Fransoa Vijon, srednjevekovni francuski pesnik i vagabund, Sveti Probisvet, kako ga je zvao Kolja Mićević. Na njega su me podsetila razmišljanja o renesansnom smehu, karnevalu i izokrenutom svetu, ali i tarot karta broj dvanaest na kojoj je naopako obešeni čovek. Karta kao da se odnosi na tadašnje razbojnike koji su bivali kažnjavani vešanjem, bilo tako što bi im konopac bio stavljen oko vrata, bilo tako što bi bili obešeni za noge, naopako, pa bi im se sva krv slila u glavu od čega bi ubrzo preminuli. Međutim, u tom mučeništvu, vizija sveta bi, za trenutak, pred sam kraj, izgledala drugačije (naredna karta, broj trinaest, je Smrt, a narativni sled u tarotu je važan). Obešeni ima oreol oko glave, on je poput sveca, ili je možda tek u toj drugačijoj, izokrenutoj perspektivi doživeo prosvetljenje.
Od kada sam prvi put saznala za tarot, kome sam pristupala isključivo kao knjizi, čiji je jezik u slikama, i koji je za mene predstavljao vrstu naracije, gde bi u jasnom sledu svaka karta, jedna za drugom, činila još jedan zaokret konca oko klupka spoznaje čoveka, sveta, iskustva, ova karta mi je bila najfascinantnija. I ne samo vizuelno.
Njena značenja su bezbrojna ali, tarot, kao i svaka knjiga, uostalom, pisan je i rukom svog čitaoca, koji to delo dovršava, daje mu konačan oblik, smisao i ton. Uvek sam ju dovodila u vezu sa percepcijom i sa pogledom na svet, posebno kada se iskustvo čini izazovnim. To su vrlo snažne lekcije, pune iskušenja: poput obešenog na ovoj karti, ostati smiren, a na žrtvenom drvetu videti živo lišće, jedru puzavicu.
Obešeni ima oreol oko glave a kada se karta gleda izokrenuto, on kao da igra (Homo ludens). Karta prethodi karti na kojoj je Smrt, a ona u tarotu nije viđena kao kraj, već kao preobražaj. Tom preobražaju, novom početku, putovanju koje sugeriše vitez na konju, prethodi promena svesti, promena paradigme na osnovu koje se stvarnost sagledava.
Pored promene percepcije, ova karta sadrži još mnoštvo mogućih značenja. Ima mnogo špilova tarot karti, stoga su i njihove ilustracije, odnosno interpretacije junaka prikazanih na njima, drugačije. Najizraženiji simbolizam, a u našem vremenu svakako vizuelno najprepoznatljivije, imaju i jesu karte na kojima su zajedno radili Artur Edvard Vejt (tumačenje) i Pamela Kolman Smit (ilustracije). Postoje još i marsejski tarot, Viskonti-Sforca tarot, tarot rađen za Karla VI, i mnoge druge verzije, kako iz prošlosti, tako i iz našeg vremena.
Obešeni u literaturi biva često navođen kao simbol žrtve, samopredaje, meditacije i posvećenosti. Interesantno, u različitim verzijama tarota, on je uvek u odeći lakrdijaša. On dolazi iz potpuno drugačijeg sveta iskustva u odnosu na prethodne junake tarota, kao što su mag, prvosveštenica, car, papa, ali ne pripada ni svetu simbola poput snage, točka sudbine, zvezde, meseca i sunca. Najbliži mu je po sociološkom, klasnom i tražiteljskom putu pustinjak, deveta karta tarota, a, zatim, i luda, nulta karta.
Ako se bolje zagledamo, odnosno zamislimo, karta će nas naučiti da je na njoj, u slici obešenog, fizičko potisnuto zarad duhovnog. Ili je, možda izvesnije, ono u istoj ravni sa duhovnim.
Patnja čoveka na putu usavršavanja jeste proba njegova: jedni postaju bolji, drugi, naprotiv, postaju ozlojeđeni, ne izdržavši kušanje. Ali nije samo u tome uloga patnje, ona pruža znanje do kog je gotovo nemoguće doći drugim putem.
Ovako je pisao Julij Berkovski u svojoj knjizi o tarotu, navodeći još i Majstora Ekharta:
Patnja je gorka kao žuč, nema ničeg goreg od patnje; i nema ničeg slađeg od patnje koja je ostala za vama. Patnja koja je ostala za vama slađa je od meda. Najsigurniji temelj na kom se može zasnivati to savršenstvo je smirenje.
Ovde se patnja vidi kao etapa na putu mudrosti. Patnja koja se primi sa smirenjem i mudrost koju donosi patnja u korelaciji su sa mirnim, skoro predatim izgledom naopako obešenog koji je poništio svoje ja. Suspenzija ega, antropocentričnosti, viđenja sebe kao centra univerzuma zarad koga se odbacuje celina a afirmiše samo jedan stepen, samo jedna tačka gledišta, unutar kruga koji ima trista šezdeset stepeni, moguća su značenja ove karte i njene neverbalne poruke.
Žrtva zarad istine. I patnja kao nagrada onom ko spozna istinu. Ali, bez sujete. Kao primer Berkovski navodi Đordana Bruna, „koji je u mislima prošao mnoga iskušenja i muke ali se nije odrekao svoje istine.“ Poglavlje koje je posvećeno ovoj karti autor deli na četiri celine: žrtva, mesija, patnja, posvećenje. To neka budu ključne reči, uz našu, petu, tačka gledišta, koju pridružujemo duhovnom podvižništvu što ga simbolizuje ova dvanaesta karta velike arkane.
Citati: Julij Berkovski, Tarot, drevni sistem simbola, prevele Sonja Bojić i Milena Mitrović, Logos, Beograd.
Slike: Naopako obešeni iz Vejt-Kolman špila (umetnica Pamela Kolman Smit, 1909); Naopako obešeni iz Viskonti-Sforca špila (umetnik Bonifacio Bembo, oko 1450); Naopako obešeni iz špila francuskog kralja Šarla VI (umetnik Jacquemin Gringonneur, pre 1422)
A . A . A 