Književnost, Slikarstvo

Zašto je Ikar romantičarski heroj?

U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje ne bi bili ništa; jer, posredstvom nje su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar heroj literature doba […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Zašto su oni obučeni a one gole?

Nemam konkretan odgovor. Priložene slike: Đorđone, Pastoralni koncert, 1509; Eduar Mane, Doručak na travi, 1863; Luka Kranah, Parisov sud, 1528; Sandro Botičeli, Priča o Nastađu delji Onesti, 1483; Naslovne strane albuma Nika Kejva, grupe Scorpions, Džimija Hendriksa, Roberta Palmera i Toma Vejtsa; Naslovna strana časopisa Vanity Fair iz marta 2006; Nepoznati umetnik škole iz Fontebloa, […]

Pročitaj više
Književnost, Moda, Slikarstvo

Ostavite životinje na miru!

Na klanice niko ne pomišlja zato što su van domašaja oka. Van grada, udaljene, niko to ne vidi, niko to ne čuje, pa kao i da ne postoji. A postoji. To postoji, i svi znamo da su životinje mučene i ubijane najokrutnijim metodama, svakodnevno, desetine hiljada dnevno, milioni godišnje, da bi Čovek jeo više nego […]

Pročitaj više
Instalacije, Klasična muzika, Performans, Skulptura, Slikarstvo

Fenomeni savremene umetnosti: Danska scena ili kako Instagram utiče na otkrivanje nove umetnosti

Colourful, controversial, cool. Citat je preuzet sa Instagram naloga danskog muzeja za modernu i savremenu umetnost Arken. Bio je deo opisa jednog rada izloženog u njihovoj kolekciji. Reči su mi se učinile kao da se mogu odnositi i na mnoga druga dela, ne samo na dato, deluju ispražnjenog i neutralnog značenja, poput reči ljubav ili […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Narcis nije zaljubljen u sebe već u svoju sliku

Ostajemo zauvek slepi ukoliko ostanemo u obruču stvari, ukoliko ne uspemo da prevaziđemo lažno ogledalo, poput onog Narcisovog. Narcis, to znamo, nije bio zaljubljen u sebe, već u svoju sliku. A to je već slepilo – vera u lažno ogledalo koje ističe pojavu jer nema suštinu. Slike pripadaju savremenom italijanskom umetniku Robertu Feriju koji je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

… jer u grehu s tobom hteo sam da gorim

I pogleda Bog na zemlju, a ona bješe pokvarena; Poslan Bogom na grešnu zemlju potop je potopio grešni rod ljudski da bi se spaslo samo nekoliko onih smeštenih u kovčegu. Priča o potopu pojavljuje se u Starom zavetu, u „Knjizi postanja“ (6-9). Potop koji pominje Biblija ima jasan smisao: Bog je kaznio čoveka zbog njegove […]

Pročitaj više
Instalacije, Slikarstvo

Etore Spaleti i apstraktne pastelne utopije

Etore Spaleti je savremeni italijanski umetnik koji stvara minimalističke slike, skulpture i instalacije. Njegov rad dubko je povezan sa malim mestom nadomak Peskare koje se zove Cappelle sul Tavo i koje je u blizini Jadranskog mora. Tu je njegov atelje, tu se školovao i decenijama stvarao. Spaleti boji prilazi metafizički i njegove slike su, po […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Herojsko stradanje u kadi: O Davidovoj slici „Maraova smrt“

Osamnaesti vek najbolje je opisao savremeni nemački pisac Patrik Ziskind na početku svog romana Parfem: U 18. stoleću živeo je u Francuskoj čovek koji je spadao među najgenijalnije i najodvratnije likove ove, genijalnim i odvratnim likovima, nimalo siromašne epohe. Vidimo, dakle, da su neke od ključnih reči epohe, u ovom slučaju, genijalni i odvratni. Slobodno […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Seksualnost, strah i snovi: O slici „Noćna mora“ Hajnriha Fislija

Intelektualne tendencije 18. veka od izuzetnog su značaja za proučavanje fenomena koji će se u romantizmu dodatno razraditi. Neki od njih su nasilje i seksualna perverzija, teme koje obuhvataju dva, naizgled suprotstavnjena književna žanra 18. veka, sentimentalni i gotski roman. Oba žanra na sličan način tretiraju glavnu junakinju. Ona je pasivna, potčinjena, gonjena, obuzeta strastima, […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Slikarstvo

Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze

Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Slikar ruševina Iber Rober

Iber Rober, francuski slikar 18. veka, poznat je po prikazima ruševina koje su pred našim očima date u divljem predelu, zaraslom, koje posećuju zalutali putnici, pastiri, veštice, razbojnici i seljanke koje peru veš. Prikaz ruševina najčešće je plod slobodne igre mašte i uobrazilje na crtežima i slikama koje zovemo kapričo. Valjalo bi napraviti razliku između […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Divlja lepota Salvatora Roze

