Književnost

Alber Kami: „Sa one strane nihilizma“

Čovek je u stanju da postupa i misli u skladu sa principom mere. Svaki ambiciozniji poduhvat pokazuje se kao protivrečan. Apsolut u istoriji se ne dostiže i ne stvara. Politika nije religija, ali je možda inkvizicija. Kako društvo može da definiše apsolut? Možda svako traga za tim apsolutom za sve i u ime svih. Međutim, […]

Pročitaj više
Književnost

Господар је рекао: „Ви сте ружни људи.“ Они су се међусобно загледали и видели да не постоји ништа што би пркосило тој тврдњи

Порекло овог романа лежи у разговору који сам водила са једном пријатељицом из разреда. Тек смо кренуле у основну школу. Рекла ми је да жели да има плаве очи. Покушала сам да је замислим са плавим очима и осетила огромну одбојност према њеном изгледу када би јој се жеља испунила. Туга у њеном гласу позивала […]

Pročitaj više
Književnost

Ти? Ти ћеш убијати људе? – Не људе. Белце

Претпостављам да знаш да белци повремено убијају црнце, и да већина тад врти главом и каже: „Ех, ех, срамота и грехота..“ Ја не могу да цокћем и да говорим: „Ех, ех, ех.“ Ја морам нешто да предузмем. А једино преостаје да се успостави равнотежа; да се све одржи на равној нози. Сваки мушкарац, свака жена, […]

Pročitaj više
Književnost

Сваки белац може да ти узме цело биће и ради са њим шта хоће. Не само да те тлачи, убије или осакати већ да те упрља. Да те испрља толико да сам себе замрзиш

Бејби Сагс је целог живота гледала како и мушкарце и жене премештају као фигуре. Свако кога је знала, а камоли волела, ако није побегао или био обешен, био је изнајмљен, купљен или откупљен, остављен са стране, дат као аванс, добијен на коцки, украден или отет. Осморо деце добила је са шест различитих мушкараца. Оно што […]

Pročitaj više
Književnost

Шта симболизује Хелдерлинова кула?

Само је духовно стварно. Колико је само смеха изазвала ова Хегелова реченица. Као да се радило о филозофском лудилу, о вицу, о идеалистичкој хипер-иронији. Ипак, то је реченица коју је произвео Хегелов дух. Од духа је постала стварност, идеје постају реалност: Хелдерлинова кула – дух у камену, зграде у којима су мисли, као ветар, као […]

Pročitaj više
Književnost

Зашто нема Одисеја у Хелдерлиновом песништву?

Карл-Хајнц От, савремени немачки хелдерлиновац и аутор књиге Хелдерлинови духови, пише на ову тему: Када је Киклоп у својој пећини појео већ шест Одисејевих сапутника, и на улаз у пећину поставио велику стену и тиме онемогућио сваки бег, Одисеју није преостало ништа до да опет посегне за лукавством. Како је то случај хтео, уз себе […]

Pročitaj više
Književnost

Она корача у лепоти

Она корача у лепоти, попут ноћиУ пределима без облака и звездаИ најбоље од таме и сјајаСусреће се у њеном погледу и очима:Милованим меком светлошћуКоју небо све до освита скрива. Једна сен више, један зрак мањеРаспарио је безимену дражКоја се таласа у црним увојцимаИли благо јој прелази преко лица;На коме мисли спокојно казујуКолико је чист, колико […]

Pročitaj više
Književnost

Зашто је Толстојев отац Сергије себи одсекао прст?

Отац Сергије живео је већ шесту годину у испосничкој ћелији. Било му је четрдесет и девет година. Живот му је био тежак. И то не због исцрпљујућег поста и молитве, то му није било тешко, већ због унутрашње борбе коју он никако није очекивао. Имао је два извора борбе: сумњу и телесну пожуду. И оба […]

Pročitaj više
Književnost

Зашто је Бранимир Шћепановић класик светске књижевности?

УВОД КАО УСПАВАНКА Увијени у грубу вунену ћебад, лежали смо не померајући се и ћутећи, као да смо у тој поодмаклој августовској ноћи већ били омамљени опорим мирисом шуме, која нам је, кроз одшкринуто шаторско крило, личила на извијену, црну змију. У ствари,  били смо само уморни и жељни сна. Седео је у загушљивом купеу […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Шелијев „Озимандијас“ и романтичарска естетика рушевине

Путника сретох ја, из древног краја, Рече: Без трупа стоје двије ноге У пустињи: Покрај њих с пијеском спаја Глава се лица смрсканог, ком строге Уснице, заповједничког сјаја, Кажу да добро кипару бје знана Страст која из тих мртвих ствари сијева, Надживјев длан и груд што им бје храна; Написано на постоље је цијело: Ја […]

Pročitaj više
Književnost

Путница Луси

Вилијам Вордсворт (1770-1850) Вордсвортов циклус песама о Луси састоји се од пет поетских остварења која су настала у периоду од 1798. до 1801. Четири песме Strange fits of passion I have known She dwelt among the untrodden ways Three years she grew in sun and shower A slumber did my spirit seal завршене су најкасније […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Slikarstvo

Окрутна и мрачна лепота Шелијеве Медузе

Пред нама је једна од најзанимљивијих Шелијевих песама чији пун назив гласи О Медузи Леонарда да Винчија из Фирентинске галерије која је написана пред крај 1819, а објављена постхумно, 1824. године, две године после Шелијеве смрти. Песма тематизује контемплацију над једном сликом, за коју се веровало да је Леонардова, а на којој је приказана, из […]

Pročitaj više
Književnost

Гробљанска поезија Томаса Греја

Елегија Томаса Греја завршена је 1750. а објављена 1751. године. Инспирација за ову песму, која је елегија по тону, али не строго и по форми, била је смрт његовог пријатеља Ричарда Веста. Елегија у националним књижевностима Европе, елегија ван античког контекста, означава врсту медитативне и меланхоличне лирске песме која се јавља у различитим стиховним облицима. […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost, Slikarstvo

Јустејн Гордер: „Софијин свет“ (поглавље о романтизму)

Тајанствени пут води ка унутра Алберто Кнокс је седео на прагу као и када је Софија стигла прошли пут. – Седи овде – рече он, и тога дана пређе право на ствар. – Раније смо говорили о ренесанси, бароку и просветитељству. Данас ћемо говорити о романтизму који се назива последњом великом културном епохом Европе. Приближавамо […]

Pročitaj više
Književnost

Мартин Хајдегер: „Пољски пут“

Од капије врта протеже се он ка мочвари. Старе липе врта замка гледају за њим преко зида, било да, у доба Ускрса, између изниклих усева и пробуђених ливада, јасно светли, или да у доба Божића под снежним наносима ишчезава иза најближег брежуљка. Од пољског крста савија он ка шуми. На њеној ивици поздравља један високи […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Културни и књижевни значај великог образовног путовања („Grand Tour“)

