Biblijska priča o sestrama Marti i Mariji kojima u posetu dolazi Isus Hrist pojavljuje se u Jevanđelju po Luki i odražava učenje o dva životna principa, o vita activa i vita contemlativa, o poštovanju Boga kroz rad i o poštovanju Boga kroz primanje njegove reči. I, dalje od toga, ta priča nas vraća Hristu kao […]
Pročitaj više
Originalan umetnik postupa kao očni lekar. Lečenje njegovim slikarstvom nije uvek prijatno. Kad je završeno, lekar nam kaže: pogledajte sada. I onda nam se svet ukaže potpuno drugačiji od dotadašnjeg. Taj svet će trajati do sledeće geološke katastrofe koju će izazvati neki novi originalan slikar ili pisac. – Marsel Prust Kad čitaoci procene da je […]
Pročitaj više
Ostajemo zauvek slepi ukoliko ostanemo u obruču stvari, ukoliko ne uspemo da prevaziđemo lažno ogledalo, poput onog Narcisovog. Narcis, to znamo, nije bio zaljubljen u sebe, već u svoju sliku. A to je već slepilo – vera u lažno ogledalo koje ističe pojavu jer nema suštinu. Slike pripadaju savremenom italijanskom umetniku Robertu Feriju koji je […]
Pročitaj više
Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz […]
Pročitaj više
Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. godine. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, odmetničkog i neprilagođenog. Njegovi autoportreti svedoče slobodan, prek i neukrotiv duh. Roza, avanturista, razbojnik i melanholik, iako je hronološki bio čovek baroknog doba, mi ga poimamo kao jednog od važnih prethodnika romantične umetnosti, […]
Pročitaj više
Zar ne žele svi da osete u noći voljeno telo, kompas, severnu zvezdu, da čuju tiho disanje koje saopštava Živo sam, što takođe znači ti si živo Sliku Otmica Persefone holandski umetnik Rembrant van Rijn stvara 1631. godine. Umetnik tada ima dvadeset pet godina i mnoge će ta činjenica iznenaditi, s obzirom na zrelost dela. […]
Pročitaj više
Zar nećeš doći u vrt? Voleo bih da te moje ruže upoznaju. Citat pripada jednom irskom piscu iz 18. veka koji se zvao Ričard B. Šeridan. Učinio mi se pogodnim za ovu priliku. Dvosmislen muški glas poziva devojku u svoj vrt, kako bi ju njegove ruže upoznale. Pročitavši ga, čitalac u sećanje priziva Hada koji […]
Pročitaj više
Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“[1], da je „nemoguće zamisliti veće majstorstvo […]
Pročitaj više
Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila […]
Pročitaj više
Ekspanzivno kretanje koje, od Renesanse, izaziva bujanje svih misli, ne ispoljava se samo u obliku širenja duhovnog prostranstva. Taj novi prostor valja ispuniti i urediti. Među različitim kategorijama barokne umetnosti možda je najvažnija mnogostrukost oblika kojima arhitekta, slikar, vajar, pesnik sebe primorava da ispuni prostor koji se otvara pred njim, oko njega i u njemu. […]
Pročitaj više
Italijani su oduvek bili poznati po izradi odličnih violina. Antonio Stradivari, najpoznatiji među njima, poreklom je bio iz Kremone, grada u severnoj Italiji. Ovako glasi jedna izreka, verovatno poreklom odatle, koja se tiče tog instrumenta: Živela sam u šumama, oštrom sam sekirom oborena. Živa sam ćutala, mrtva pevam slatko Feliks Mendelson bio je jedan od […]
Pročitaj više
Šarl Svan, jedan od junaka Prustovog romana U traganju za minulim vremenom, pokušava da napiše esej na temu Vermerove slike Pogled na Delft. Prust je prisustvovao izložbi Vermerovih slika u Parizu, zatim i detaljno opisao odnos pisca Bergota, još jednog junaka svog romana, prema ovom holandskom majstoru. Iako se obično Prust smatra prvim koji je […]
Pročitaj više
Kunst und Wunderkammer bili su zlatni majdan sitnih predmeta koji su ređani jedan uz drugi mikroskopski brižljivo: sitni radovi izvedeni u slonovači, na orahovim ljuskama, košticama trešnji i školjkama, tanani ornamenti u emajlu. Sjajno slikarstvo Jorisa Hofnagela može da posluži kao zaštitni znak Rudolfove velike ljubavi prema sitnim drangulijama: tu umetnik nabacuje cveće, voće, leptire, […]
Pročitaj više
Koje su dominantne odlike složenog i dugog umetničkog perioda kao što je barok? Šta je religijska previranja i preispitivanja dogmi dodatno obavilo aurom dvosmislenosti više nego opskurnost i strasti? One su, uprkos ekstatičnoj površini, zapravo vodeće odlike dekadentnog pravca koji čoveka, uprkos verskom fanatizmu epohe, nije približio bogu (ako je sudeći po izboru tema i […]
Pročitaj više
Priču o bogu Apolonu i nimfi Dafne italijanski barokni skulptor, arhitekta i slikar Đovani Lorenco Bernini mogao je pročitati u delu Metamorfoze rimskog pesnika Ovidija. Prema tvrdnjama teoretičara, ova skulptura rezultat je nadmetanja prostornih i vremenskih umetnosti. Skulptura i slikarstvo su prostorne dok su književnost i muzika vremenske umetnosti. Postavljalo se pitanje kako jedna umetnost […]
Pročitaj više
Hiljadu leptira hrli ka plamenu, ali samo je Feniks taj koji ustaje iz pepela. Za one koji nisu rođeni kao ptice, letenje je čudo a pad očekivan. U nastavku sledi prvi deo eseja „Pojam baroka u književnom znalstvu“ koji je deo Velekove knjige Kritički pojomovi. Odlomak se odnosi na istoriju termina barok. Drugi deo […]
Pročitaj više
I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: dolazak Smrti po mladu Devojku. Tokom srednjevekovnih i renesansnih prikaza […]
Pročitaj više
Jedna od očekivanih analogija kada mislimo o godišnjim dobima kao stvaralačkoj temi jeste i ova koja se odnosi na dva Italijana, na Đuzepea Arčimbolda i Antonia Vivaldija. Svaki se, na način svoje umetnosti, pozabavio simboličkim potencijalom promena godišnjih doba. Kada sam u eseju o Stravinskom, Eliotu i Orfu pisala o proleću, o odstupu pomenutih umetnika […]
Pročitaj više
A . A . A 