Mnoge od ovih tema pomućene lepote ponovo se javljaju kod romantičara, ali ono što je kod sečentista bila intelektualna poza postaje kod romantičara poza senzibiliteta. Sečentistički končeto zamenjen je romantičarskim osećanjem. – Mario Prac Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, […]

Pročitaj više
Arhitektura, Slikarstvo

Tamnice Đambatiste Piranezija

Očarani smo gotikom više nego grčkom mitologijom jer još nismo pokidali obruče koji nas vežu za njenu magiju. Poznavanje snage senke, vešto upravljanje strahom i bolom, učinilo ga je jednim od vrhunskih slikara. I ovde vidimo da je teško povući jasne granice između neoklasicizma, gotike i romantizma u traganju za uzvišenim. Hitajući u susret ponovo […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Đuzepe Gat o slikarstvu Tomasa Gejnsbora

Gejnsboro je bio rođen za pejzažista, ali njegova službena umjetnost bilo je portretiranje. Njegovi pejzaži govore o nagonskoj sposobnosti za traženjem i o ukusu, o jakoj iako ne potpuno ostvarenoj (i do kraja iživljenoj) želji za saživljavanjem sa prirodom, o stremljenju za obnavljanjem krutih shema manje vrijedne i pomoćne tematike koju je nalagala holandska tradicija. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Kulturni i književni značaj velikog obrazovnog putovanja (Grand Tour)

Pitanje početka. Uvek podsticajno. Od Talesa i Heraklita pa do naučnika i mislilaca našeg doba, pitanje početka zaokuplja maštu fizičara, filozofa i pesnika. Reč mašta, umesto reči razum, čini nam se adekvatnijom, primerenijom, jer kako početak drugačije zamisliti nego posredstvom snaga mašte? Odakle sve dolazi, kako je nešto nastalo? Kako je haos postao kosmos? Pred […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gete u Rimu. Obrazovni značaj Geteovog italijanskog putovanja

Poznate su dve Tišbajnove slike na kojima je prikazan Gete. Na jednoj pesnik sedi pored antičkog reljefa na kome je prikazan susret Oresta i Ifigenije (slikareva aluzija na dramu Ifigenija na Tavridi koju je Gete u tom trenutku pisao), među rimskim ruševinama, sa crnim šeširom širokog oboda i belim plaštom preko svoje odeće. U pitanju je ulje na platnu iz 1787. godine koje nosi naziv Gete u rimskom polju. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Tarner

Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Seksualne persone Gustava Klimta (samozadovoljavanje)

Umetnost je linija oko tvojih misli Autoerotizam, samozadovoljavanje, onanija, čin je prema kome su mnoge kulture imale podeljen odnos i uglavnom tabuiziran, naročito u društvima sa snažnim religijskim uticajima. Umetnost ga je prikazivala, simbolički ga zaodevajući kroz nagoveštaj. Sama reč „onanija“ potiče od biblijske ličnosti Onana koji se pominje „Knjizi Postanja“ (38). Đura Daničić, prevodilac […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Dokumentarni film Alena Renea o Pikasovoj slici „Gernika“

Jedan od istorijskih užasa koji najavljuje sve kasnije užase bio je Španski građanski rat u kome je stradala Gernika, grad na severu Španije, u Baskiji, kada je bombardovana, 26. aprila 1937. godine. Gernika je postala simbol stradanja civila u ratnim okršajima, što je kulminiralo sa II svetskim ratom. Gernika je imala važan strateški položaj, ali […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Umetnik i njegov pas: Fransisko Goja

Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog udarca pas neizbežno […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Obri Berdsli kao ilustrator Vajldove drame „Saloma“

Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovom svitom zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković: „Identiteti Izabele Arčer“. O romanu „Portret jedne dame“ Henrija Džejmsa

SUBJEKAT I IDENTITET Kao dva osnovna pitanja moderne rasprave o subjektu i identitetu Džonatan Kaler [1] izdvaja: da li je ličnost nešto što je dato ili je stvoreno i da li ličnost treba posmatrati u individualnim ili društvenim kategorijama. Kaler dalje navodi da iz ova dva stanovišta proizlaze četiri teorijske struje u raspravi o subjektu. […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković – Portret infantkinje: velaskezovska retorika u „Portretu jedne dame“

Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“[1], da je „nemoguće zamisliti veće majstorstvo […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Moda, Slikarstvo

Nataša Marković – Holbajnovski portreti madam de Vijone: vizuelna retorika u „Ambasadorima“

