Morao sam da se oslobodim svega bespotrebnog da bih spasao sebe. – Arvo Pert Arvo Pert je rođen u Estoniji 1935. godine. Živeo je u Talinu, Beču i Berlinu. Od sedamdesetih godina 20. veka komponuje u minimalističkom stilu. Poznat je po svojoj tehnici tintinabuli koju je prvi put upotrebio u delima Für Alina (1976) i […]
Pročitaj više
Delo koje ćemo analizirati pripada kriminalističkom žanru. Smatramo da je ovaj oblik romana naročito pogodan za tip istraživanja koji posredstvom naracije i iskaza književnih junaka teži da utvrdi razliku između lažnog i istinitog iskaza, o stvarnosti dela koja je u jeziku, a koji je nestabilan: iskaz junaka i „objektivna stvarnost“ samog dela, iako deluju podudarni, […]
Pročitaj više
So I turned myself to face meBut I’ve never caught a glimpseOf how the others must see the fakerI’m much too fast to take that test Ch-ch-ch-ch-Changes Turn and face the strange Turn and face the strange: to nam saopštava Dejvid Bouvi u pesmi Changes dok nam umom prolaze slike kojima smo prisustvovali tokom kultova […]
Pročitaj više
PALATA Uđosmo unutra. Ogromna jedna sala, tiha i prazna, njena podna površina nalik je na opustelo klizalište. Vrata sva pozatvarana. Vazduh siv. Slike na zidovima. Vide se uzvrveli beživotni prizori: štitovi, vage, ribe, telesa u borbenom grču iz jednog onostranog gluvonemog sveta. U toj pustoši izložena je jedna skulptura: sam samcit sred sale stoji konj, […]
Pročitaj više
BARBARA Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom tog dana A ti si išla nasmejana, Razdragana, očarana Pod kišom što pljušti Seti se Barbara Pljuštalo je neprestano nad Brestom Prošao sam pored tebe u ulici Sijam Ti si se smeškala I ja sam se smeškao Seti se Barbara Ti koju nisam poznavao Ti koja […]
Pročitaj više
Fridrih Šlegel, nemački pisac i kritičar (u kontekstu romantičarske teorije stvaralaštva ovo je pleonazam jer kritika i jeste posmatrana kao oblik umetničkog stvaralaštva), u jednom svom fragmentu napisao je da u dobroj prozi sve mora biti podvučeno. Upravo je to slučaj sa romanom Portret jedne dame američkog pisca (sa višedecenijskim prebivalištem u Evropi) Henrija Džejmsa. […]
Pročitaj više
Sećam se prisustva ruku na telu, svežine vode iz krčaga. Bilo je toplo, tako toplo da to sada ne mogu ni da zamislim. Ja sam ona koja se prepušta kupanju, on ne briše moje telo, nosi me, vlažnu, na poljski krevet – drvo glatko kao da je od svile, sveže – uključuje ventilator. Jede me […]
Pročitaj više
Pismo Agati Kristi (rođenoj Miler, udatoj Kristi pa Malovan), pet dana pre njenog 127. rođendana Draga Agata, Znam da me možete čuti. Znam da ćete ovo pročitati i da ćete se, poput mnogih starica, detektiva-amatera iz vaših romana, ironično osmehnuti. Samo Džejn Ostin i vi ste tako ljupko umele da budete ironične i da vam […]
Pročitaj više
I Naši su životi – Švajcarska – Tako tihi – tako hladni – Dok u čudno popodne neko – Alpi svoj veo ne razmaknu I ugledamo – Daleko! Italija je s one strane – Mada ko stražar između – Alpe svečane – Alpe sirenske – Vječito čuvaju među! II I Pročelje i Začelje Sjećanje – […]
Pročitaj više
Margerit Jursenar je bila kosmopolita u najboljem i najplemenitijem značenju te reči. Pripadnica bogate građanske klase i velikog carstva, pod uticajem različitih kultura, posredstvom umetnosti, a zahvaljujućui liberalnom obrazovanju kakvo je sticala sa ocem, bilo u Belgiji, bilo u Francsukoj, bilo na mnogobrojnim putovanjima koje je njen otac, Mišel de Krejankur, osoba avanturističkog duha i […]
Pročitaj više
Pariz, Engleska, Italija, Španija, Belgija, Holandija, to radoznalo lutanje i čergarenje bilo je samo po sebi ugodno, a u mnogom pogledu i plodno. Ali najzad – da li sam to ikad mogao znati bolje nego danas, kada moje lutanje po svetu više nije dobrovoljno nego posledica progonjenosti? – čoveku je potrebna stabilna tačka sa koje […]
Pročitaj više
Sa delom Štefana Cvajga upoznala sam se januara 2014. godine kada sam dobila na čitanje njegovu knjigu Jučerašnji svet. Istog trenutka sam bila oduševljena erudicijom, pripovedačkim darom pisca, događajima koje opisuje i svetom koji pred mojim očima vaskrsava zahvaljujući rečima. U tom periodu sam čitala i biografiju Margerit Jursenar. Cvajg, iako dvadeset godina stariji, ima […]
Pročitaj više
Zbirka Arijel američke pesnikinje Silvije Plat objavljena je 1965. godine, dve godine posle pesnikinjine smrti. Tridesetog oktobra 1960. godine, tri dana posle svog tridesetog rođendana, Silvija Plat čitala je pesme koje su tonski zabeležene onim redosledom po kome se pojavljuju u zbirci. Pored romana Stakleno zvono (1963), Silvija Plat napisala je i dve zbirke poezije, […]
