Oznaka: Dekadencija
-
Narcis nije zaljubljen u sebe već u svoju sliku
Ostajemo zauvek slepi ukoliko ostanemo u obruču stvari, ukoliko ne uspemo da prevaziđemo lažno ogledalo, poput onog Narcisovog. Narcis, to znamo, nije bio zaljubljen u sebe, već u svoju sliku. A to je već slepilo – vera u lažno ogledalo koje ističe pojavu jer nema suštinu. Slike pripadaju savremenom italijanskom umetniku Robertu Feriju koji je…
-
… jer u grehu s tobom hteo sam da gorim
I pogleda Bog na zemlju, a ona bješe pokvarena; Poslan Bogom na grešnu zemlju potop je potopio grešni rod ljudski da bi se spaslo samo nekoliko onih smeštenih u kovčegu. Priča o potopu pojavljuje se u Starom zavetu, u „Knjizi postanja“ (6-9). Potop koji pominje Biblija ima jasan smisao: Bog je kaznio čoveka zbog njegove…
-
Zbog lepote u tom bolu
U prvom poglavlju kultne knjige svih zaljubljenika u „pesme iskustva“, u crni romantizam i dekadenciju, Mario Prac piše o slici Meduze i njenom značaju za romantičarsko shvatanje lepog. On na mnogim stranicama Agonije romantizma ističe kako su bol i zadovoljstvo u romantičarskom poimanju lepote neodvojivi. To nije ekskluzivno senzibilitet umetnika 19. veka prvi afirmisao u…
-
Spektakl vajmarske dekadencije: O filmu „Metropolis“ Frica Langa
Metropolis je knjiga koju je 1925. godine napisala nemačka književnica Tea fon Harbou. Na osnovu tog romana, dve godine kasnije, Fric Lang, njen tadašnji suprug, snimio je klasik filmske umetnosti i vodeću oznaku vajmarske kinematografije. Metropolis (1927) je izuzetno spektakularan film. Pod spektakularnim podrazumevam čitav seting, kulise kroz koje i ispred kojih se kreću junaci,…
-
Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze
Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz…
-
Manifest književnosti larpurlartizma i dekadencije: Vajldov predgovor romanu „Slika Dorijana Greja“
So I turned myself to face meBut I’ve never caught a glimpseOf how the others must see the fakerI’m much too fast to take that test Ch-ch-ch-ch-Changes Turn and face the strange Turn and face the strange: to nam saopštava Dejvid Bouvi u pesmi Changes dok nam umom prolaze slike kojima smo prisustvovali tokom kultova…
-
Obri Berdsli kao ilustrator Vajldove drame „Saloma“
Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovom svitom zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom…
-
Ako nije orijentalna raskalašnost, onda je orijentalna brutalnost: О Štrausovoj operi „Saloma“
Rihard Štraus komponuje operu Saloma 1905. godine. Opera se sastoji iz jednog čina i inspiraciju za nju kompozitor je pronašao u delu Oskara Vajlda, njegovoj drami Saloma o kojoj je pisao i italijanski kritičar i istoričar književnosti, Mario Prac. Ti Pracovi redovi mogu poslužiti kao uvod u temu koja je bila prisutna u umetnosti s…
-
Časopis „Žuta knjiga“
Svako doba ima svoju umetnost a svaka umetnost (imala je) svoj časopis. Časopisi su od neporecive važnosti za umetnost, naročito onu umetnost koja svedoči o senzibilitetu koji se tek rađa, programu koji nastaje, duhu vremena koji je tu, ovde i sada. U časopisima su se formirala i izražavala estetička načela, razvijale polemike, predstavljala nova književna…
-
Hari Klark kao ilustrator Poovih priča
Hari Klark je bio irski ilustrator koga smatram jednim od najboljih vizuelnih interpretatora Poove imaginacije. Pored njega, Poova dela ilustrovali su i Artur Rakham, Edmund Dulak i Gustav Dore, ali se čini da niko kao on nije bio bliže razumevanju atmosfere i raspoloženja Poovih junaka. Hari Klark je rođen u Dablinu 17. marta 1889. i…