„Vrhunski genije“ kao što je Hans Holbajn mlađi, pisaće Henri Džejms 1875. godine u eseju „Špligen“ [1], „nikada nije direktno i suštinski lep. U njegovom smislu, lepota je verodostojnost, dostojanstvo, bogatstvo, izobilje kostima i dekora; prijatan izgled mnogih njegovih ličnosti jednostavno počiva u živopisnom sklopu tih odlika.“ [2] Osvrćući se na Holbajnova platna izložena u […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Barok nedeljom: Mrtva priroda u holandskom slikarstvu 17. veka

Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. – Vislava Šimborska Bilo je to jednog septembarskog dana u Brižu. Kasno popodne. Pre napuštanja grada i povratka u Brisel, svratila sam u jednu prodavnicu posvećenu isključivo klasičnoj muzici, isprva privučena belim bistama kompozitora koje su bile u izlogu, kao i mnogobrojnim knjigama nota, i ponekim […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Đorđo de Kiriko i dosadna podneva detinjstva

Tko je nekada nosio prvo sunce po dvorištima nikad sasvim ne ostavlja ovaj život u predgrađima. Njegove slike uvek me sećaju na duga letnja podneva, na tišinu i tajnu. Svaki umetnik neraskidivo je povezan sa tim dobom svoga života kao sa nezamenjivom riznicom inspiracije i vrela tajni koje, kasnije, kroz svoje stvaralaštvo pokušava, poput klupka, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Ideološka i tržišna zloupotreba autoportreta Fride Kalo

Frida Kalo, meksička slikarka rođena 1907. godine, višestruko je prisutna u našem vremenu. Nažalost, na pogrešan i zloupotrebljen način. Ona je svedena na sliku koja draži posmatrača svojom „neobičnom“ pojavom. Ona se odlikuje toaletom, nakitom i frizurom nestandardnim za zapadni oblik ulepšavanja i ukrašavanja žena. Ličnost Fride Kalo postala je deo potrošačkog miljea, mentaliteta koji […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Folklorna umetnost kao preduslov avangardne umetnosti: Kazimir Maljevič i Stevan Mokranjac

Jarko sunce odskočilo, sele, žetva je, haj, haj, haj! Ustaj, ne spavaj! Tradicionalna umetnost i avangarda imaju mnogo toga zajedničkog. Kada kažemo tradicionalna umetnost, mislimo na folklorne forme, „naivnu“ umetnost čije geometrijske oblike kolektivno nesvesno jednog naroda koristi u različitim oblicima svog stvaralaštva koje se, ukoliko postane muzejski eksponat, imenuje kao „primenjena umetnost“. Ćilimi, grnčarija, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Egzotične ptice u holandskom slikarstvu 17. veka

Ptica je univerzalan simbol, polifon i značenjski prilično nestabilan. Tokom mnogih vekova vizuelnog predstavljanja, ptica nije imala samo simboličko pojavljivanje u umetnostima, već i dekorativno, ali i naučno, ono koje se ticalo doprinosa istraživanjima u biologiji i ornitologiji. Simboličko pojavljivanje u umetnostima odnosilo se, uglavnom, na dva segmenta. Prvi je bio religiozna sadržina, drugi je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Dve Modiljanijeve savremenice: Žana Ebitern & Ana Ahmatova

Nekoliko meseci pre susreta sa Žanom, Modiljani otvara svoju prvu izložbu. Posredstvom jedne ruske slikarke Žana i Amedeo stupaju u kontakt 1917. Žana ubrzo ostaje trudna sa jednim, pa sa drugim detetom. Kada nakon tri godine slikar umre od tuberkuloze, 24. januara 1920, Žana će, dan kasnije, skočiti sa prozora i izvršiti samoubistvo. Ljubavna priča […]

Pročitaj više
Slikarstvo

„Noa Noa“: Dnevnik sa Tahitija Pola Gogena

Između vaše civilizacije i mog varvarstva je raskorak. Civilizacije u kojoj vi patite. Varvarstva koje je, za mene, podmlađivanje. – Pol Gogen, 1895. Pol Gogen (1848-1903), francuski slikar, koga, ukoliko podlegnemo nepouzdanim klasifikacijama zapadne umetnosti, možemo odrediti kao postimpresionistu, ili kao preteču ekspresionista (jak koloritet, interesovanja za umetnost Okeanije, napuštanje dotadašnjih normi površinskog prikaza, grube […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gustav Herling-Gruđinski: „Venecijanski portret“

Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio […]

Pročitaj više
Slikarstvo

O Žerikoovoj slici „Splav Meduze“

Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je ovo delo sa dvadeset sedam godina i ono se smatra za jedno od najboljih u kontekstu francuskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred okeana […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Kjaroskuro

