Nebeska tela i slikarstvo

Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir

Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk

Htela sam da oblačim žene u konstelacije. – Koko Šanel

Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska

Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila i beležila u tekst koji vizuelnu simboliku zvezda, sazvežđa kao njihovih skupina, i planeta, koje zajedno sa našom kruže oko Sunca, ističe u prvi plan. Naredne slike nisu samo deo astronomske nauke. One su umetnost kroz koju su izraženi simboli, radoznalost i ljudska potraga za nepoznatim i dalekim kosmičkim prostranstvima.

Osam slika koje slede pripadaju italijanskom umetniku Donatu Kretiju (Donato Creti) koji je rođen u mestu poznatom po izradi najboljih violina na svetu, Kremoni. Slike se sada nalaze u Vatikanskom muzeju. Slike su nastale 1711. godine, na početku 18. veka, na početku doba prosvetiteljskih tendencija, kada se na pomenute prirodne pojave gledalo objektivno, nezavisno od religijskih učenja i dogmi.

Kreti je prikazao na osam slika osam tada poznatih nebeskih tela: Sunce, Mesec, Veneru, Mars, Jupiter, Saturn i jednu kometu. Na slikama su prikazani ljudi u pejzažu koji posmatraju, posredstvom instrumenata ili golim okom, određenu pojavu na nebu. Papa Kliment XI je isticao značaj astronomskih istraživanja pa je ubrzo podržao i osnivanje prve opservatorije na italijanskom tlu, u Bolonji, nekoliko godina po nastanku ovih slika. Planete Uran, Neptun i Pluton u to vreme još uvek nisu bile otkrivene.

Donato Kreti, „Astronomske opservacije – Sunce“, 1711.
Donato Kreti, „Astronomske opservacije – Mesec“, 1711.
Donato Kreti, „Astronomske opservacije – Merkur“, 1711.
Donato Kreti, „Astronomske opservacije – Venera“, 1711.
Donato Kreti, „Astronomske opservacije – Mars“, 1711.
Donato Kreti, „Astronomske opservacije – Jupiter“, 1711.

Sa sledećim slikama nalazimo se u 1660. godini, u središtu atlasa Andreasa Celariusa koji se zove Harmonia Macrocosmica. Sa suncem u sredini oko koga kruže planete vidimo predstavu kopernikanskog doživljaja univerzuma. Treba pomenuti i Johan Hevelius (Johannes Hevelius), jedan od najpoznatijih astronoma 17.veka, koji je ostao upamćen po atlasu iz 1690. koji je sadržao pedeset šest crteža različitih sazvežđa. Sve zvezde koje je u njemu prikazao bile su bazirane isključivo na njegovim posmatranjima.

Na donjoj slici, zapravo tapiseriji, vidimo Herkula kako pridržava nebo. To je neobično. Atlas pridržava nebo, on je kažnjeni titan. Prema mitu, Herkul je trebalo da ukrade jabuke iz vrta Hesperida. Za trenutak, na prevaru, Atlas je uspeo teret sa svojih pleća da skine i pruži ga, poput trule jabuke na dar, Herkulu. Joris Vezeler je umetnik zaslužan za ovo delo, nastalo 1535. godine.

Komete prikazane na donjim ilustracijama, nastalim u Nemačkoj, datiraju iz 1587. godine, a nalaze se u Knjizi kometa, čije su ilustracije ručno bojene. Komete, dole prikazane u svojim različitim manifestacijama, bile su deo čuda, mirakuli na nebu koji su viđeni i kao određen znak, poruka i najava. Komete su bile plamene zmije, zvezde koje gore. Smatrane su izuzetno lošim predznakom. Najavljivale su katastrofe, glad, poraze u ratu, kraljevu smrt. Predanje Asteka i Inka spominje jednu zvezdu repaticu koja je najavila dolazak Španaca. Jedna kometa najavila je Cezarevu smrt. Ovde vidimo komete u različita doba dana i noći, u pejzažu pored mora, jasno odvojenom od neba, koji je prožet dvema bojama, plavom i crvenom.

Mali medved, crtež iz atlasa Uranometria Johana Bajera, advokata iz Augsburga i atronoma amatera, nacrtao je Aleksandar Majer. Bajer je oblikovao u atlasu zvezdano nebo čiji će izgled i raspored narednih dvesta godina biti dominantno gledište u svetu astronomije. Njegov atlas štampan je prvi put 1603. i prvi sadrži sazvežđa južne hemisfere.

Najzad, jedno delo iz oblasti popularizacije kosmosa. Asa Smit je ilustrovao udžbenik iz astronomije 1850. koji se koristio u američkim školama. Služio je za upoznavanje sa nebeskim telima i njihovim odlikama. Za razliku od prethodnih manuskripta i ilustracija, ovaj je bio u širokoj upotrebi, van kruga naučnika, sa podjednako zapanjujućim ilustracijama.

Dve Vermerove slike, Geograf  i Astronom, obe nastale oko 1668. godine mogu zaključiti ovu temu tako što će sa pojedinačnih prikaza nebeskih tela pogled posmatrača skrenuti ka pojedincu koji ih je posmatrao. Vidimo sobu sa mnoštvom predmeta: globusi, knjige, slike, draperije, orijentalne tkanine, muškarac u kućnoj haljini, zagledan u svetlost koja dolazi s druge strane prozora ili u globus. Intimna, spokojna atmosfera sobe.

Ана Арп

Ана Арп је ауторка уметничког пројекта А . А . А. Једна је од првих у свету која је форму сајта почела да користи као могућност за обликовање сопственог уметничког дела. Садржај на сајту ствара аутентичан језик чију је комбинаторику омогућила савремена технологија која из дана у дан бива све јачи медијатор између нас и уметности, нас и стварности, мења нам живот и успоставља нов начин рецепције. Садржај сајта чине речи и слике које тек заједно, и у истом контексту посматране, налик предметима у кабинету куриозитета, творе потпуно нову реалност, нов језик, нов начин да се ствари виде и доживе.