji su mi izazivački, smelo gledali u oči. Iz gimnazija izlazili profesori praznih lica, kao da ih je Homer pobedio, […]

Pročitaj više
Književnost

Tomas Man: Problem umetnika – „Tonio Kreger“ (odlomak)

Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih […]

Pročitaj više
Književnost

Godine putovanja Margerit Jursenar

Margerit Jursenar je bila kosmopolita u najboljem i najplemenitijem značenju te reči. Pripadnica bogate građanske klase i velikog carstva, pod uticajem različitih kultura, posredstvom umetnosti, a zahvaljujućui liberalnom obrazovanju kakvo je sticala sa ocem, bilo u Belgiji, bilo u Francsukoj, bilo na mnogobrojnim putovanjima koje je njen otac, Mišel de Krejankur, osoba avanturističkog duha i […]

Pročitaj više
Književnost

Margerit Jursenar: „Ana Soror“ (odlomak o Valentini)

Valentina, prožeta misticizmom, možda više platonskim no hrišćanskim, vrši i ne znajući snažan uticaj na svoju decu punu osećanja; kroz njihovu buru ona protniva nešto od svoje mirnoće. Ta spokojna Valentina čini mi se prototipom savršene žene o kakvoj sam često sanjarila: istovremeno nežna i odsutna, pasivna zbog mudrosti, a ne zbog slabosti… Margerit Jursenar, […]

Pročitaj više
Književnost

Evropejci i kosmopolite: Štefan Cvajg i Margerit Jursenar

Sa delom Štefana Cvajga upoznala sam se januara 2014. godine kada sam dobila na čitanje njegovu knjigu Jučerašnji svet. Istog trenutka sam bila oduševljena erudicijom, pripovedačkim darom pisca, događajima koje opisuje i svetom koji pred mojim očima vaskrsava zahvaljujući rečima. U tom periodu sam čitala i biografiju Margerit Jursenar. Cvajg, iako dvadeset godina stariji, ima […]

Pročitaj više
Igra, Klasična muzika, Književnost

„Faunovo popodne“: Malarme, Debisi, Nižinski

STEFAN MALARME: PISMO I KATREN ZA KLODA DEBISIJA Pariz, nedelja 24. decembra 1884. Moj dragi prijatelju, Vraćam se s koncerta, vrlo uzbuđen; predivno! Vaša ilustracija „Poslepodne jednog Fauna“, koja je disonantna s mojim tekstom tek toliko što ide još dalje, zaista, u nostalgiju i svetlost, s puno odmerenosti, nespokoja, bogastva. Stežem Vam ruku zadivljeno, Vaš […]

Pročitaj više
Književnost

Tri pisma za Lu: Niče, Rilke, Frojd

NIČEOVO PISMO Ništa mi ne predstavlja to što sam puno patio prema pitanju: hoćete li Vi ponovo pronaći sebe, draga Lu ili ne. Nikada nisam sreo jedno tako siroto stvorenje kao što ste Vi neznalica – ali oštroumna bogata u korišćenju onoga što zna bez ukusa, ali naivna u tom nedostatku iskrena i to upravo […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Igo

Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Umetnik i Italija: Et in Arcadia ego!

Veza umetnika i Italije poznata je odavno. Još od renesanse kada Albreht Direr odlazi tamo da bi se školovao, gradovi poput Venecije, Firence, Rima, Padove, Parme, Milana i Napulja ostali su polazište za obrazovanje umetnošću, podjednako kao i za formativno obrazovno putovanje i vrelo inspiracije hiljada umetnika. U 18. i 19. veku, naročito zbog idealizacije […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Fridrih Helderlin: „Bonaparte“

Svete su posude pesnici, U kojima vino života, duh Junaka se čuva. Ali duh ovog mladića hitri Zar ne bi razorio ono Čime ga obuhvatiti želiš, posudu? Pesniče ne dotiči ga kao ni prirode duh, Na takvoj građi od veštaka postaje dete. U pesmi on ne može živeti ni trajati, On živi i traje u […]

Pročitaj više
Književnost

Silvija Plat čita pesme iz zbirke „Arijel“

Zbirka Arijel američke pesnikinje Silvije Plat objavljena je 1965. godine, dve godine posle pesnikinjine smrti. Tridesetog oktobra 1960. godine, tri dana posle svog tridesetog rođendana, Silvija Plat čitala je pesme koje su tonski zabeležene onim redosledom po kome se pojavljuju u zbirci. Pored romana Stakleno zvono (1963), Silvija Plat napisala je i dve zbirke poezije, […]