U okviru serije objava Barok nedeljom prilažem tekst Ive Draškić-Vićanović koji je deo njene knjige Non Finito: prilog zasnivanju estetike nedovršenog. Autorka piše o kjaro skuro tehnici, čestoj u baroknom slikarstvu, čije poreklo autorka pronalazi u kasnoj renesansnoj umetnosti, naročito u delima Leonarda da Vinčija. Autorka je doktor filozofije i profesorka Estetike na Filološkom fakultetu […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Barok nedeljom: Haljine na Rembrantovim ženskim portretima

Kada je u pitanju likovni prikaz ženske odeće – od slikarstva na grčkim vazama, preko antičkih skulptura i reljefa, rimskog i vizantijskog mozaika u Pompejima ili Raveni, srednjevekovnih fresaka u tamnim katakombama ili najsjajnijim crkvama, u antici, u renesansi, u baroku – to je oduvek bio jednostavan i efektan način da slikar istakne portretisanu. Bilo […]

Pročitaj više
Mit, Slikarstvo

Atlas i Hesperide na slici Džona Singera Sardženta

Sliku na tavanici Muzeja lepih umetnosti u Bostonu, na kojoj je prikazan Atlas, titan kažnjen od strane bogova da na svojim leđima pridržava nebo, naslikao je američki umetnik Džon Singer Sardžent 1922. godine. Sardžent je dugo putovao po Evropi, a poznat je i po prijateljstvu sa drugim Amerikancem na evropskom tlu, Henrijem Džejmsom, piscem modernističkih […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Nebeska tela i slikarstvo

Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Valter Bozing o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

Na prvi pogled, središnji deo predočava nam idilu jedinstvenu u Bošovom stvaralaštvu: prostran predeo oblikovan kao park, po kome vrve nagi muškarci i žene, grickajući divovske voćke, družeći se s pticama i životinjama, izvodeći nestašluke u vodi i, pre svega, prepuštajući se, neskriveno i bestidno, raznolikim ljubavnim veštinama. Oko jezerceta s devojkama muškarci jašu kružeći […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Muzika pakla na slici Hijeronimusa Boša

Ovaj kuriozitet bio je moje polazište za seriju tekstova o Hijeronimusu Bošu. Deluje mi neverovatno (ipak, treba proveriti!), da niko pre dvoje studenata iz Okalahome, da niko pre 2014. godine, nije pokušao da odsvira note koje se nalaze ispisane (istetovirane?) na zadnjici mučenika u paklu, na Bošovoj slici koja pripada triptihu „Vrt uživanja“. Ova objava […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Video radovi o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

U okviru ciklusa objava o Hijeronimusu Bošu prilažem i ove video radove. Zajedničko im je da „oživljavaju“ i stavljaju u funkciju kretanja Bošove prikazane figure sa triptiha Vrt uživanja, njegovog najpoznatijeg dela koje se nalazi u madridskom muzeju Prado. Video umetnici Bošovom svetu, pored prostorne, dodaju još dimenzije vremena i radnje. Ovi radovi oda su […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa

Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, ko prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Skice […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Umetnik i njegov pas: Vladimir Veličković

Pas je jedan od najčešćih simbola u slikarstvu Vladimira Veličkovića. Prikaz psa označava dinamiku, ali istu i podstiče: potez ruke umetnika čini se poput skoka i trka jednog lovačkog psa. Osim gracilnosti, brzine, dinamike, preciznosti pokreta, simbol psa je složeniji. Pas je trpljenje, pas je poniženje, pas je sluga, pas je snaga koja svoju snagu […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Hari Klark kao ilustrator Poovih priča

Hari Klark je bio irski ilustrator koga smatram jednim od najboljih vizuelnih interpretatora Poove imaginacije. Pored njega, Poova dela ilustrovali su i Artur Rakham, Edmund Dulak i Gustav Dore, ali se čini da niko kao on nije bio bliže razumevanju atmosfere i raspoloženja Poovih junaka. Hari Klark je rođen u Dablinu 17. marta 1889. i […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Surbaranove svetice kao junakinje Šekspirovih komedija

Jeste li nekad zamišljali kako izgledaju junakinje Šekspirovih drama? Ja jesam. Izgledale su kao Surbaranove svetice. Ljupke, odmerene, hirovite, brzoplete: Hermija, Helena, Porcija, Nerisa, Džesika, Miranda, Olivija, Viola, Đulijeta i, najžalosnija, Ofelija. Slikajući niz portreta kako bi ovekovečio u Španiji 17. veka najznačajnije hrišćanske svetice, Fransisko Surbaran ih je spustio sa neba na tle, prikazao […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Bogdan Suhodolski o Brojgelovom slikarstvu

Nazvali su ga seljačkim slikarom jer je u mnogobrojnim slikama prikazao život seljaka, njihov rad i zabave. Prikazao je svadbenu povorku koja prati mladu i mladoženju, svadbenu gozbu u sobi punoj gostiju, divne svadbene igre na otvorenom prostoru, i to u dve različite verzije. Pokazao je rad žetelaca i njihov prost ručak u polju, košenje […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Frensis A. Jejts: „Okultna filozofija i melanholija – Direr i Agripa“

