Manifest književnosti larpurlartizma i dekadencije: Vajldov predgovor romanu „Slika Dorijana Greja“

So I turned myself to face me
But I’ve never caught a glimpse
Of how the others must see the faker
I’m much too fast to take that test

Ch-ch-ch-ch-Changes

Turn and face the strange

Time may change me
But you can’t trace time
Strange fascination 
Fascinating me
Changes are taking the pace
I am going through

Turn and face the strange: to nam saopštava Dejvid Bouvi u pesmi Changes dok nam umom prolaze slike kojima smo prisustvovali tokom kultova seksa i lepote koji su u Vajldovom viktorijanskom gotik romanu našli svoje idealno estetsko sedište.

U poslednjoj deceniji 19. veka objavljena su u Engleskoj tri značajna romana sa vrlo sličnom tematikom: Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda (1886), Slika Dorijana Greja (1891), Drakula (1897). Ričard Luis Stivenson, Oskar Vajld i Brem Stoker predstavljaju fin de siècle anglosaksonske književnosti i njenih estetskih preokupacija koje od Kitsove proto larpurlartističke poezije, preko prerafaelitskog slikarstva, Pejterove i Svinbernove estetike imaju kontinuiran tok.

Predgovorom je mnogo toga naznačeno: odnos umetnosti i stvarnosti, živog bića i umetničkog predmeta, kao i nerazdvojiv odnos estetike i etike. Simboličko zaodevanje mračnih, seksualnih i nasilničkih fantazija i poroka u čoveku, koje društvo na svojoj površini poriče, ističući značaj vrline postignute rigidnošću ponašanja i mišljenja odlikuje literaturu simbolizma i dekadencije, kao i protejske metamorfoze gotik fikcije 19. veka.

U ovom romanu Sadovski francuski budoar zamenjen je engleskim viktorijanskim ružičnjakom: Atelje je bio ispunjen divnim mirisom ruža, a kada je letnji povetarac zalahorio u drveću bašte, kroz otvorena vrata je došao opojan miris jorgovana, ili tananiji dah crvenkasto procvalog trna…

Umetnik je tvorac lepih stvari.

Cilj umetnosti je da otkrije umetnost a sakrije umetnika.

Kritičar je onaj ko može da na drugi način ili u novom ruhu prenese utiske o lepim stvarima.

Najviši, kao i najniži, oblik kritike jeste autobiografija.

Oni koji u lepim stvarima nalaze ružna značenja pokvareni su a nisu šarmantini. To je greška.

Oni koji u lepim stvarima nalaze lepa značenja prosvećeni su. Za njih ima nade.

Odabrani su oni kojima lepe stvari znače samo lepotu.

Ne postoji moralna ili nemoralna knjiga. Knjige su dobro ili loše naposane. To je sve.

Odbojnost 19. veka prema realizmu gnev je ljudoždera koji vidi sopstveno lice u ogledalu.

Odbojnost 19. veka prema romantizmu gnev je ljudoždera koji ne vidi sopstveno lice u ogledalu.

Moralni život čoveka čini deo teme umetnika ali moralnost umetnosti sastoji se od savršenog korišćenja nesavršenog sredstva. Nijedan umetnik ne želi ništa da dokaže. Čak i istinite stvari moguće je dokazati.

Umetnik nema etičkih saosećanja. Etičko saosećanje kod umetnika predstavlja neoprostiv manirizam stila.

Umetnik nikad nije morbidan. Umetnik može sve da izrazi.

Misao i jezik za umetnika su instrumenti umetnosti.

Mana i vrlina za umetnika predstavljaju umetničku građu.

Sa tačke gledišta forme, uzor svih umetnosti jeste umetnost muzičara. Sa tačke gledišta osećanja, uzor je veština glumca.

Umetnost je istovremeno i površina i simbol.

Oni koji zarone pod površinu čine to na sopstveni rizik.

Oni koji pročitaju simbol čine to na sopstveni rizik.

Umetnost, u stvari, odražava gledaoca, ne život.

Različitost mišljenja o nekom umetničkom delu pokazuje da je to delo novo, složeno i vitalno.

Kada se kritičari ne slažu, umetnik se nalazi u saglasju sa sobom.

Čoveku možemo da oprostimo što stvara nešto korisno dotle dok ne počne da mu se divi. Jedini izgovor za stvaranje nečeg beskorisnog jeste što mu se čovek veoma divi.

Umetnost je sasvim beskorisna.

Govoreći o grčkoj umetnosti rekla sam da je narcisoidni lepi mladić bio emotivno nerazvijen i zatvoren u sebe do autizma. Njegova čula zapečaćena su solipsizmom. Agresivno oko, odnosno posmatrač, je ono što mu daje život. Dorijan Grej je nesvestan svoje lepote, čak i za vreme izrade portreta. Lord Henri, zmija u ovoj bašti, inficira ga samosvešću. Ovaj roman je jedinstven po tome što dopušta lepom mladiću da razvije svoj unutrašnji život, koji se odmah usmerava ka njegovoj kopiji. Osnovna pretpostavka romana je Dorijanovo odbacivanje hrišćanskog unutrašnjeg sveta u korist paganske spoljašnosti. Putem ritualnog oslobađanja, on se odvaja od svoje postklasicističke duše projektujući je u svoj portret. Antički lepi mladić zadržava svoju lepotu tako što umire mlad. Dorijan je prvi lepi mladić koji poseduje sopstvenu volju. On odbacuje svoju arhetipsku sudbinu. Osećajući zavist prema formalnoj trajnosti umetničkog dela, on je uzurpira. Ali lepi mladić, ili devojka koja predstavlja lepog mladića, već sam po sebi jeste umetničko delo i može ostati u toj fazi adolescentskog sjaja samo uz pomoć perverznosti, dekadencije i mumifikacije. Poslednji redovi romana i bukvalno nam predstavljaju ovu mumiju: Dorijanov ispijeni leš koji leži ispružen raj slike. Kao seksualni lik, ovaj lepi mladić, svojom svetlošću i sjajem, pokušava da osvetli i prečisti žensku htonsku tamu prirode. Ali u Vajldovoj varijanti razrešenja dekadentne zatvorenosti, Dorijan, sahranjen u odaji koja je takvo čvrsto zuatvorena da njegovi prijatelji morajui da razbiju prozore da bi mogli da uđu unutra, predstavlja materijalni svet sveden na spenserovske degenerisanosti. Kao u Poovoj Maski crvene smrti i Uismansovom Nasuprot, priroda se vraća u rezidenciju umetnosti. – Kamil Palja

Literatura:

Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja, preveo Lazar Macura, Novosti, Beograd, 2004.

Kamil Palja, Seksualne persone. Umetnost i dekadencija od Nefertiti do Emili Dikinson, prevela Aleksandra Čabraja, Zepter, Beograd, 2002.

Stihovi: David Bowie – Changes

Fotografija: Napoleon Sarony – Portret Oskara Vajlda

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.