-
Žoris-Karl Uismans o slici „Saloma“ Gustava Moroa (odlomak iz romana „Nasuprot“)
Među svim umetnicima postojao je jedan čiji ga je dar bacao u dugotrajne zanose, Gistav Moro. Bio je nabavio dva njegova remek-dela, i noćima i noćima sanjario pred jednim od njih, pred slikom Salome, koja je bila ovako zamišljena: Jedan presto, nalik na oltar katedrale, uzdiže se pod bezbrojnim svodovima koji šikljaju iz stubova zdepastih…
-
Žoris-Karl Uismans o Šarlu Bodleru (odlomak iz romana „Nasuprot“)
Njegovo divljenje prema tom piscu bilo je bezgranično. Po njemu, književnost se dotad ograničavala na to da istražuje površinu duše ili da prodre u pristupačne i osvetljene njene donje spratove, utvrđujući ovde-onde slojeve smrtnih greha, proučavajući njihove žile i njihovo rastinje, beležeći, kao Balzak, na primer, slojevitost duše obuzete monomanijom neke strasti, častoljubljem, škrtošću, očinskom…
-
Žoris-Karl Uismans o klasičnoj muzici (odlomak iz romana „Nasuprot“)
Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna…
-
Bodlerov bestijarij: Šakali, keruše, panteri, majmuni, kraguji, škorpije i guje
Zabluda, greh i glupost i tvrdičenje plove po duhovima našim i tela naša kinje, krmimo milu grižu savesti ko svinje, ko prosjaci što svoje buve i vaši tove. Tvrdoglava u grehu, duša nam mlako žali; naplaćujemo skupo kad bilo šta priznamo, i opet blatnim putem veselo koračamo ko da smo svaku mrlju jevtinom suzom sprali.…
-
Seksualne persone Šarla Bodlera (sadizam)
Zamislimo škorpiona koji je istovremeno hranjen i uništavan svojom otrovnom tečnošću. Za razliku od zmije, koja otrov skladišti na vrhu jezika, škorpion svoj talog nosi u središtu tela – trbuhu, utrobi, nutrini, kako god nam je draže da nazovemo centralni deo živih bića, onaj najprimarniji i najzahtevniji, koji svakom prilikom spori širenja duha i uslovljava…
-
Tri pisma za Lu: Niče, Rilke, Frojd
NIČEOVO PISMO Ništa mi ne predstavlja to što sam puno patio prema pitanju: hoćete li Vi ponovo pronaći sebe, draga Lu ili ne. Nikada nisam sreo jedno tako siroto stvorenje kao što ste Vi neznalica – ali oštroumna bogata u korišćenju onoga što zna bez ukusa, ali naivna u tom nedostatku iskrena i to upravo…
-
Istorija seksualnosti u doba prosvećenosti: Erotski crteži Hajnriha Fislija
Ne moramo nužno Fukoovu teoriju dovoditi u vezu sa pisanjem o švajcarsko-engleskom umetniku Hajnrihu Fisliju ali asocijacije se same nameću. Fuko ima dela retorički privlačnih naslova. Istorija seksualnosti i Istorija ludila u doba klasicizma, za nas dva najznačajnija, mogu se posmatrati kao intelektualni odgovori na ono što je Fisli predstavljao na svojim platnima i crtežima.…
-
Seksualne persone Polin Reaž i Leonor Fini (mazohizam)
Onaj koga čekamo, zato što ga čekamo, već je prisutan, već je gospodar. Italijanska slikarka Leonor Fini rođena je 1907. godine u Argentini ali je veći deo života provela u Evropi, najviše u Italiji i Francuskoj. U Parizu se tokom tridesetih godina 20. veka družila sa Elijarom, Ernstom, Batajem, Bretonom, Pikasom, Dalijem, Koktoom, de Kirikom.…
-
Simbolizam i minerali
Kada u igri zveči podrugljivo i jasno, taj svet što se metalom i kamenjem preliva ushićuje me, i ja volim besno i strasno stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva. Analogije prate svaki istraživački rad. Upravo navedeni odlomak pesme Nakit Šarla Bodlera poetska je ilustracija teme koja će uslediti. Nedavno sam naišla na sajt…
A . A . A 