Čuveni nemački umetnik Albreht Direr (1471-1528) bio je savremenik Erazma, Lutera i Agripe: pet godina mlađi od Erazma, dvanaest godina stariji od Lutera, petanest od Agripe. Direr je bio duboko religiozan čovek čija se duhovna moć rano pokazala u ilustracijama Apokalipse. Posle druge posete Italiji (1505-1507) njegov stil je promenjen. Usvojio je italijansku teoriju umetnosti […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Gi Debor – Barok i društvo spektakla

188. Kada umetnost postane nezavisna i počne da slika život u raskošnim bojama, to je znak da se život već približio kraju. Taj trenutak ne mogu da podmlade nikakve boje, ma koliko jarke, već samo sećanje. Veličina umetnosti vidi se samo u sumrak života. 189. Prodor istorijskog vremena u umetnost prvi put se ispoljava u […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Animirani film o Piranezijevoj seriji grafika „Tamnice“

Četrnaest grafika italijanskog umetnika Đambariste Piranezija autor ovog animiranog filma, Grégoire Dupond, predstavio je kao da se kreće po njima, prateći redosled pojavljivanja u portfoliju čije se prvo izdanje pojavillo 1745. godine. Ova animacija može poslužiti kao predložak za video igricu. Autor čini da se mi krećemo kroz prostore Piranezijevih praznih, neupotrebljivih, bizarnih tamnica. Je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Sugestija, nedorečenost i tišina u Vermerovom slikarstvu

Šarl Svan, jedan od junaka Prustovog romana U traganju za minulim vremenom, pokušava da napiše esej na temu Vermerove slike Pogled na Delft. Prust je prisustvovao izložbi Vermerovih slika u Parizu, zatim i detaljno opisao odnos pisca Bergota, još jednog junaka svog romana, prema ovom holandskom majstoru. Iako se obično Prust smatra prvim koji je […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Dokumentarni film o Vermeru

Reditelj Džo Krakora snimio je 2001. godine dokumentarni film Vermeer: Master of Light čiji je narator Meril Strip. Film, ne posredstvom romansiranih biografskih činjenica, već posredstvom arhivskih dokumenata i mogućih značenja slika, pokušava da otkrije tehničke odlike i neke od biografskih nepoznanica ovog holandskog slikara. Izvanredno dostignuće u pokušaju otkrivanja života umetnika koga nazivaju hroničarem […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Knjiga „Veličanstvena kaligrafska dostignuća“

Ilustrator manuskrpta Veličanstvena kaligrafska dostignuća (u originalu, na latinskom, Mira calligraphiae monumenta), Holanđanin Joris Hoefnagel i mađarski kaligraf Georg Bočkaj sačinili su ovu knjigu za Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti iz loze Habzburgovaca. Hoefnagel je u jednom periodu svog života radio kao dvorski ilustrator, svojim radom dopunjujući nadaleko čuveni kabinet kurioziteta Rudolfa […]

Pročitaj više
Alhemija, Predmeti, Slikarstvo

Anđelo Marija Ripelino o kabinetu kurioziteta Rudolfa II

Kunst und Wunderkammer bili su zlatni majdan sitnih predmeta koji su ređani jedan uz drugi mikroskopski brižljivo: sitni radovi izvedeni u slonovači, na orahovim ljuskama, košticama trešnji i školjkama, tanani ornamenti u emajlu. Sjajno slikarstvo Jorisa Hofnagela može da posluži kao zaštitni znak Rudolfove velike ljubavi prema sitnim drangulijama: tu umetnik nabacuje cveće, voće, leptire, […]

Pročitaj više
Alhemija, Predmeti, Slikarstvo

Piter Maršal o kabinetu kurioziteta Rudolfa II

Ko god, danas, ima strasti, treba samo da se uputi u Prag, najvećem zaštitniku umetnosti našeg veka, rimskom caru Rudolfu II; tamo, u carskoj rezidenciji, u kolekcijama drugih ljubitelja umetnosti, može da uživa u razgledanju ogromnog broja izvanrednih i plemenitih, retkih, neobičnih i neprocenjivih dela. – Karel van Mander, 1604. Rudolf je, za života – […]

Pročitaj više
Alhemija, Slikarstvo

Žan-Pjer Bajar o lavirintima i simbolika slike Bartolomea Veneta

Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama, do utvrđene i nepomerljive […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Godišnja doba i umetnost: Saj Tvombli