Питање почетка. Увек подстицајно. Од Талеса и Хераклита па до научника и мислилаца нашег доба, питање почетка заокупља машту физичара, филозофа и песника. Реч машта, уместо речи разум, чини нам се адекватнијом, примеренијом, јер како почетак другачије замислити него посредством снага маште? Одакле све долази, како је нешто настало? Како је хаос постао космос? Пред […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Гете у Риму. Образовни значај Гетеовог италијанског путовања

Познате су две Тишбајнове слике на којима је приказан Гете. На једној песник седи поред античког рељефа на коме је приказан сусрет Ореста и Ифигеније (сликарева алузија на драму Ифигенија на Тавриди коју је Гете у том тренутку писао), међу римским рушевинама, са црним шеширом широког обода и белим плаштом преко своје одеће. У питању је уље на платну из 1787. године које носи назив Гете у римском пољу. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник Тарнер

Једино што би могло бити величанственије од града на води јесте град подигнут у ваздуху. – Вилијам Хазлит Почетак писања налик је алхемијском процесу. Преображај је неминован: импресија, мисли, знања у адекватно уобличен низ речи. Њихово измицање је протејско пред сликом која је ренесансни сфумато, неодређена, магловита, једно кондензовано испарење, какве углавном могу бити мисли […]

Pročitaj više
Književnost

Два путника Италијом: Љубомир Ненадовић и Петар II Петровић Његош

Отворио сам прозор да се нагледам лепе напуљске зоре, која са својим лаким ружичастим крилима трепти већ по врховима свих зелених брешчића на којима цветају лимунови и поморанџе. Поранио сам да ти у овој тишини пишем, поранио сам да ти се јавим са дна Италије. Љубомир Ненадовић, син устаничког дипломате Проте Матеје Ненадовића, рођен је […]

Pročitaj više
Književnost

Пенелопи Фицџералд: „Плави цвет“ (неколико одломака из романа о Новалисовом животу)

Роман Плави цвет заснован је на животу Фридриха фон Хареднберга (1772-1801) пре него што се прославио под именом Новалис. У настсвку следи неколико одломака из романа објављеног 1995. године који своје име дугује централном мотиву Новалисовог стваралаштва, као и немачког романтизма, а то је плави цвет, симбол чежње и потраге за неодређеним, за бесконачним. Ауторка […]

Pročitaj više
Književnost

Елфриде Јелинек – Зашто Бригита није задовољна оним што има, то јест ничим? (одломак из романа „Љубавнице“)

једног дана бригита је одлучила да хоће још само да буде жена, само жена, и то типа по имену хајнц. верује да ће од сада њене слабости бити вредне љубави, док ће њене снаге остати скривене. хајнц на бригити не види, међутим, ничег вредног љубави, а и њене слабости сматра само одвратним. бригита се сад […]

Pročitaj više
Književnost

Сексуалне персоне Карла Уисманса (уздржавање)

У суштини, истински опсцени су само чедни људи. Јер сви знају да уздржавање ствара ужасне развратничке мисли, да се човек, који није хришћанин па је према томе нехотично чист, загрева, пре свега, у самоћи и егзалтира се и размишља; он тада иде ментално у свом сну на јави до краја оргијског делиријума. Вероватно је, дакле, […]

Pročitaj više
Književnost

О роману „Убиство у Оријент експресу“ Агате Кристи

Дело које ћемо анализирати припада криминалистичком жанру. Сматрамо да је овај облик романа нарочито погодан за тип истраживања који посредством нарације и исказа књижевних јунака тежи да утврди разлику између лажног и истинитог исказа, о стварности дела која је у језику, а који је нестабилан: исказ јунака и „објективна стварност“ самог дела, иако делују подударни, […]

Pročitaj više
Književnost

Пољска поезија понедељком послеподне: Мирон Бјалошевски

БАЛАДА О ОДЛАСКУ У ДУЋАН Најпре сам сишао на улицу степеницама ох, замислите, степеницама. Затим су познаници непознатих заобилазили мене, ја њих. Жалите што нисте видели како људи ходе, жалите! Ушао сам у потпуни дућан; гореле су лампе од стакла, видео сам неког – који је сео и шта сам чуо? шта сам чуо? шум […]

Pročitaj više
Književnost

Уметник и његов пас: Фјодор Михајлович Достојевски

Мајор је био страшан због тога што је такав човек био старешина, готово потпуно независтан старешина, над двеста људи. А иначе, био је неисправан и зао и ништа више. Осуђенике је сматрао као своје природне непријатеље и то му је била највећа грешка. Имао је и неких вредности, али све код њега, па и добре […]

Pročitaj više
Književnost

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više
Alhemija, Klasična muzika, Književnost

Oda Neptunu: Maske, ogledala, lavirinti, opijati i parfemi

Moramo jasno razlikovati mitološke elemente koje određeno grčko božanstvo podrazumeva od astroloških i simboličkih konotacija planete sa istim imenom. Verovatno bi se na osnovu svake planete moglo tumačiti odnosno prepoznavati ono što je od njenog simboličkog sadržaja prisutno u nekom umetničkom delu no mi ćemo se za ovu priliku zadržati na planeti Neptun kombinujuću odlomke […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Obri Berdsli kao ilustrator Vajldove drame „Saloma“

Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovim gostima zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom […]

Pročitaj više
Film, Književnost

O gotskim romanima i Hičkokovom filmu „Rebeka“

Engleska knjiženica Dafne di Morije 1938. godine objavila je roman Rebeka koji je Alfred Hičkok već 1940. ekranizovao. Svojim slikama, scenarijom i postupcima film polazi od knjige, nadograđujući na postojeći narativ podjednako tradiciju engleskog gotskog romana koliko i specifičnu hičkokovsku atmosferu čija je glavna odlika suspense – reč koja je u ovom kontekstu prestala i […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Tomasa Transtremera

PALATA Uđosmo unutra. Ogromna jedna sala, tiha i prazna, njena podna površina nalik je na opustelo klizalište. Vrata sva pozatvarana. Vazduh siv. Slike na zidovima. Vide se uzvrveli beživotni prizori: štitovi, vage, ribe, telesa u borbenom grču iz jednog onostranog gluvonemog sveta. U toj pustoši izložena je jedna skulptura: sam samcit sred sale stoji konj, […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Konstantina Kavafija

GRAD Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora. Naći će se drugi grad bolji od ovog. Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen; i srce mi je – kao leš – pokopano. Dokle će mi um ostati u ovoj tmini. Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam, crne […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Žaka Prevera

BARBARA Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom tog dana A ti si išla nasmejana, Razdragana, očarana Pod kišom što pljušti Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom Prošao sam pored tebe u ulici Sijam Ti si se smeškala I ja sam se smeškao Seti se Barbara Ti koju nisam poznavao Ti koja […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Skulptura

Pet pesama posvećenih boginji Persefoni

EDNA SENT VINSENT MILEJ: MOLITVA PERSEFONI Budi joj, Persefono, Sve ono što ja nisam mogla biti. Položi njenu glavu na svoje krilo. Ona koja je bila tako ponosna i divlja, Lakomislena, arogantna i slobodna, Ona kojoj ja nisam bila potrebna, Usamljeno je malo dete Izgubljeno u paklu, – Persefono, Položi njenu glavu na svoje krilo; […]