Pročitaj više
Književnost

Upotreba tuge: Lizel Miler i Meri Oliver

LIZEL MILER: KADA ME PITAJU Kada me pitaju kako sam počela da pišem pesme ja im govorim o ravnodušnosti prirode. Bilo je to malo pošto je moja majka umrla blistav junski dan, sve je cvetalo. Sela sam na sivu kamenu klupu u divno održavanoj bašti, ali ljiljani su bili gluvi kao uši zaspale pijanice, a […]

Pročitaj više
Književnost

Vladimir Majakovski: „Oblak u pantalonama“

Tebi, Ljiljo Misao vašu, što mašta na omekšalom mozgu, ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut, dražiću dronjcima srca okrvavljenim grozno, sit narugavši se, bezočan i ljut. Ja u duši nemam nijedne sede vlasi, ni staračke nežnosti nema u njoj! Svet sam zaglušio snagom svog glasa, dvadeset dvogodišnjak – idem, lepotan, svoj. Nežni! Vi […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Ogledala: Horhe Luis Borhes i Rene Magrit

Već u prvim minutima dokumentarnog filma o Borhesu – delom biografije, delom kritičkog osvrta, delom glorifikacije – naratorka pominje da je pisac kao dete imao veliki strah od ogledala jer je mislio da u trenutku ogledanja neće videti svoje lice. Nije rečeno da ga neće prepoznati, već da ga neće videti. Nažalost, strah se obistinio […]

Pročitaj više
Fotografija, Književnost, Slikarstvo

Melanholija Virdžinije Vulf i prerafaelitske muze

Gertruda: Avaj, mila moja devojko, šta znači ta pesma? Katatonija je definisana kao jedna od mogućih manifestacija mentalnog oboljenja koje se zove šizofrenija. Pokreti obolelog su spori, govor neorganizovan, reakcije na spoljašnje pojave abnormalne, oboleli često ponavlja ono što drugi učine ili kažu. Jedna vrsta odsutnosti, zaumnost, jurodivost prisutna je na licima obolelih. Osobe obolele […]

Pročitaj više
Književnost

Pesimizam i taština u „Knjizi Propovjednikovoj“

Taština nad taštinama, veli propovjednik, taština nad taštinama, sve je taština. Kaka je korist čovjeku od svega truda njegova, kojim se trudi pod suncem? Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvijek. Sunce izlazi i zalazi, i opet hita na mjesto svoje odakle izlazi. Vjetar ide na jug i obrće se na sjever: […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Vilijam Blejk i „Knjiga Otkrovenja“

I vidjeh drugog anđela jaka gdje silazi s neba, koji bješe obučen u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni; I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemlju. I povika glasom velikijem kao […]

Pročitaj više
Književnost

Seksualne persone Šarla Bodlera (sadizam)

Zamislimo škorpiona koji je istovremeno hranjen i uništavan svojom otrovnom tečnošću. Za razliku od zmije, koja otrov skladišti na vrhu jezika, škorpion svoj talog nosi u središtu tela – trbuhu, utrobi, nutrini, kako god nam je draže da nazovemo centralni deo živih bića, onaj najprimarniji i najzahtevniji, koji svakom prilikom spori širenja duha i uslovljava […]

Pročitaj više
Fotografija, Književnost

Topografija ljudskog lica: Sali Man i Orhan Pamuk

Uzajamna veza lica i predela. Na svakoj geografskoj karti, na svakoj stranici knjige, kori drveta, oblaku ili krateru mesečevog naličja može se prepoznati ljudsko lice. Lica koja je fotografisala Sali Man (serija Lica, 2004.) dopunjuju njene cikluse koji su u prethodnim fazama podrazumevali afirmaciju oblika koji sugerišu raspadanje, trulež i dekompoziciju. Ciklus Lica sastoji se […]

Pročitaj više
Književnost

Jedna priča Franca Kafke

DA JE NE BIH SREO Iz Plave sveske Volim je i ne mogu sa njom da razgovaram, uhodim je da je ne bih sreo. Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali morao sam da je ostavim. Zašto? Ne znam. Bilo je to kao da je okružena oružnicima koji su koplja držali napolje uperena. […]

Pročitaj više
Književnost

Roditeljski kofer Orhana Pamuka

Tko god osjeća potrebu da životu dade neki smisao, najmanje jednom u životu propituje značenje mjesta i vremena u kojem se rodio. Kakvo značenje ima to što ste rođeni u tom i tom dijelu svijeta, tog i tog datuma? Je li nas pravično zapalo ono što dobivamo kao zgoditak na lutriji – baš ta obitelj, […]