„Quattro Stagioni“ ili „Četiri godišnja doba“ jeste ciklus od četiri slike koje je američki umetnik sa adresom u Rimu Saj Tvombli (1928-2011) započeo 1993. a završio 1995. godine. Bojom i potezom četkice, rastrzanim i drhtavim, kao distinktivnim obeležjima mnogih dela apstraktne umetnosti, slikar predočava četiri doba godine, temu koja je deo klasične umetnosti  i koja […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Slikarstvo

Rolan Bart o Arčimboldovom slikarstvu

Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš: […]

Pročitaj više
Igra, Slikarstvo

Moderne varvarke dozivaju proleće: Ženski portreti Emila Noldea

Carstvo sam na kraju propasti Što gledah gde prolaze veliki Varvari beli glase početni stihovi jedne Verlenove pesme. Carstva na kraju propasti, dakle, carstva na dvostrukom stupnju pada, u poslednjem stadijumu svog postojanja, veličaju dekadenciju, ženu kao sirovu ćud prirode, delovanja koje civilizacija odbija da odobri. Jahač sedla konja. To carstvo na kraju propasti mogao […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Osmeh Svetog Jovana Krstitelja na slici Leonarda da Vinčija

Bez obzira na to koliko su se određena tumačenja Leonardovih dela poslednjih godina kretala u pravcu isticanja novih i neobičnih istorijskih i biografskih detalja, ja i dalje u njima vidim, pre svega zahvaljujući svetlosti postignutoj sfumato tehnikom, izvesnu atmosfersku napetost, pre misterioznu nego mističnu, neodređenu, blagu, gracilnu, suptilnu, baš kao note neke kompozicije koju čujemo […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Igo

Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Putnik Kurbe

Uvek će te, slobodni čoveče, srce vućiMoru, tvom ogledalu, jer sebe duša tvojaVidi u talasanju tog večnog nespokoja,A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući! Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici;Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata;Srce ti se raduje odjeku svoga bataU toj neukrotivoj i divljoj tužbalici. Podjednako ste mračni i ćutljivi […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Umetnik i Italija: Et in Arcadia ego!

Veza umetnika i Italije poznata je odavno. Još od renesanse kada Albreht Direr odlazi tamo da bi se školovao, gradovi poput Venecije, Firence, Rima, Padove, Parme, Milana i Napulja ostali su polazište za obrazovanje umetnošću, podjednako kao i za formativno obrazovno putovanje i vrelo inspiracije hiljada umetnika. U 18. i 19. veku, naročito zbog idealizacije […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Engr kao upravnik Vile Mediči u Rimu

Žan-Ogist Dominik Engr, francuski slikar 19. veka, poznat po svom neoklasicističkom obrascu, bio je između 1835. i 1840. na čelu Francuske akademije u Rimu koja je bila smeštena u Vili Mediči. Francusku akademiju, koja je prvobitno bila na drugim lokacijama, Napoleon je 1803. premestio u ovu renesansnu građevinu. Francusku akademiju u Rimu osnovao je Luj […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Fridrih Helderlin: „Bonaparte“

Svete su posude pesnici, U kojima vino života, duh Junaka se čuva. Ali duh ovog mladića hitri Zar ne bi razorio ono Čime ga obuhvatiti želiš, posudu? Pesniče ne dotiči ga kao ni prirode duh, Na takvoj građi od veštaka postaje dete. U pesmi on ne može živeti ni trajati, On živi i traje u […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Fransisko Goja i Margerit Jursenar: Vrzino kolo i veštičje sabati

Šta je seljaku koji je teško živeo značio odlazak na vrzino kolo? Ono što ovde zovemo „bojiti grad u crveno“, odnosno proslavljati, uz malu i vrlo uzbudljivu nijansu opasnosti; vrzino kolo je bila njihova diskoteka, mesto njihovog prepuštanja čulima i pijanstvu, njihova javna kuća. Ako hoćemo da umanjimo ugled sekti, postoje bolji načini nego što […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Tri forme Kazimira Maljeviča: krug, krst, kvadrat

Kada nestane navika svesti da u slikama vidi prikaz krajolika prirode, madona i bestidnih venera, tek onda ćemo moći da vidimo čisto slikarsko delo. Preobrazio sam se u nulu forme i izvukao sebe iz vrtloga besmislice akademske umetnosti. Uništio sam obruč horizonta i izašao iz kruga stvari, van obruča horizonta, u kojem su zarobljeni slikar […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Džez Džeksona Poloka

Zahvaljujući fotografijama Hansa Namuta Džekson Polok prikazan je široj javnosti u svom radnom prostoru. Tako smo dobili bolji uvid u njegov stvaralački ritual i tok. Apstraktni ekspresionizam, čiji je Polok predstavnik, nije tek ekspresivno, „akciono“ i iracionalno nanošenje boja na platno. Baš kao i mnogi drugi umetnici 20. veka, i Polok se može činiti kao […]