Pročitaj više
Književnost

Metafore Henrija Džejmsa

Fridrih Šlegel, nemački pisac i kritičar (u kontekstu romantičarske teorije stvaralaštva ovo je pleonazam jer kritika i jeste posmatrana kao oblik umetničkog stvaralaštva), u jednom svom fragmentu napisao je da u dobroj prozi sve mora biti podvučeno. Upravo je to slučaj sa romanom Portret jedne dame američkog pisca (sa višedecenijskim prebivalištem u Evropi) Henrija Džejmsa. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“

Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio […]

Pročitaj više
Književnost

Kratka biografija Margerit Diras

Sećam se prisustva ruku na telu, svežine vode iz krčaga. Bilo je toplo, tako toplo da to sada ne mogu ni da zamislim. Ja sam ona koja se prepušta kupanju, on ne briše moje telo, nosi me, vlažnu, na poljski krevet – drvo glatko kao da je od svile, sveže – uključuje ventilator. Jede me […]

Pročitaj više
Književnost

Pismo Agati Kristi

Pismo Agati Kristi (rođenoj Miler, udatoj Kristi pa Malovan), pet dana pre njenog 127. rođendana Draga Agata, Znam da me možete čuti. Znam da ćete ovo pročitati i da ćete se, poput mnogih starica, detektiva-amatera iz vaših romana, ironično osmehnuti. Samo Džejn Ostin i vi ste tako ljupko umele da budete ironične i da vam […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost

Josif Brodski o klasičnoj muzici

U nastavku sledi intervju koji je Jelena Pjetrušanska vodila sa ruskim pesnikom Josifom Brodskim. Pitanja su se odnosila na klasičnu muziku. Poznato je da je Brodski bio veliki ljubitelj klasike, a njegovi lirski pasaži o Veneciji, na primer, izloženi u knjizi Vodeni žig, to takođe potvrđuju. U intervjuu, pesnik nam navodi razloge zbog kojih voli […]

Pročitaj više
Književnost

Ludost govori: Erazmo & Šekspir

Moje ime, dakle, znate, gospodo – kakav nadimak da vam dam? – Arhiludaci, šta drugo mogu? Jer kakvim drugim časnijim imenom može božica Ludost da oslovi svoje vernike? Ako mudrost leži u iskustvu, ko više više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega […]

Pročitaj više
Književnost

Barok nedeljom: Valtasar Grasijan

Valtasar Grasijan (1601-1658) je bio španski jezuita, a na ovom mestu značajan je kao izvrstan barokni prozni pisac, stilista i filozof čije je delo, u literarnom smislu, vrhunski izraz konceptizma, književnog stila, naročito zastupljenog u Španiji doba baroka. Konceptizam karakterišu jednostavan i jasan, koncizan stil i precizan izraz, dovitljive metafore i inteligentni obrti u značenju […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Helderlin

Pjesnik i svećenik u početku su bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No pravi je pjesnik uvjek svećenik, kao što je i pravi svećenik uvjek pjesnik. I zar ne bi budućnost mogla opet dovesti natrag to stanje? – Fridrih fon Hardenberg – Novalis [1] Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Zonenberg

MY FAVORITE. MY MASCOT Čuvaj se mili Esekse, Mudro brini o sebi. – Elizabeta I Da li sam imala drugog izlaza voleo si snažna osećanja a tvoja prekrasna glavica kao da je bila stvorena za pogubljenje buni se narod gladan koketerije u takvim situacijama nežnost je na lošem glasu oni sunčani dani kad nakit stiče […]

Pročitaj više
Književnost

Horhe Luis Borhes: „Asterionov dom“

I kraljica donese na svet sina kome nadenuše ime Asterion. – Apolodor, „Biblioteka“, III, I Znam da me optužuju zbog oholosti, i možda zbog mizantropije, i, možda, zbog bezumlja. Te optužbe (za koje ću ih ja kazniti kad bude došao čas) smešne su. Istina je da ja iz svoje kuće ne izlazim, ali istina je […]

Pročitaj više
Književnost

Mediteranski kosmopolitizam rečima Fernana Brodela

Šta je Mediteran? Hiljadu stvari u isti mah. Nije to jedan pejzaž, već bezbroj pejzaža. To nije jedno more, već sled mora. Ne jedna civilizacija, već civilizacije koje se slažu jedna na drugu. Putovati po Mediteranu znači pronaći svet Rima u Libanu, praistoriju na Sardiniji, grčke gradove na Siciliji, arapsko prisustvo u Španiji, turski islam […]

Pročitaj više
Književnost

Mediteranski kosmopolitizam rečima Vladimira Pištala

– Mediteran – šapućem… – to je svadba hiljada makedonskih plemića sa hiljadama persijskih princeza. Sećanje na Aleksandra, sina Amonovog. Helenističke kraljevine od kojih je najvažnija – Rim. To je nekoliko ari morskih čudovišta i divljih veprova na mozaicima u Tunisu. To je Magna Graecia. To je vikinško-arapsko-grčka mešavina Palerma. Trgovina biberom između Porte i […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke – Udubite se u sebe i ispitajte dubine u kojima izvire vaš život; na njegovom vrelu naći ćete odgovor na pitanje da li morate da stvarate

Pitate da li su vaši stihovi dobri. Pitate mene. Prethodno ste pitali i druge. Vi ih šaljete časopisima. Upoređujete ih sa drugim pesmama i uzrujavate se kad izvesna uredništva odbiju vaše pokušaje. E pa (kada ste mi već dozvolili da Vam dajem savete), ja vas molim da se svega toga okanite. Vi upravljate svoje poglede […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke – Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti kritikom

A ovde odmah da dodam jednu molbu: čitajte što je mogućno manje estetsko-kritičkih rasprava, – to su ili pristrasna gledišta, okamenjena i obesmislena u svojoj beživotnoj otvrdlosti, ili pak vešte igre rečima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke: „Soneti Orfeju“ (I deo)

III Bog može to. Al’ kako čovek može kroz usku liru da ga prati sam? Njegova kob je razdor. Gde se glože želje, tu nije Apolonov hram. Pesma, po tebi, nije molben ton, žudnja za nečim što postići mogu; pesma je postojanje. Lako bogu. Al’ kad mi jesmo? I kada će on zemlju i zvezde […]

Pročitaj više
Književnost

Rajner Marija Rilke: „Soneti Orfeju“ (II deo)

II Kao što slikaru katkad ruka u hitnji poleti ka bližem listu, što stvarni potez izmami: tako ogledala često u sebe preuzmu sveti jedinstven osmeh devojaka, u polutami, il’ kad kušaju jutro, same, ili kada prislužničkim ih sjajem miluju sveće. A kasnije, tek lagan odblesak pada preko disanja što prava im lica kreće. Šta su […]