Pročitaj više
Književnost

Fragmenti Fridriha Šlegela

Na šta sam ponosan i smem da budem ponosan kao umetnik? Na odluku koja me zauvek odvaja i izoluje od svega niskog. Na delo koje božanski prekoračuje svaku nameru i čiju nameru niko neće naučiti do kraja. Na sposobnost da obožavam ono što je savršeno i stoji mi nasuprot. Na svest da sam kadar da […]

Pročitaj više
Književnost

Хербаријум

Хербаријум је скуп празних листова између којих се стављају различите биљке које се временом, по склапању корица, осуше. Чудан начин сортирања и препознавања природних облика. Aко се замислимо над формом књиге која је садржај осушеног цвећа и лишћа, лако ћемо доћи до закључка зашто су хербаријуми, заправо, метафоре песничких збирки. Уколико пратимо мит, први хербаријум […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Русо

Тема овог есеја биће Русоово жанровски тешко одредиво дело Сањарије усамљеног шетача. Збирка есеја, дневнички запис, наставак Исповести? Сањарије усамљеног читача провоцирају својом жанровском недефинисаношћу. Русоова дела обележила су мисао и књижевност 18. века, инспирисала су на политичком, етичком, филозофском, педагошком и књижевном плану. Русо политичке иницијаторе француске револуције инспирише Друштвеним уговором, Јулија или Нова […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Франкенштајн

Роман Франкенштајн, дело готског жанра, Мери Шели пише 1818. године, исте године када настаје и Фридрихова слика Путник у мору магле и када Џорџ Гордон Бајрон пише Дон Жуана. Романтизам је на врхунцу. Готски роман идеализује доба витештва, специфично третира просторе у којима се одвијају догађаји, глорификује рушевине. Доба средњег века упућује на давно и […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Хитклиф

Оркански висови, једино дело Емили Бронте, готска је поема у прози. Готским га чине простори и окружење, атмосфера и снови јунака. Поема је дужа песма са развијеном фабулом у којој су догађаји прожети лирским елементма. Дуго већ, по речима Владиславе Гордић-Петковић, овај роман има завидну читалачку и критичку репутацију захваљујући „готово неодрживој позицији на тромеђи […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Симболизам и минерали

Када у игри звечи подругљиво и јасно, тај свет што се металом и камењем прелива усхићује ме, и ја волим бесно и страсно ствари у којима се звук са светлошћу слива. Аналогије прате сваки истраживачки рад. Управо наведени одломак песме Накит Шарла Бодлера поетска је илустрација теме која ће уследити. Недавно сам наишла на сајт […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Слика природе и сликари природе у контексту уметности европског романтизма

Разликa између пејзажа (слике природе) и пејзажног сликарства (слика природе) јесте разлика између онога што је природно и онога што је уметнички створено односно лепо. Филозофи су се одувек бавили проблемом лепог, иако не једино на примерима уметничких дела. Платон је сматрао да је највећи домет естетског, не једно уметничко дело, већ држава. Он се […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Лудост и трагика љубави у Шекспировим драмама „Како вам драго“, „Сан летње ноћи“ и „Ромео и Јулија“

Велики подухвати дело су лудости коју су Богови допустили људима, а тако је и љубав коју једно људско биће гаји према другом људском бићу дело Лудости. – Платон, „Федар“, 245, XXIII Феба: Реци му, пастиру добри, шта је љубав. Силвије: Сав бити саздан од заноса и маште. И сав од страсти и од жеља сав, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник Чајлд Харолд

Оно што у нашем времену представља фигура америчког писца Џека Керуака, у 19. веку представљао је енглески песник Џорџ Гордон Бајрон. Реч је о истом миту о проклетом уметнику и самоизгнанику. Форме се мењају, као и простори, али оно што остаје јесу празнина и путовање као полазиштa самообликовања. Празнина, како просторна тако и егзистенцијална, могућност […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Портретни покушај обухватања погледа: Јозеф Рипл Ронаи

Maђарски сликар Јозеф Рипл Ронаи рођен је 23. маја 1861. године. Нема пуно биографских података о њему, као ни оних теоријских који би били полазиште за даља истраживања. Сликар о коме пишемо био је фармацеут. После школовања у Будимпешти, одлази у Минхен на студије сликарства одакле 1886. прелази у Париз. Тамо упознаје чланове набистичке  групе […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Вертер

Јади младог Вертера, епистоларни роман написан 1774. године, првo великo Гетеовo дело, једно је од значајних достигнућа сентименталног романа. Прелазак са сентименталног на романтичарски сензибилитет уочљив је при тематизацији појединих готских елемената које ово дело садржи, а под којима подразумевамо природно окружење којим се јунак (ноћу) креће, као и карактерне особине које условљавају његове поступке. […]