Pročitaj više
Pop muzika, Slikarstvo

„Ovde me ne mogu razumeti“: Paul Kle i Beograd

Ovde me ne mogu razumeti. Boravim podjednako sa mrtvima koliko sa nerođenima. Nešto bliži srži stvaranja nego obično. Ali ni približno dovoljno. Epitaf na grobu nemačkog slikara Paula Klea prevela sam za ovu priliku. Njegove boje su harmonične i ospokojavajuće a oblici često afirmacija dečije vizije. Sve asocira na podvodni svet pre mnogo hiljada godina, […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Biti gluv i biti genijalan: Fransisko Goja i Ludvig van Betoven

Na koje ličnosti prvo pomislimo kada kažemo 19. vek? – Napoleon. Dostojevski. Na koji oblik društvenog događaja? – Na revoluciju. Skici za portret 19. veka pridružujemo još dva značajna poteza odnosno umetnika: španskog slikara Fransiska Goju i nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena. Obojica su svojom umetnošću proširila granice koje su im vremenom i mestom rođenja […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Devojka i Smrt: Žorž de la Tur i Franc Šubert

I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: dolazak Smrti po mladu Devojku. Tokom srednjevekovnih i renesansnih prikaza […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Ogledala: Horhe Luis Borhes i Rene Magrit

Već u prvim minutima dokumentarnog filma o Borhesu – delom biografije, delom kritičkog osvrta, delom glorifikacije – naratorka pominje da je pisac kao dete imao veliki strah od ogledala jer je mislio da u trenutku ogledanja neće videti svoje lice. Nije rečeno da ga neće prepoznati, već da ga neće videti. Nažalost, strah se obistinio […]

Pročitaj više
Fotografija, Književnost, Slikarstvo

Melanholija Virdžinije Vulf i prerafaelitske muze

Gertruda: Avaj, mila moja devojko, šta znači ta pesma? Katatonija je definisana kao jedna od mogućih manifestacija mentalnog oboljenja koje se zove šizofrenija. Pokreti obolelog su spori, govor neorganizovan, reakcije na spoljašnje pojave abnormalne, oboleli često ponavlja ono što drugi učine ili kažu. Jedna vrsta odsutnosti, zaumnost, jurodivost prisutna je na licima obolelih. Osobe obolele […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Dve verzije Leonardove slike „Bogorodica među stenama“

Prvu verziju slike Bogorodica među stenama italijanski renesansni majstor Leonardo da Vinči naslikao je otprilike 1483. godine. Ta verzija danas se nalazi u muzeju Luvr u Parizu. Druga verzija slike nastala je otprilike 1506. godine i danas se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Naglašavanje prostora u kojima se slike nalaze nije slučajno jer se […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Vilijam Blejk i „Knjiga Otkrovenja“

I vidjeh drugog anđela jaka gdje silazi s neba, koji bješe obučen u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni; I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemlju. I povika glasom velikijem kao […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Prikazi šešira u zapadnom slikarstvu

U poslednje vreme često razmišljam o pojmu građanske klase. Nažalost, uvek završavam sa zaključkom da je ta društvena kategorija relativna i nepostojana u kontekstu naše zemlje. Biti građanin stvar je socijalnog i obrazovnog karaktera, stanja svesti koje čovek za sebe prisvaja. Biti građanin neminovno zahteva, osim klasne predispozicije, i odlučnost duha da drži do izvesnog […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Atena i kentaur Sandra Botičelija

Sandro Botičeli, jedan od velikih umetnika italijanske renesanse, naslikao je delo na kome su prikazani kentaur i boginja Atena oko 1482. godine. Slika je trebalo da sa njegovom alegorijskom slikom proleća bude izložena u jednoj od prostorija palate Medičijevih. Sticajem okolnosti ova slika je dugo bila izgubljena a ponovo je otkrivena i prepoznata kao Botičelijevo […]

Pročitaj više
Mit, Slikarstvo

Икаров пад

Раније сам чешће одлазила у Земун, мој пријатељ је тамо становао. Ретко смо остајали у затвореном простору, а и када бисмо, тема Икара била би индиректно присутна, „високо“ и „ниско“ преплитали би се: правили смо сендвиче и причали о Љоси, јели бисмо и пуних уста сумирали утиске о Маркесу. Онда бисмо изашли и пролазили поред […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Тела која дрхте

Дуго је посматрао Жану, која се опружила, окренута на страну и обучена само у танку, провидну кошуљицу. Била је савила једну ногу откривајући тако хармоничне линије свог тела. Бодлер скрену поглед да не би подлегао неодољивим заповестима тела, сладострашћу које само обећава, а никада не угаси жеђ. Ах!, рече он, тело које памти почиње да […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Напокон сама

