Kritika i teorija književnosti, Predmeti

Stiven Grinblat – Šta najviše uznemirava doživljaj stvarnosti na Holbajnovoj slici „Ambasadori“?

Žan de Dantevil, gospodar Polisija i ambasador Fransoa I na engleskom dvoru, i njegov prijatelj Žorž Selv, koji će uskoro postati biskup Lavora, stoje s obe strane stola s dve police. Oni su mladi, uspešni muškarci, čija se impresivno raznolika interesovanja i uspesi elegantno beleže predmetima tobož nasumično razasutim po stolu: globus neba i zemlje, […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Milan Fišt – Da li je istina da Hamletov lik, što se tiče karakterizacije, u svetskoj književnosti nema svoga para?

Odgovor je: istina je. Jer, koliko ja znam, jedva da se koji umetnik drznuo da prikaže genijalnog čoveka vatrene duše. Pošto je takva duša toliko raznorodna, toliko složena, ona pisca stavlja pred nerešivi zadatak, naročito u drami. A ipak je Šekspiru to uspelo sa toliko mere. I kakvim bi rečima trebalo da izrazimo naše večno […]

Pročitaj više
Alhemija

Alhemijski rukopis „Riplijev svitak“

Nedavno je na jednoj od aukcija kuće Kristi ponuđen ovaj predmet, poznatiji pod nazivom Riplijev svitak, renesansni alhemijski rukopis koji je bogato ilustrovan. Kroz vizuelno bajkovit i simboličan jezik slika pred nama se „odmotava“ uputstvo za dosezanje Kamena mudrosti. Kamen mudrosti, cilj potrage svakog alhemičara, označava nalaženje i vladanje vatrom. Veliko Delo sastoji se u […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković – Holbajnovski portreti madam de Vijone: vizuelna retorika u „Ambasadorima“

„Vrhunski genije“ kao što je Hans Holbajn mlađi, pisaće Henri Džejms 1875. godine u eseju „Špligen“ [1], „nikada nije direktno i suštinski lep. U njegovom smislu, lepota je verodostojnost, dostojanstvo, bogatstvo, izobilje kostima i dekora; prijatan izgled mnogih njegovih ličnosti jednostavno počiva u živopisnom sklopu tih odlika.“ [2] Osvrćući se na Holbajnova platna izložena u […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“

Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Nebeska tela i slikarstvo

Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Valter Bozing o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

Na prvi pogled, središnji deo predočava nam idilu jedinstvenu u Bošovom stvaralaštvu: prostran predeo oblikovan kao park, po kome vrve nagi muškarci i žene, grickajući divovske voćke, družeći se s pticama i životinjama, izvodeći nestašluke u vodi i, pre svega, prepuštajući se, neskriveno i bestidno, raznolikim ljubavnim veštinama. Oko jezerceta s devojkama muškarci jašu kružeći […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Muzika pakla na slici Hijeronimusa Boša

Ovaj kuriozitet bio je moje polazište za seriju tekstova o Hijeronimusu Bošu. Deluje mi neverovatno (ipak, treba proveriti!), da niko pre dvoje studenata iz Okalahome, da niko pre 2014. godine, nije pokušao da odsvira note koje se nalaze ispisane (istetovirane?) na zadnjici mučenika u paklu, na Bošovoj slici koja pripada triptihu „Vrt uživanja“. Ova objava […]

Pročitaj više
Video

Video radovi o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

U okviru ciklusa objava o Hijeronimusu Bošu prilažem i ove video radove. Zajedničko im je da „oživljavaju“ i stavljaju u funkciju kretanja Bošove prikazane figure sa triptiha Vrt uživanja, njegovog najpoznatijeg dela koje se nalazi u madridskom muzeju Prado. Video umetnici Bošovom svetu, pored prostorne, dodaju još dimenzije vremena i radnje. Ovi radovi oda su […]

Pročitaj više
Književnost

Ludost govori: Erazmo & Šekspir

Moje ime, dakle, znate, gospodo – kakav nadimak da vam dam? – Arhiludaci, šta drugo mogu? Jer kakvim drugim časnijim imenom može božica Ludost da oslovi svoje vernike? Ako mudrost leži u iskustvu, ko više više zaslužuje da nosi ime mudraca: da li pametan, koji se nešto iz stida, nešto iz plašljivosti ne prihvata ničega […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Bogdan Suhodolski o Brojgelovom slikarstvu

Nazvali su ga seljačkim slikarom jer je u mnogobrojnim slikama prikazao život seljaka, njihov rad i zabave. Prikazao je svadbenu povorku koja prati mladu i mladoženju, svadbenu gozbu u sobi punoj gostiju, divne svadbene igre na otvorenom prostoru, i to u dve različite verzije. Pokazao je rad žetelaca i njihov prost ručak u polju, košenje […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Frensis A. Jejts: „Okultna filozofija i melanholija – Direr i Agripa“