Pročitaj više
Zahvaljujući fotografijama Hansa Namuta Džekson Polok prikazan je široj javnosti u svom radnom prostoru. Tako smo dobili bolji uvid u njegov stvaralački ritual i tok. Apstraktni ekspresionizam, čiji je Polok predstavnik, nije tek ekspresivno, „akciono“ i iracionalno nanošenje boja na platno. Baš kao i mnogi drugi umetnici 20. veka, i Polok se može činiti kao […]
Pročitaj više
Ovde me ne mogu razumeti. Boravim podjednako sa mrtvima koliko sa nerođenima. Nešto bliži srži stvaranja nego obično. Ali ni približno dovoljno. Epitaf na grobu nemačkog slikara Paula Klea prevela sam za ovu priliku. Njegove boje su harmonične i ospokojavajuće a oblici često afirmacija dečije vizije. Sve asocira na podvodni svet pre mnogo hiljada godina, […]
Pročitaj više
Kada govorimo o delu Nika Kejva prvenstveno se moramo koncentrisati na njegovu poeziju koju je poput trubadura – ali sa više žestine, ekspresije i morbidnosti – izrazio kroz svoju muziku, putujući, nastupajući sa bendovima The Birthday Party i The Bad Seeds. U tom smislu, možemo ga pridružiti ličnostima savremene kulture kao što su Bob Dilen […]
Pročitaj više
Gertruda: Avaj, mila moja devojko, šta znači ta pesma? Katatonija je definisana kao jedna od mogućih manifestacija mentalnog oboljenja koje se zove šizofrenija. Pokreti obolelog su spori, govor neorganizovan, reakcije na spoljašnje pojave abnormalne, oboleli često ponavlja ono što drugi učine ili kažu. Jedna vrsta odsutnosti, zaumnost, jurodivost prisutna je na licima obolelih. Osobe obolele […]
Pročitaj više
Tamara de Lempicka rođena je u Varšavi 16. maja 1898. godine. Njen život bio je nalik visokobudžetnoj filmskoj naraciji i podudarao se sa usponom sedme umetnosti, vajmarskog filma i holivudskih klasika. Njen aktivan stvaralački period vrhunac doživljava u Parizu i pada između 1920. i 1940. kada je puno slikala, putovala, upoznavala evropsku avangardnu, boemiju i […]
Pročitaj više
Trovati decu je surovo. Ali nešto se s njima mora raditi! – Danil Harms Dvadeset sedmog januara 1832. godine rođen je engleski pisac Luis Kerol. U čast istovremenog kontinuiteta logike i apsurda, jednostavnosti i subverzivne dvosmislenosti, pristupimo proslavi kao da smo na Šeširdžijinoj gozbi: sa osmehom, kakav može biti samo onoj kada se radujemo društvenom […]
Pročitaj više
Edit Pjaf mi je oduvek delovala kao osoba koja nije volela svoj rođendan. Iako ne delim stav mnogih koje poznajem povodom dana svog rođenja kao najgoreg dana u godini, mislim da u takvom stavu ima mnogo potencijala za razumevanje nečije ličnosti. To je kao sa izgriženim noktima: forma je neprivlačna ali je simbolična. Značenja su […]
Pročitaj više
Uskoro će zvezde potražiti gnezdo u obrvama sumornog čoveka. – Georg Trakl Jeza života – poema o životu, ljubavi i smrti naziv je Munkove najpoznatije serije slika, započete 1893. godine dok je umetnik boravio u Berlinu. Teme koje njome dominiraju, ispostaviće se, bile su ciklične, one su se iznova pojavljivale, svedočeći, ne o maniru, već […]
Pročitaj više
Prijateljstva su, u ovom slučaju, bila duhovna. Dve paralelne linije teku i ni u jednoj tački se ne seku kada su u pitanju temperament i način života, afirmacija u svome vremenu i društveni status. Nema različitijih osoba u 19. veku od ove dve. Ipak, i među njima je ostvarena neka veza. Posrednik je bila umetnosti […]
Pročitaj više
Mesta radnje su bordeli, cirkusi, pozorišta, kabarei i barovi. Likovi u radnji su artisti, grizete, alkoholičari, dendiji, muzičari, prostitutke, balerine, pevačice, klovnovi i makroi. Autor izokrenutog sveta je Anri de Tuluz-Lotrek, slikar, boem, dekadent i hroničara pariskog noćnog života s kraja veka (fin de siècle). Monmartr, severni deo Pariza, danas idealizujemo zahvaljujući njegovoj umetnosti. Možemo […]
Pročitaj više
Na današnji dan, 11. novembra 1821. godine, rođen je ruski romanopisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Citirajući odlomke pojedinih dela, smatram, najbolji je način obeležiti dan pisca. Fjodor Mihajlovič Dostojevski napisao je petnaest romana, sedamnaest pripovedaka, mnoštvo eseja, pisama, stranica dnevnika, prevoda sa francuskog jezika. U pet velikih romana Dostojevskog spadaju: Zapisi iz podzemlja, Zločin i kazna, Idiot, Zli dusi, Braća […]
Pročitaj više
A . A . A 