Pročitaj više
Književnost

„Želela sam da pišem i tražila sam sve moguće načine ličnog oslobođenja“: Nina Berberova – „Kurziv je moj“ (nekoliko odlomaka iz autobiografije)

Nina Berberova spada u red najznačajnijih ruskih književnica 20. veka. Autorka je brojnih priča, romana i biografija. Njena najpoznatija knjiga je njena autobiografija Kurziv je moj. No, ta knjiga je mnogo više od autobiografije. Svaki dinamičan i zanimljiv život, pun neizvesnosti, razočaranja, sreće i tuge morao je biti u korelaciji sa vremenom u kome je […]

Pročitaj više
Književnost, Moda

Kako ne biti Parižanka – gde god da si (dekonstrukcija mita o Koko Šanel)

Postoje dve knjige koje, za mene, predstavljaju, izražavaju Pariz. Ponajpre, Rilkeova knjiga „Zapisi Maltea Lauridsa Brigea“, a zatim prva knjiga Henrija Milera, „Rakova obratnica“, koja prikazuje drugačiji Pariz nego što je onaj Rilkeov, čak njegovu suprotnost, Pariz bordela, prostitutki i makroa, Pariz razvrata. I to je onaj Pariz koji sam ja upoznao: Pariz osamljenih ljudi […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Emili Dikinson

I Naši su životi – Švajcarska – Tako tihi – tako hladni – Dok u čudno popodne neko – Alpi svoj veo ne razmaknu I ugledamo – Daleko! Italija je s one strane – Mada ko stražar između – Alpe svečane – Alpe sirenske – Vječito čuvaju među! II I Pročelje i Začelje Sjećanje – […]

Pročitaj više
Književnost

Umetnik i njegov pas: Emili Dikinson

Emili Dikinson je svoju pesmu, imenovanu prema prvom stihu – I started Early – Took my Dog – napisala 1862, odnosno u svojoj trideset drugoj godini. Pesma je jednostavna, prožeta svežinom jutarnjeg daha i tišine, prvenstveno zbog slika koje sadrži, kao i tona kojim je predočena (ispripovedana) čitaocu. Tišina nije nečujna, ona ne podrazumeva nepomičnost. […]

Pročitaj više
Književnost

Herbarijum Emili Dikinson

Strane herbarijuma Emili Dikinson, uredno skenirane od strane biblioteke kojoj pripadaju (Harvard College) prikazuju nam osušeno bilje u savršenom stanju, i posle sto trideset godina od smrti pesnikinje. Na A.A.A već postoji serija tekstova posvećena herbarijumima odnosno svim oblicima prikazivanja cveća u umetnosti i njihovog mnogostrukog značenja. Pridružujem i Emili Dikinson pomenutoj temi, a pominjanje […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Vislava Šimborska

MUZEJ Postoje tanjiri, ali nema apetita. Postoje prsteni, ali nema uzajamnosti već najmanje trista godina. Postoji lepeza – gde je rumenilo? Postoje mačevi – gde je gnev? I lutnja ni da zvekne u sivom času. Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. Ubuđali čuvar slatko drema obesivši brke nad vitrinom. Metali, glina, ptičje […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Jelenino progonstvo“

Mediteran ima svoju sunčanu tragiku, drugačiju od tragike magli. Ponekad s večeri, na moru, u podnožju planina, noć pada na savršen luk nekog malog zaliva, a iz mirnih voda počinje da se penje neka nespokojna punoća. Na takvim mestima shvatamo da ako su Grci dospeli do očajanja, to je uvek bilo preko lepote i onoga […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „Povratak u Tipazu“

A ti oca i dom ostavila, kroz dve stene morem proplovila, na to luda nagnala te ljubav! Sad u tuđoj živiš postojbini. Euripid, „Medeja“, preveo M. Đurić Punih pet dan kiša se slivala bez prestanka na Alžir i najzad iskvasila i samo more. S visine neba, činilo se neiscrpnog, neprekidni pljuskovi, već ljigavi od gustine, […]

Pročitaj više
Književnost

Alber Kami: „More izbliza“

Odrastao sam na moru i siromaštvo mi je izgledalo tako raskošno; onda sam ostao bez mora i otkrio da je raskoš sumorna, a siromaštvo nepodnošljivo. Od tada čekam. Čekam lađe koje se vraćaju, dom na vodi, prozračan dan. Strpljiv sam, učtiv, iz sve snage. Viđaju me kako prolazim lepim, otmenim ulicama, kako se divim pejzažima, […]

Pročitaj više
Književnost

Prostori stvaranja: Maštarije u sobi, maštarije u kafeu

Café de Flore, kultni pariski kafe, bio je sastajalište umetnika i filozofa, naročito pedesetih godina 20. veka. Na obe fotografije možemo videti poznati par filozofa, Sartra i Simon de Bovoar. Oboje je fotografisao mađarski umetnik u egzilu, Đula Brasai, poznat po fotografijama bistroa, dnevnog i noćnog života grada. Institucija kafea oduvek mi je delovala privlačno, […]

Pročitaj više
Književnost

Vladeta Popović: „Dante Gabriel Rozeti“

Slavni engleski pesnik i slikar, vođa Pre-Rafaelitskog pokreta, Dante Gabriel Rozeti (1828-1882), koji je imao mnogo uticaja na razvitak engleskog ukusa u drugoj polovini 19. veka, imao je u sebi veoma malo engleske krvi. Otac njegov bio je Italijan, profesor u Kings Koledžu u Londonu, gde se istakao kao poznavalac Dantea. Ali Rozeti se rodio […]

Pročitaj više
Književnost

Dimitrije Jovanović o Bodlerovoj zbirci „Cveće zla“

„Slavni pesnici odavna su razdelili među sobom sve najcvetnije domene poezije“, kaže Bodler. „Izgledalo mi je zanimljnvo, a utoliko prijatnije što je posao teži, da izvlačim lepotu iz Zla“. Te cvetove zla, nikle u zlu, znao je da pronađe i uzabere prevodilac mračnog Edgara Poa, artist neobične zbirke vanredno lepih strofa. Sam naslov, srećno nađen, […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Eva Lipska

KAŽEM SVOJOJ ZEMLJI Kažem svojoj zemlji: iseli se otputuj. Za trenutak budi stranac. Zatim se vrati i nastani u sebi. Promisli sve to još jednom. Uhvati sebe u letu. OPERA Draga gospođo Šubert, u mladosti sam često bolovao od opere. Tragične opere koja životu dosipa otrov, bodežom probija strah, gine u dvoboju, vrši samoubistvo. Divio […]

Pročitaj više
Književnost

Žoris-Karl Uismans o Šarlu Bodleru (odlomak iz romana „Nasuprot“)