Čuveni nemački umetnik Albreht Direr (1471-1528) bio je savremenik Erazma, Lutera i Agripe: pet godina mlađi od Erazma, dvanaest godina stariji od Lutera, petanest od Agripe. Direr je bio duboko religiozan čovek čija se duhovna moć rano pokazala u ilustracijama Apokalipse. Posle druge posete Italiji (1505-1507) njegov stil je promenjen. Usvojio je italijansku teoriju umetnosti […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Žan-Pjer Bajar o lavirintima i simbolika slike Bartolomea Veneta

Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama, do utvrđene i nepomerljive […]

Pročitaj više
Književnost, Kritika i teorija književnosti

Ijan Vat: „Renesansni individualizam i protivreformacija“

BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona: […]

Pročitaj više
Književnost

Tomas Man: Problem umetnika – „Tonio Kreger“ (odlomak)

Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Osmeh Svetog Jovana Krstitelja na slici Leonarda da Vinčija

Bez obzira na to koliko su se određena tumačenja Leonardovih dela poslednjih godina kretala u pravcu isticanja novih i neobičnih istorijskih i biografskih detalja, ja i dalje u njima vidim, pre svega zahvaljujući svetlosti postignutoj sfumato tehnikom, izvesnu atmosfersku napetost, pre misterioznu nego mističnu, neodređenu, blagu, gracilnu, suptilnu, baš kao note neke kompozicije koju čujemo […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Карпачов „Витез“ у италијанском пејзажу-привиђењу

и, тужан, ја лутам после чаробног сна Бар имам нешто заједничко са Рилкеом. И он је волео Карпача, а и његов Малте се спремао да напише једну студију о Венецијанцу, тако је бар он тврдио, али зна се да меланхолици имају склоност ка обећањима. Пруст је писао о Карпачу, као и Џејмс. Све заљубљеници у […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Две верзије Леонардове слике „Богородица међу стенама“

Прву верзију слике „Богородица међу стенама“ италијански ренесансни мајстор Леонардо да Винчи насликао је отприлике 1483. године. Та верзија данас се налази у музеју Лувр у Паризу. Друга верзија слике настала је отприлике 1506. године и данас се налази у Националној галерији у Лондону. Наглашавање простора у којима се слике налазе није случајно јер се […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Атена и кентаур Сандра Ботичелија

Сандро Ботичели, један од великих уметника италијанске ренесансе, насликао је дело на коме су приказани кентаур и богиња Атена око 1482. године. Слика је требало да са његовом алегоријском сликом пролећа буде изложена у једној од просторија палате Медичијевих. Стицајем околности ова слика је дуго била изгубљена а поново је откривена и препозната као Ботичелијево […]

Pročitaj više
Alhemija, Moda, Slikarstvo

У времену зодијака: Књига илуминација браће ван Лимберх

Холандски минијатуристи Херман, Пол и Јохан, познатији као браћа ван Лимберх, између 1412. и 1416. године илустровали су за француског војводу од Берија часослов Издашна доба војводе од Берија (Les Très Riches Heures du Duc de Berry) између чијих су се корица нашле неке од илуминација које су у овом тексту представљене. У питању је богато […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Лудост и трагика љубави у Шекспировим драмама „Како вам драго“, „Сан летње ноћи“ и „Ромео и Јулија“

Велики подухвати дело су лудости коју су Богови допустили људима, а тако је и љубав коју једно људско биће гаји према другом људском бићу дело Лудости. – Платон, „Федар“, 245, XXIII Феба: Реци му, пастиру добри, шта је љубав. Силвије: Сав бити саздан од заноса и маште. И сав од страсти и од жеља сав, […]

Pročitaj više
Igra, Klasična muzika, Književnost, Slikarstvo

Интензитет живота и окрутност пролећа: Томас Стернс Елиот и Игор Стравински

Почетни стихови Елиотовe поеме Четири квартета гласе: Време садашње и време прошло Оба су можда присутна у времену будућем, А време будуће садржано у времену прошлом. Ако је читаво време вечно присутно, Читавом времену нема искупљења. Шта је могло бити јесте апстракција И остаје трајна могућност Само у једном свету размишљања. Може се поставити питање […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Уништитељска компонента лепоте у делу „Смрт у Венецији“ Томаса Мана

Истовремени континуитет лепоте и смрти доминантан је мотив новеле Смрт у Венецији Томаса Мана. Други мотив, подједнако битан за анализу, подразумева упоредни ток аполонијског и дионизијског принципа који се преплићу при стваралачком процесу. Трећи важан мотив новеле подразумева изједначавање човековог тела и уметничког предмета кроз процес стваралачког посматрања. Заодевен у аполонијску форму пуну дионизијског садржаја, […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti, Slikarstvo

Ханс Холбајн и Орхан Памук: „Наши ће поступци изумрети, наше ће боје избледети“

Теча, јунак Памуковог романа Зовем се Црвено, каже свом ученику, једном од најбољих минијатуриста његове радионице: „На крају ће наши поступци изумрети, наше ће боје избледети“. Та изјава одговор је на учениково симболично питање: „Када ће се догодити то чудо? Када ће толике слике које смо радили до слепила, заиста бити схваћене? Љубав коју заслужујем, […]

Pročitaj više