Nebeska tela i slikarstvo

Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir

Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk

Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska

Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila i beležila u tekst koji vizuelnu simboliku zvezda, sazvežđa kao njihovih skupina, i planeta, koje zajedno sa našom kruže oko Sunca, ističe u prvi plan. Naredne slike nisu samo deo astronomske nauke. One su umetnost kroz koju su izraženi simboli, radoznalost i ljudska potraga za nepoznatim i dalekim kosmičkim prostranstvima.

Osam slika koje slede pripadaju italijanskom umetniku Donatu Kretiju (Donato Creti) koji je rođen u mestu poznatom po izradi najboljih violina na svetu, Kremoni. Slike se sada nalaze u Vatikanskom muzeju. Nastale 1711. godine, na početku 18. veka, na početku doba prosvetiteljskih tendencija, kada se na pomenute prirodne pojave težilo gledati objektivno i delom nezavisno od religijskih učenja i dogmi.

Kreti je prikazao na osam slika osam tada poznatih nebeskih tela: Sunce, Mesec, Veneru, Mars, Jupiter, Saturn i jednu kometu. Na slikama su prikazani ljudi u pejzažu koji posmatraju, posredstvom instrumenata ili golim okom, određenu pojavu na nebu. Papa Kliment XI je isticao značaj astronomskih istraživanja pa je ubrzo podržao i osnivanje prve opservatorije na italijanskom tlu, u Bolonji, nekoliko godina po nastanku ovih slika. Planete Uran, Neptun i Pluton u to vreme još uvek nisu bile otkrivene.

Ovde je na delu i svet baroka koji je uvideo nepravde učinjene Nikoli Koperniku, Đordanu Brunu i Galileju. Polet prvih renesansnih humanista smenila je rezignacija posle smrada dima na lomačama. Međutim, vreme je učinilo svoje, nagrizajući sujeverja, sumnju i politički motivisano delovanje crkve. Naučna istraživanja prevladala su i jedan od tih izraza proučavanja neba i zemlje bila je mapa. Ali, tu dolazimo do barokne iluzije – mapa i teritorija nisu isto. Mapa teritoriju umanjuje, fiksira, ograničava, fikcionalizuje. Mapa je izraz mašte baroknog sveta, ne samo organizacionih potreba prilikom pomorskih otkrića i trgovine, najbolje oličenog u kabinetu kurioziteta koji teži da svet obuhvati u totalitetu, da spozna, razume i, samim tim, ograniči svet. Nešto u osnovi beskonačno svedeno je na mogućnost empirijskog obuhvatanja i spoznaje. Mapa je polazište za kontemplaciju i putovanje, kao knjiga. No, teritorija nikada ne prestaje da iznenađuje i posmatrača uvek iznenadi ta složena diskrepancija između onog prikazanog i onog doživljenog. Nešto što nam je na mapi blizu, ispostaviće se da je prilično udaljeno. Ono što nam na mapi deluje daleko, za nekoliko trenutaka biće pređeno hodanjem.

Sa sledećim slikama nalazimo se u 1660. godini, u središtu atlasa Andreasa Celariusa koji se zove Harmonia Macrocosmica. Sa suncem u sredini oko koga kruže planete vidimo predstavu kopernikanskog doživljaja univerzuma. Treba pomenuti i Johan Hevelius (Johannes Hevelius), jedan od najpoznatijih astronoma 17.veka, koji je ostao upamćen po atlasu iz 1690. koji je sadržao pedeset šest crteža različitih sazvežđa. Sve zvezde koje je u njemu prikazao bile su bazirane isključivo na njegovim posmatranjima.

Na donjoj slici, zapravo tapiseriji, vidimo Herkula kako pridržava nebo. To je neobično. Atlas pridržava nebo, on je kažnjeni titan. Prema mitu, Herkul je trebalo da ukrade jabuke iz vrta Hesperida. Za trenutak, na prevaru, Atlas je uspeo teret sa svojih pleća da skine i pruži ga, poput trule jabuke na dar, Herkulu. Joris Vezeler je umetnik zaslužan za ovo delo, nastalo 1535. godine.

Mali medved, crtež iz atlasa Uranometria Johana Bajera, advokata iz Augsburga i atronoma amatera, nacrtao je Aleksandar Majer. Bajer je oblikovao u atlasu zvezdano nebo čiji će izgled i raspored narednih dvesta godina biti dominantno gledište u svetu astronomije. Njegov atlas štampan je prvi put 1603. i prvi sadrži sazvežđa južne hemisfere.

Nemački i holandski kartografi, heraldičari i umetnici često su Nizozemsku, zemlje današnjeg Beneluksa, Luksembur, Holandiju, Belgiju i jedan deo severne Francuske, prikazivali u obliku lava. Bio je to nacionalni simbol, izraz političke i ekonomske moći tih zemalja, naročito popularan, kao i većina ovde prikazanih dela, u 17. veku. Najstarija mapa u ovom obliku potiče iz 1583. godine. Izradio ju je jedan austrijski kartograf tokom osamedesetogodišnjeg rata za nezavisnost Holanđana protiv Španije (1568-1648) . Iako ovi radovi nisu direktan prikaz nebeskih tela ipak je za izradu istih bilo potrebno poznavati određene astronomske datosti.

Dve Vermerove slike, Geograf  i Astronom, obe nastale oko 1668. godine mogu zaključiti ovu temu tako što će sa pojedinačnih prikaza nebeskih tela pogled posmatrača skrenuti ka pojedincu koji ih je posmatrao. Vidimo sobu sa mnoštvom predmeta: globusi, knjige, slike, draperije, orijentalne tkanine, muškarac u kućnoj haljini, zagledan u svetlost koja dolazi s druge strane prozora ili u globus. Intimna, spokojna atmosfera sobe.

Slike: Donato Kreti, Astronomske opservacije (Sunce, Mesec, Merkur, Venera, Mars, Jupiter), 1711; Andreas Celarius, Harmonia Macrocosmica, 1660; Leo Belgicus (Jodocus Hondius, 1611, Hondius & Gerritsz, 1630, Famiano Strada, 1648.); Johanes Vermer, Geograf  i Astronom, 1668.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.