Pročitaj više
Igra, Klasična muzika, Književnost, Slikarstvo

Интензитет живота и окрутност пролећа: Томас Стернс Елиот и Игор Стравински

Почетни стихови Елиотовe поеме Четири квартета гласе: Време садашње и време прошло Оба су можда присутна у времену будућем, А време будуће садржано у времену прошлом. Ако је читаво време вечно присутно, Читавом времену нема искупљења. Шта је могло бити јесте апстракција И остаје трајна могућност Само у једном свету размишљања. Може се поставити питање […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Уништитељска компонента лепоте у делу „Смрт у Венецији“ Томаса Мана

Истовремени континуитет лепоте и смрти доминантан је мотив новеле Смрт у Венецији Томаса Мана. Други мотив, подједнако битан за анализу, подразумева упоредни ток аполонијског и дионизијског принципа који се преплићу при стваралачком процесу. Трећи важан мотив новеле подразумева изједначавање човековог тела и уметничког предмета кроз процес стваралачког посматрања. Заодевен у аполонијску форму пуну дионизијског садржаја, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„Њено тело има облик мојих руку“: Матисови актови и Елијарова поезија

Али у својим ноћима сневао сам само азур – Пол Елијар У једном периоду стваралаштва француског сликара Анрија Матиса плава боја нарочито долази до изражаја. У песничком изразу Пола Елијара боја азура, мора обасјаног и истакнутог сунчаним, медитеранским зрацима, одувек је присутна као афирмативан стваралачки елемент. У контексту овог рада заједничка нит оба уметника јесте […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Оњегин

Александар Сергејевич Пушкин роман у стиховима Евгеније Оњегин пише од 1823. до 1832. године, скоро педесет година после Гетеовог романа Јади младог Вертера са којим смо склони да отпочнемо традицију великих романа романтизма. Пушкин преузима одређене мотиве, црпе утицаје, којима су се одликовала делa његове епохе али их многоструко и превазилази. Евгеније Оњегин, Пушкинов најпознатији […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Стваралачки чин као аутоегзорцизам: Леон Спилиар, Артур Рембо и Емил Сиоран

Себи. Историја једног од мојих лудила. – Рембо Спектаклима јавних сакаћења и погубљења у периоду средњег века и ране ренесансе придружују се и ритуали истеривања ђавола (егзорцизми) из особа чије су душе запоселе „нечисте силе“. На срећу, такве радње иза нас су, у вековима одавно довршеним, бар календарски. Оно што исте не довршава јесте наше […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti, Slikarstvo

Ханс Холбајн и Орхан Памук: „Наши ће поступци изумрети, наше ће боје избледети“

Теча, јунак Памуковог романа Зовем се Црвено, каже свом ученику, једном од најбољих минијатуриста његове радионице: „На крају ће наши поступци изумрети, наше ће боје избледети“. Та изјава одговор је на учениково симболично питање: „Када ће се догодити то чудо? Када ће толике слике које смо радили до слепила, заиста бити схваћене? Љубав коју заслужујем, […]

Pročitaj više
Fotografija, Književnost

Апсурд и деца: Луис Керол, Данил Хармс и Јан Шванкмајер

Тровати децу је сурово. Али нешто се с њима мора радити! – Данил Хармс Двадесет седмог јануара 1832. године рођен је енглески писац Луис Керол. У част истовременог континуитета логике и апсурда, једноставности и субверзивне двосмислености, приступимо прослави као да смо на Шеширџијиној гозби: са осмехом, какав може бити само оној када се радујемо друштвеном […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник – јунак њиховог доба. Анализа односа Путника и природе у књижевности и сликарству романтизма

Ја сам путник и планинар, говорио је своме срцу, не волим равнице и чини се да не могу дуго седети на миру. И ма шта ми још буде наишло као судбина и доживљај у томе ће бити пешачења и планинарења: на крају човек доживљава још једино самог себе. –  Фридрих Ниче Мотиви путника и путовања […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti, Slikarstvo

Играчке и уметност: Шарл Бодлер и Жан-Батист Симеон Шарден

Иако старији, француски сликар Жан-Батист Симеон Шарден на другој је позицији у наслову текста. Разлог се крије у чињеници да је есеј Морал играчке Шарла Бодлера био главно полазиште за овај текст на који сам асоцијативно надовезала Шарденово сликарство. На многобројним Шарденовим сликама појављују се деца загледана у своје играчке. Поетично представљени призори свакодневног живота француског […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Камерна музика: Вилхелм Хамерсхој и Џејмс Џојс