Njegovo divljenje prema tom piscu bilo je bezgranično. Po njemu, književnost se dotad ograničavala na to da istražuje površinu duše ili da prodre u pristupačne i osvetljene njene donje spratove, utvrđujući ovde-onde slojeve smrtnih greha, proučavajući njihove žile i njihovo rastinje, beležeći, kao Balzak, na primer, slojevitost duše obuzete monomanijom neke strasti, častoljubljem, škrtošću, očinskom […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost

Žoris-Karl Uismans o klasičnoj muzici (odlomak iz romana „Nasuprot“)

Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna […]

Pročitaj više
Književnost

Mario Benedeti: „Noć rugoba“

I Oboje smo ružni. Ali ne na uobičajen način. Još od osme godine kada su je operisali, ona ima rasekotinu duž obraza. Moj odvratni ožiljak pored usta potiče od jedne teške opekotine s početka puberteta. Ne može se reći da imamo umiljate oči; ne možemo se pohvaliti ni tim svetionicima pravednosti pomoću kojih rugobe ponekad […]

Pročitaj više
Književnost

Anton Pavlovič Čehov: „Šala“

Vedro, zimsko podne… Mraz čvrst, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi na slepoočnicama i maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke, […]

Pročitaj više
Književnost

Robert Muzil: „Prenoćište u predgrađu“

Svake noći tačno u ponoć zatvarana su teška drvena krila ulazne kapije i na nju sa unutrašnje strane navlačene dve gvozdene prečage debljine ruke. Do tada bi zakasnele goste sačekivala sanjiva stara služavka u seljačkoj nošnji. Četvrt časa kasnije prošao bi tuda lagano kružeći gradom stražar koji je nadgledao vreme zatvaranja gostionica. U jedan čas […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“. Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Džon Kits: „Oda grčkoj urni“

Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Zmija

Volim kad poput zvezdanoga Treperavoga bleska S tvog dragog tela pospanoga Kroz mrak se koža ljeska, Kad nad dubinom tvoje kose, Kroz miris pun žestine, Zlatni i smeđi vali nose Nekuda u daljine Moj sneni duh, što k nebu nekom Zaplovi zasanjano, Kao kad kreće brod daleko U vetru jutra ranog. Te oči tvoje bez […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Sove

Očima punim blede vatre Sklonjene ispod crnog tisa, Kao idoli tuđi, s visa Posmatraju nas sove. Snatre. Bez pokreta će one tako Da čekaju trenutke tmurne Bad suton koso sunce gurne I obavije zemlju mrakom. Za mudrog to je primer, koji Savet mu daje da se boji Komešanja i buke prazne; Kad nekog hitra sen […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Mačke

MAČKA (XXXIV) Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči, uvuci kandže ljupki stvore, i daj da ronim u te lepe oči gde metal i ahati gore. Dok natenane milujem ti glavu i gipka leđa gladim dlanom i klizim rukom uz nasladu pravu po telu naelektrisanom, ja vidim svoju ženu. Isto tako gleda ko i ti, mila zveri, […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Labud

Tvoj lik, Andromaho, u duh mi se vraća! Rečica, zrcalo gde ne sjaše ništa Sem ogromne boli, boli tvoga udovišta, Varljivi Simois, bujan od tvog plača. Dok sam karuselom išao, probudi Bogata sećanja moja iznenada, Staroga Pariza nema (oblik grada Menja se, vaj! brže nego srce ljudi); Samo duhom vidim taj logor baraka, Gomile stubova, […]

Pročitaj više
Književnost

Bodlerov bestijarij: Albatros

Često, zbog zabave, ljudi s broda love Albatrose, silne ptice s Okeana, Lene saputnike koji nebom plove Nad lađom što klizi niz prostranstva slana. Kad ga na pod stave, uhvaćen i svladan, Car azura tada raširi kraj tela, U svom batrganju nespretan i jadan, Ko ogromna vesla, duga krila bela. Taj krilati putnik kako je […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Zbignjev Herbert

PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA Bilo je to godine dvadesete ili dvadeset prve stigli su ruski emigranti vrlo visoki plavi sanjalačkih očiju sa ženama kao san kad su prelazili preko trga govorili smo – ptice selice odlazili su na plemićke balove okolo se šaptalo – kakvi biseri ali kad su se gasila svetla zabava ostajali su […]

Pročitaj više
Književnost, Kritika i teorija književnosti

Ijan Vat: „Renesansni individualizam i protivreformacija“

BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona: […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Tadeuš Ruževič

MOJA POEZIJA Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je […]

Pročitaj više
Književnost

Poljska poezija ponedeljkom poslepodne: Adam Zagajevski

DUGA POPODNEVA Bila su to duga popodneva, kada me je napuštala poezija. Strpljivo plovila reka, gurajući ka moru lenje barke. Bila su to duga popodneva, obala slonovače. Senke ležale u ulicama, izlozi puni ponosnih manekena, koji su mi izazivački, smelo gledali u oči. Iz gimnazija izlazili profesori praznih lica, kao da ih je Homer pobedio, […]

Pročitaj više
Književnost

Tomas Man: Problem umetnika – „Tonio Kreger“ (odlomak)

Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih […]

Pročitaj više
Književnost

Godine putovanja Margerit Jursenar

Margerit Jursenar je bila kosmopolita u najboljem i najplemenitijem značenju te reči. Pripadnica bogate građanske klase i velikog carstva, pod uticajem različitih kultura, posredstvom umetnosti, a zahvaljujućui liberalnom obrazovanju kakvo je sticala sa ocem, bilo u Belgiji, bilo u Francsukoj, bilo na mnogobrojnim putovanjima koje je njen otac, Mišel de Krejankur, osoba avanturističkog duha i […]

Pročitaj više
Književnost

Margerit Jursenar: „Ana Soror“ (odlomak o Valentini)

Valentina, prožeta misticizmom, možda više platonskim no hrišćanskim, vrši i ne znajući snažan uticaj na svoju decu punu osećanja; kroz njihovu buru ona protniva nešto od svoje mirnoće. Ta spokojna Valentina čini mi se prototipom savršene žene o kakvoj sam često sanjarila: istovremeno nežna i odsutna, pasivna zbog mudrosti, a ne zbog slabosti… Margerit Jursenar, […]

Pročitaj više
Književnost

Evropejci i kosmopolite: Štefan Cvajg i Margerit Jursenar

Sa delom Štefana Cvajga upoznala sam se januara 2014. godine kada sam dobila na čitanje njegovu knjigu Jučerašnji svet. Istog trenutka sam bila oduševljena erudicijom, pripovedačkim darom pisca, događajima koje opisuje i svetom koji pred mojim očima vaskrsava zahvaljujući rečima. U tom periodu sam čitala i biografiju Margerit Jursenar. Cvajg, iako dvadeset godina stariji, ima […]

Pročitaj više
Igra, Klasična muzika, Književnost

„Faunovo popodne“: Malarme, Debisi, Nižinski

STEFAN MALARME: PISMO I KATREN ZA KLODA DEBISIJA Pariz, nedelja 24. decembra 1884. Moj dragi prijatelju, Vraćam se s koncerta, vrlo uzbuđen; predivno! Vaša ilustracija „Poslepodne jednog Fauna“, koja je disonantna s mojim tekstom tek toliko što ide još dalje, zaista, u nostalgiju i svetlost, s puno odmerenosti, nespokoja, bogastva. Stežem Vam ruku zadivljeno, Vaš […]

Pročitaj više
Književnost

Tri pisma za Lu: Niče, Rilke, Frojd

NIČEOVO PISMO Ništa mi ne predstavlja to što sam puno patio prema pitanju: hoćete li Vi ponovo pronaći sebe, draga Lu ili ne. Nikada nisam sreo jedno tako siroto stvorenje kao što ste Vi neznalica – ali oštroumna bogata u korišćenju onoga što zna bez ukusa, ali naivna u tom nedostatku iskrena i to upravo […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Igo

Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Уметник и Италија: Et in Arcadia ego!

