Zbirka Arijel američke pesnikinje Silvije Plat objavljena je 1965. godine, dve godine posle pesnikinjine smrti. Tridesetog oktobra 1960. godine, tri dana posle svog tridesetog rođendana, Silvija Plat čitala je pesme koje su tonski zabeležene onim redosledom po kome se pojavljuju u zbirci.

Pored romana Stakleno zvono (1963), Silvija Plat napisala je i dve zbirke poezije, Kolos (1960) i Arijel (1965). Takođe, sačuvana su i objavljena njena pisma, kao i dnevnici. O njoj je objavljeno i mnoštvo knjiga čije su teme njena privatna situacija, ličnost i delo.

Ljiljana Đurđić, prevodilac Silvije Plat na srpski jezik, u tekstu Silvija Plat – Superstar, napisala je sledeće:

Pre svog spektakularnog „ranog odlaska“ Silvija Plat nije bila nepoznata pesnikinja, ali ne i neko na koga će pasti opklada za pesnika veka. Jedna zbirka poezije, „Kolos“, i autobiografski roman „Stakleno zvono“, objavljen pred samu smrt pod imenom Viktorija Luka, nisu bili dovoljni da joj obezbede književni rejting koji je u tom trenutku već uživao njen muž, engleski pesnik Ted Hjuz. Njen uspon počinje posle njene smrti i predstavlja neku vrstu literarnog uskrsnuća, ne tako čestog u istoriji književnosti.

Više nego književni, Silvija Plat danas predstavlja sociološki fenomen koji je lako objašnjiv u okvirima filma, pop muzike i drugih medija ali ne i u književnosti. Književne zvezde koje traju su retkost, da bi se to postiglo moraju se zadovoljiti barem četiri uslova: stvarno medijski prihvatljivo biće, stvarni dar, lična tragedija i želja da se ona učini javnim dobrom, i konačno, spremnost da se za sve to umre. Silvija Plat je ispunila sve uslove, ispisavši u groznici svojih poslednjih dana svoje literarno zaveštanje, zbirku poezije „Arijel“, koje će joj, uz pomoć Teda Hjuza, središnje figure njene poezije i veštog književnog agenta lično zainteresovanog za celu stvar, obezbediti večnost i slavu za kojom je tako žudela u svom kratkom životu.

Izvor: Silvija Plat, Rani odlazak. Izabrane pesme, prevela Ljiljana Đurđić, Paidea, Beograd, 2010.