Tај сумрак боје аметиста Сада се плави све тамније, Зеленкастим сјајем лампиона Пуни дрвеће авеније. Стари клавир мелодију свира Мирно, споро и весело; Она главу над жуте дирке Нагиње, а са њом и тело. Стидљива, дубоког ока, руку што лутају док ноте листа – Сумрак постаје све тамнији Од плавог светла аметиста. Светлост и музика […]

Pročitaj više
Film, Književnost

„Коњске су главе окренуте Вечности“: Смрт у делу Емили Дикинсон и Ингмара Бергмана

Статус англосаксонских књижевница, иако има чврст темељ и канонизован статус у оквиру сопствене књижевне традиције, у другим културама има проблематичан статус, недовољно озбиљно схваћен. Кад је реч о уметницама 19. века, читаоци о њима поседују представе као о ауторкама сентименталних романа чији су протагонисти махом наивне јунакиње које праволинијски походе друштвене лествице, досежући на тај […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Само љубав и смрт мењају све: Едвард Мунк и експресионистичка поезија

Ускоро ће звезде потражити гнездо у обрвама суморног човека. – Георг Тракл Језа живота – поема о животу, љубави и смрти назив је Мункове најпознатије серије слика, започете 1893. године док је уметник боравио у Берлину. Теме које њоме доминирају, испоставиће се, биле су цикличне, оне су се изнова појављивале, сведочећи, не о маниру, већ […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Пријатељства су важна: Kармен Силва и Винсент ван Гог

Кармен Силва је био књижевни псеудоним румунске краљице Елизабете, рођене 29. децембра 1843. године у Немачкој. Оно што је њу издвајало биле су уметничке склоности, нарочито оне које су се односиле на књижевност. Свирала је клавир, писала поезију, имала добре гласовне могућности, аматерски се бавила сликарством. Фотографије на којима је приказивана сведоче о њеним интересовањима. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Новембар у Едену: Вилијам Блејк

Енглеска књижевност трајно је обележена именом  Вилијам. Два најзначајнија песника поменуте културе деле исто име – један је Шекспир, други је Блејк. Данашњи текст посвећен је млађем уметнику, истовремено књижевнику и сликару, визионару и идеалисти – Вилијаму Блејку. Рођен 28. новембра 1757. године у Лондону, током живота Блејк је ретко напуштао место свог рођења. Међутим, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Краљ поноћи, просјак зоре: Анри де Тулуз-Лотрек

Лотреков живот своди се на ноћ осветљену вештачким светлом и рефлекторима позорнице, јарким бојама, тешком шминком, разметљивим грацијама, нападном одећом; но, тај свет је уједно крајње људски… Данас прослављамо рођендан сликара, боема, декадента и хроничара париског ноћног живота с краја 19. века (fin de siècle), Анрија де Тулуз-Лотрека. Ведрој слављеничкој атмосфери допринеће његова дела која […]

Pročitaj više
Književnost

Киша у новембарској вечери: Фјодор Михајлович Достојевски

На данашњи дан, 11. новембра 1821. године, рођен је руски романописац Фјодор Михајлович Достојевски. Цитирајући одломке појединих дела, сматрам, најбољи је начин обележити дан писца. Фјодор Михајлович Достојевски написао је петнаест романа, седамнаест приповедака, мноштво есеја, писама, страница дневника, превода са француског језика. У пет великих романа Достојевског спадају: Записи из подземља, Злочин и казна, Идиот, Зли дуси и Браћа Карамазови. […]

Pročitaj više
Književnost

Новембар: Меланхолија и успомене – Гистав Флобер

Ја волим јесен, то жалосно годишње доба као створено за успомене. Кад стабла више немају лишћа, кад небо задржава још и у сутону риђу шару, која позлаћује увелу траву, слатко је гледати како се гаси све оно што је још недавно горјело у вама. Управо сам се вратио са своје шетње по празним ливадама рубом […]

Pročitaj više
Fotografija, Klasična muzika, Književnost

Светлост, очи, руке. Искуства, жеље, снови. Порекло и смисао стварања.

Твоји циљеви су уметност и наука, твој живот – љубав и образовање. И да не знаш, на путу си ка религији. Назив овог интернет места може упућивати на скраћеницу мог имена, као и теме која ће доминирати текстовима али, истовремено, он може означавати и почетак, троструки почетак које речи слобода, путовање и стварање симболизују. Моје […]

Pročitaj više