Веза уметника и Италије позната је одавно. Још од ренесансе када Албрехт Дирер одлази тамо да би се школовао, градови попут Венеције, Фиренце, Рима, Падове, Парме, Милана и Напуља остали су полазиште за образовање уметношћу, подједнако као и за формативно образовно путовање и врело инспирације хиљада уметника. У 18. и 19. веку, нарочито због идеализације […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Фридрих Хелдерлин: „Бонапарте“

Свете су посуде песници, У којима вино живота, дух Јунака се чува. Али дух овог младића хитри Зар не би разорио оно Чиме га обухватити желиш, посуду? Песниче не дотичи га као ни природе дух, На таквој грађи од вештака постаје дете. У песми он не може живети ни трајати, Он живи и траје у […]

Pročitaj više
Književnost

Силвија Плат чита песме из збирке „Аријел“

Збирка Аријел америчке песникиње Силвије Плат објављена је 1965. године, две године после песникињине смрти. Тридесетог октобра 1960. године, три дана после свог тридесетог рођендана, Силвија Плат читала је песме које су тонски забележене оним редоследом по коме се појављују у збирци. Поред романа Стаклено звоно (1963), Силвија Плат написала је и две збирке поезије, […]

Pročitaj više
Književnost

Две песме о 20. веку: Осип Мандељштам & Паул Целан

Кажу да је 20. век био најкраћи у историји: трајао је од Октобарске револуције до пада Берлинског зида. Ја бих почетак истог померила неколико година уназад, у 1912. када је потонуо Титаник, симболички представљајући крах и крај историје за једну углавном бескорисну и докону друштвену класу – аристократију. А, сетимо се и када почиње радња […]

Pročitaj više
Književnost

Употреба туге: Лизел Милер и Мери Оливер

ЛИЗЕЛ МИЛЕР: КАДА МЕ ПИТАЈУ Када ме питају како сам почела да пишем песме ја им говорим о равнодушности природе. Било је то мало пошто је моја мајка умрла блистав јунски дан, све је цветало. Села сам на сиву камену клупу у дивно одржаваној башти, али љиљани су били глуви као уши заспале пијанице, а […]

Pročitaj više
Književnost, Pop muzika, Slikarstvo

Традиција и индивидуални таленат: Ник Кејв

Чинило ми се да сваком бићу припада још много других живота. Када говоримо о делу Ника Кејва првенствено се морамо концентрисати на његову поезију коју је попут трубадура – али са више жестине, експресије и морбидности – изразио кроз своју музику, путујући, наступајући са бендовима The Birthday Party и The Bad Seeds. У том смислу, […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Slikarstvo

Икаров пад: Питер Бројгел и Вилијам Карлос Вилијамс

По Бројгелу када је Икар пао било је пролеће сељак је орао своју њиву сва раскош природе се разбудила треперећи покрај ивице мора обузета собом знојећи се на сунцу што је истопило восак крила неважно на пучини вода је прснула сасвим неопажено то се утопио Икар Питер Бројгел, ренесансни фламански сликар, инспирисао је два веома […]

Pročitaj više
Književnost

Владимир Мајаковски: „Облак у панталонама“

Теби, Љиљо Мисао вашу, што машта на омекшалом мозгу, ко лакеј на масној софи, од сала надут, дражићу дроњцима срца окрвављеним грозно, сит наругавши се, безочан и љут. Ја у души немам ниједне седе власи, ни старачке нежности нема у њој! Свет сам заглушио снагом свог гласа, двадесет двогодишњак – идем, лепотан, свој. Нежни! Ви […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Огледала: Хорхе Луис Борхес и Рене Магрит

Већ у првим минутима документарног филма о Борхесу – делом биографије, делом критичког осврта, делом глорификације – нараторка напомиње да је писац као дете имао велики страх од огледала јер је мислио да у тренутку огледања неће видети своје лицe. Није речено да га неће препознати, већ да га неће видети. Нажалост, страх се обистинио […]

Pročitaj više
Fotografija, Književnost, Slikarstvo

Фотографије кататоничне Вирџиније Вулф и прерафаелитске музе

Краљица: Авај, мила моја девојко, шта значи та песма? Кататонија је дефинисана као једна од могућих манифестација менталног обољења које се зове шизофренија. Покрети оболелог су спори, говор неорганизован, реакције на спољашње појаве абнормалне, оболели често понавља оно што други учине или кажу. Једна врста одсутности, заумност, јуродивост присутна је на лицима оболелих. Особе оболеле […]

Pročitaj više
Književnost

Песимизам и таштина у „Књизи Проповједниковој“

Таштина над таштинама, вели проповједник, таштина над таштинама, све је таштина. Кака је корист човјеку од свега труда његова, којим се труди под сунцем? Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увијек. Сунце излази и залази, и опет хита на мјесто своје одакле излази. Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер: […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Вилијам Блејк и „Књига Откровења“

И видјех другог анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени; И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу. И повика гласом великијем као […]

Pročitaj više
Književnost

Сексуалне персоне Шарла Бодлера (потчињавање)

Замислимо шкорпиона који је истовремено храњен и уништаван својом отровном течношћу. За разлику од змије, која отров складишти на врху језика, шкорпион свој талог носи у средишту тела – трбуху, утроби, нутрини, како год нам је драже да назовемо централни део живих бића, онај најпримарнији и најзахтевнији, који сваком приликом спори ширења духа и условљава […]

Pročitaj više
Fotografija, Književnost

Топографија људског лица: Сали Ман и Орхан Памук

Узајамна веза лица и предела. На свакој географској карти, на свакој страници књиге, кори дрвета, облаку или кратеру месечевог наличја може се препознати људско лице. Лица која је фотографисала Сали Ман (серија Лица, 2004.) допуњују њене циклусе који су у претходним фазама подразумевали афирмацију облика који сугеришу распадање, трулеж и декомпозицију. Циклус Лица састоји се […]

Pročitaj više
Književnost

Једна прича Франца Кафке

ДА ЈЕ НЕ БИХ СРЕО Из Плаве свеске Волим је и не могу са њом да разговарам, уходим је да је не бих срео. Волео сам девојку која је и мене волела, али морао сам да је оставим. Зашто? Не знам. Било је то као да је окружена оружницима који су копља држали напоље уперена. […]

Pročitaj više
Književnost

Родитељски кофер Орхана Памука

Тко год осјећа потребу да животу даде неки смисао, најмање једном у животу пропитује значење мјеста и времена у којем се родио. Какво значење има то што сте рођени у том и том дијелу свијета, тог и тог датума? Је ли нас правично запало оно што добивамо као згодитак на лутрији – баш та обитељ, […]

Pročitaj više
Književnost

Текстуалне рушевине Фридриха Шлегела

На шта сам поносан и смем да будем поносан као уметник? На одлуку која ме заувек одваја и изолује од свега ниског. На дело које божански прекорачује сваку намеру и чију намеру нико неће научити до краја. На способност да обожавам оно што је савршено и стоји ми насупрот. На свест да сам кадар да […]

Pročitaj više
Književnost

Хербаријум

Хербаријум је скуп празних листова између којих се стављају различите биљке које се временом, по склапању корица, осуше. Чудан начин сортирања и препознавања природних облика. Aко се замислимо над формом књиге која је садржај осушеног цвећа и лишћа, лако ћемо доћи до закључка зашто су хербаријуми, заправо, метафоре песничких збирки. Уколико пратимо мит, први хербаријум […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Русо

Тема овог есеја биће Русоово жанровски тешко одредиво дело Сањарије усамљеног шетача. Збирка есеја, дневнички запис, наставак Исповести? Сањарије усамљеног читача провоцирају својом жанровском недефинисаношћу. Русоова дела обележила су мисао и књижевност 18. века, инспирисала су на политичком, етичком, филозофском, педагошком и књижевном плану. Русо политичке иницијаторе француске револуције инспирише Друштвеним уговором, Јулија или Нова […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Франкенштајн

Роман Франкенштајн, дело готског жанра, Мери Шели пише 1818. године, исте године када настаје и Фридрихова слика Путник у мору магле и када Џорџ Гордон Бајрон пише Дон Жуана. Романтизам је на врхунцу. Готски роман идеализује доба витештва, специфично третира просторе у којима се одвијају догађаји, глорификује рушевине. Доба средњег века упућује на давно и […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Хитклиф

Оркански висови, једино дело Емили Бронте, готска је поема у прози. Готским га чине простори и окруженје, поема јер је пуна лирских елемената заснованих на фабули изреченој у прозном стилу. Поема јер романтичарска форма пар екселанс јер је она дужа песма у којој се уочава развијена фабула, али су догађаји и збивања прожети лириком. Дуго […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Симболизам и минерали

Када у игри звечи подругљиво и јасно, тај свет што се металом и камењем прелива усхићује ме, и ја волим бесно и страсно ствари у којима се звук са светлошћу слива. Аналогије прате сваки истраживачки рад. Управо наведени одломак песме Накит Шарла Бодлера поетска је илустрација теме која ће уследити. Недавно сам наишла на сајт […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Слика природе и сликари природе у контексту уметности европског романтизма

Разликa између пејзажа (слике природе) и пејзажног сликарства (слика природе) јесте разлика између онога што је природно и онога што је уметнички створено односно лепо. Филозофи су се одувек бавили проблемом лепог, иако не једино на примерима уметничких дела. Платон је сматрао да је највећи домет естетског, не једно уметничко дело, већ држава. Он се […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Лудост и трагика љубави у Шекспировим драмама „Како вам драго“, „Сан летње ноћи“ и „Ромео и Јулија“

Велики подухвати дело су лудости коју су Богови допустили људима, а тако је и љубав коју једно људско биће гаји према другом људском бићу дело Лудости. – Платон, „Федар“, 245, XXIII Феба: Реци му, пастиру добри, шта је љубав. Силвије: Сав бити саздан од заноса и маште. И сав од страсти и од жеља сав, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник Чајлд Харолд

Оно што у нашем времену представља фигура америчког писца Џека Керуака, у 19. веку представљао је енглески песник Џорџ Гордон Бајрон. Реч је о истом миту о проклетом уметнику и самоизгнанику. Форме се мењају, као и простори, али оно што остаје јесу празнина и путовање као полазиштa самообликовања. Празнина, како просторна тако и егзистенцијална, могућност […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Портретни покушај обухватања погледа: Јозеф Рипл Ронаи

Maђарски сликар Јозеф Рипл Ронаи рођен је 23. маја 1861. године. Нема пуно биографских података о њему, као ни оних теоријских који би били полазиште за даља истраживања. Сликар о коме пишемо био је фармацеут. После школовања у Будимпешти, одлази у Минхен на студије сликарства одакле 1886. прелази у Париз. Тамо упознаје чланове набистичке  групе […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Вертер

Јади младог Вертера, епистоларни роман написан 1774. године, првo великo Гетеовo дело, једно је од значајних достигнућа сентименталног романа. Прелазак са сентименталног на романтичарски сензибилитет уочљив је при тематизацији појединих готских елемената које ово дело садржи, а под којима подразумевамо природно окружење којим се јунак (ноћу) креће, као и карактерне особине које условљавају његове поступке. […]

Pročitaj više
Igra, Klasična muzika, Književnost, Slikarstvo

Интензитет живота и окрутност пролећа: Томас Стернс Елиот и Игор Стравински

Почетни стихови Елиотовe поеме Четири квартета гласе: Време садашње и време прошло Оба су можда присутна у времену будућем, А време будуће садржано у времену прошлом. Ако је читаво време вечно присутно, Читавом времену нема искупљења. Шта је могло бити јесте апстракција И остаје трајна могућност Само у једном свету размишљања. Може се поставити питање […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Уништитељска компонента лепоте у делу „Смрт у Венецији“ Томаса Мана

Истовремени континуитет лепоте и смрти доминантан је мотив новеле Смрт у Венецији Томаса Мана. Други мотив, подједнако битан за анализу, подразумева упоредни ток аполонијског и дионизијског принципа који се преплићу при стваралачком процесу. Трећи важан мотив новеле подразумева изједначавање човековог тела и уметничког предмета кроз процес стваралачког посматрања. Заодевен у аполонијску форму пуну дионизијског садржаја, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„Њено тело има облик мојих руку“: Матисови актови и Елијарова поезија

Али у својим ноћима сневао сам само азур – Пол Елијар У једном периоду стваралаштва француског сликара Анрија Матиса плава боја нарочито долази до изражаја. У песничком изразу Пола Елијара боја азура, мора обасјаног и истакнутог сунчаним, медитеранским зрацима, одувек је присутна као афирмативан стваралачки елемент. У контексту овог рада заједничка нит оба уметника јесте […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Оњегин

Александар Сергејевич Пушкин роман у стиховима Евгеније Оњегин пише од 1823. до 1832. године, скоро педесет година после Гетеовог романа Јади младог Вертера са којим смо склони да отпочнемо традицију великих романа романтизма. Пушкин преузима одређене мотиве, црпе утицаје, којима су се одликовала делa његове епохе али их многоструко и превазилази. Евгеније Оњегин, Пушкинов најпознатији […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Стваралачки чин као аутоегзорцизам: Леон Спилиар, Артур Рембо и Емил Сиоран

Себи. Историја једног од мојих лудила. – Рембо Спектаклима јавних сакаћења и погубљења у периоду средњег века и ране ренесансе придружују се и ритуали истеривања ђавола (егзорцизми) из особа чије су душе запоселе „нечисте силе“. На срећу, такве радње иза нас су, у вековима одавно довршеним, бар календарски. Оно што исте не довршава јесте наше […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti, Slikarstvo

Ханс Холбајн и Орхан Памук: „Наши ће поступци изумрети, наше ће боје избледети“

Теча, јунак Памуковог романа Зовем се Црвено, каже свом ученику, једном од најбољих минијатуриста његове радионице: „На крају ће наши поступци изумрети, наше ће боје избледети“. Та изјава одговор је на учениково симболично питање: „Када ће се догодити то чудо? Када ће толике слике које смо радили до слепила, заиста бити схваћене? Љубав коју заслужујем, […]

Pročitaj više
Fotografija, Književnost

Апсурд и деца: Луис Керол, Данил Хармс и Јан Шванкмајер

Тровати децу је сурово. Али нешто се с њима мора радити! – Данил Хармс Двадесет седмог јануара 1832. године рођен је енглески писац Луис Керол. У част истовременог континуитета логике и апсурда, једноставности и субверзивне двосмислености, приступимо прослави као да смо на Шеширџијиној гозби: са осмехом, какав може бити само оној када се радујемо друштвеном […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник – јунак њиховог доба. Анализа односа Путника и природе у књижевности и сликарству романтизма

Ја сам путник и планинар, говорио је своме срцу, не волим равнице и чини се да не могу дуго седети на миру. И ма шта ми још буде наишло као судбина и доживљај у томе ће бити пешачења и планинарења: на крају човек доживљава још једино самог себе. –  Фридрих Ниче Мотиви путника и путовања […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti, Slikarstvo

Играчке и уметност: Шарл Бодлер и Жан-Батист Симеон Шарден

Иако старији, француски сликар Жан-Батист Симеон Шарден на другој је позицији у наслову текста. Разлог се крије у чињеници да је есеј Морал играчке Шарла Бодлера био главно полазиште за овај текст на који сам асоцијативно надовезала Шарденово сликарство. На многобројним Шарденовим сликама појављују се деца загледана у своје играчке. Поетично представљени призори свакодневног живота француског […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Камерна музика: Вилхелм Хамерсхој и Џејмс Џојс

Tај сумрак боје аметиста Сада се плави све тамније, Зеленкастим сјајем лампиона Пуни дрвеће авеније. Стари клавир мелодију свира Мирно, споро и весело; Она главу над жуте дирке Нагиње, а са њом и тело. Стидљива, дубоког ока, руку што лутају док ноте листа – Сумрак постаје све тамнији Од плавог светла аметиста. Светлост и музика […]

Pročitaj više
Film, Književnost

„Коњске су главе окренуте Вечности“: Смрт у делу Емили Дикинсон и Ингмара Бергмана

Статус англосаксонских књижевница, иако има чврст темељ и канонизован статус у оквиру сопствене књижевне традиције, у другим културама има проблематичан статус, недовољно озбиљно схваћен. Кад је реч о уметницама 19. века, читаоци о њима поседују представе као о ауторкама сентименталних романа чији су протагонисти махом наивне јунакиње које праволинијски походе друштвене лествице, досежући на тај […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Поема о животу, љубави и смрти Едварда Мунка

Ускоро ће звезде потражити гнездо у обрвама суморног човека. – Георг Тракл Језа живота – поема о животу, љубави и смрти назив је Мункове најпознатије серије слика, започете 1893. године док је уметник боравио у Берлину. Теме које њоме доминирају, испоставиће се, биле су цикличне, оне су се изнова појављивале, сведочећи, не о маниру, већ […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Пријатељства су важна: Kармен Силва и Винсент ван Гог

Кармен Силва је био књижевни псеудоним румунске краљице Елизабете, рођене 29. децембра 1843. године у Немачкој. Као миљеница британске краљице Викторије, Елизабета је требало да се уда за принца Едварда VII. Ипак, титулу будуће краљице Енглеске понела је данска принцеза Александра. Елизабета је касније, у Берлину, упознала будућег краља Румуније, Карола I, и удала се […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Новембар у Едену: Вилијам Блејк

Енглеска књижевност трајно је обележена именом  Вилијам. Два најзначајнија песника поменуте културе деле исто име – један је Шекспир, други је Блејк. Данашњи текст посвећен је млађем уметнику, истовремено књижевнику и сликару, визионару и идеалисти – Вилијаму Блејку. Рођен 28. новембра 1757. године у Лондону, током живота Блејк је ретко напуштао место свог рођења. Међутим, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Краљ поноћи, просјак зоре: Анри де Тулуз-Лотрек

Лотреков живот своди се на ноћ осветљену вештачким светлом и рефлекторима позорнице, јарким бојама, тешком шминком, разметљивим грацијама, нападном одећом; но, тај свет је уједно крајње људски… Данас прослављамо рођендан сликара, боема, декадента и хроничара париског ноћног живота с краја 19. века (fin de siècle), Анри де Тулуз-Лотрека. Ведрој слављеничкој атмосфери допринеће његова дела која […]

Pročitaj više
Književnost

Киша у новембарској вечери: Фјодор Михајлович Достојевски

На данашњи дан, 11. новембра 1821. године, рођен је руски романописац Фјодор Михајлович Достојевски. Цитирајући одломке појединих дела, сматрам, најбољи је начин обележити дан писца. Фјодор Михајлович Достојевски написао је петнаест романа, седамнаест приповедака, мноштво есеја, писама, страница дневника, превода са француског језика. У пет великих романа Достојевског спадају: Записи из подземља, Злочин и казна, Идиот, Зли дуси и Браћа Карамазови. […]

Pročitaj više
Književnost

Новембар: Меланхолија и успомене – Гистав Флобер

Ја волим јесен, то жалосно годишње доба као створено за успомене. Кад стабла више немају лишћа, кад небо задржава још и у сутону риђу шару, која позлаћује увелу траву, слатко је гледати како се гаси све оно што је још недавно горјело у вама. Управо сам се вратио са своје шетње по празним ливадама рубом […]

Pročitaj više
Fotografija, Klasična muzika, Književnost

Светлост, очи, руке. Искуства, жеље, снови. Порекло и смисао стварања.

Твоји циљеви су уметност и наука, твој живот – љубав и образовање. И да не знаш, на путу си ка религији. Назив овог интернет места може упућивати на скраћеницу мог имена, као и теме која ће доминирати текстовима али, истовремено, он може означавати и почетак, троструки почетак које речи слобода, путовање и стварање симболизују. Моје […]

Pročitaj više