Кицоши и сељаци – хтела сам да видим да ли су сви исти; пробала сам страст мушкараца с белим и дебелим рукама, с косом обојеном и слепљеном на слепоочницама; имала сам бледе дечаке, плаве, феминизиране као девојке, који су умирали на мени; и старци су ме прљали својим оронулим радостима, а посматрала сам будећи се […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сексуалне персоне Хајнриха Фислија (слобода)

Историја сексуалности доба просветитељства, тако би могао гласити алтернативни назив овог текста. Не морамо нужно Фукову теорију доводити у везу са писањем о швајцарско-енглеском уметнику Хајнриху Фислију али асоцијације нам се саме намећу. Фуко има дела привлачних наслова. Историја сексуалности и Историја лудила у доба класицизма, за нас два најзначајнија, могу се посматрати као интелектуални […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сексуалне персоне Леонор Фини (мазохизам)

Леонор Фини рођена је 1907. године у Аргентини. Велики део живота провела je у Европи, највише у Италији и Француској. Круг њених познаника у Паризу током тридесетих година 20. века обухватао је Пола Елијара, Макса Ернста, Жоржа Батаја, Андре Бретона, Пикаса, Далија, Коктоа, де Кирика, Моравију. Инспирисана, како начином живота, тако и литературом декаденције 18. […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Годишња доба и уметност: Ђузепе Арчимболдо и Антонио Вивалди

Једна од очекиваних аналогија када мислимо и говоримо о годишњим добима као стваралачкој теми јесте и ова која се односи на два Италијана, на Ђузепеа Арчимболда и Антониа Вивалдија. Сваки се, на начин своје уметности, позабавио симболичким потенцијалом промена годишњих доба. Када сам у есеју о Стравинском, Елиоту и Орфу писала о пролећу, о одступу […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Бележнице Едварда Хопера

Одувек сам била привучена формом књиге. Садржај је једно, али сама форма предмета, независно од садржаја, бивала ми је подједнако интересантна. У форми књиге, наравно, није само оно што је књижевност, али јесте нека врста имагинативног садржаја или бар нечег што имагинацију афирмише. Књиге/свеске у служби хербаријума, личних адресара, бележница свакодневних тричарија, блока за скице […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Симболизам и минерали

Када у игри звечи подругљиво и јасно, тај свет што се металом и камењем прелива усхићује ме, и ја волим бесно и страсно ствари у којима се звук са светлошћу слива. Аналогије прате сваки истраживачки рад. Управо наведени одломак песме Накит Шарла Бодлера поетска је илустрација теме која ће уследити. Недавно сам наишла на сајт […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Слика природе и сликари природе у контексту уметности европског романтизма

Разликa између пејзажа (слике природе) и пејзажног сликарства (слика природе) јесте разлика између онога што је природно и онога што је уметнички створено односно лепо. Филозофи су се одувек бавили проблемом лепог, иако не једино на примерима уметничких дела. Платон је сматрао да је највећи домет естетског, не једно уметничко дело, већ држава. Он се […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Pop muzika, Slikarstvo

Џез, лето и апстракције

Неподношљиво доба лета. Досада. Неподношљиви часови неподношљиво спорих поднева. Празнина. Смола између прстију као адекватна материја којом би се метафорички предочила немогућност концентрисања, усредсређивања воље, покретања, остварења било какве намере. Изнуреност. Несаница. Бесмисленост града. Бесмисленост колеричних нападних полуголих људи. Мусави тротоари, смрад између зграда. Празан јавни превоз, отуђена изборана и надута лица која отупело гледају […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Лудост и трагика љубави у Шекспировим драмама „Како вам драго“, „Сан летње ноћи“ и „Ромео и Јулија“

Велики подухвати дело су лудости коју су Богови допустили људима, а тако је и љубав коју једно људско биће гаји према другом људском бићу дело Лудости. – Платон, „Федар“, 245, XXIII Феба: Реци му, пастиру добри, шта је љубав. Силвије: Сав бити саздан од заноса и маште. И сав од страсти и од жеља сав, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник Чајлд Харолд

Оно што у нашем времену представља фигура америчког писца Џека Керуака, у 19. веку представљао је енглески песник Џорџ Гордон Бајрон. Реч је о истом миту о проклетом уметнику и самоизгнанику. Форме се мењају, као и простори, али оно што остаје јесу празнина и путовање као полазиштa самообликовања. Празнина, како просторна тако и егзистенцијална, могућност […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Лунарно хладне очи Тамаре де Лемпицке

Тамара де Лемпицка рођена је у Варшави 16. маја 1898. године. Најпре се афирмисала у Паризу. Њен живот био је налик високобуџетној филмској нарацији и подударао се са успоном седме уметности, нарочито вајмарског филма и холивудских класика. Између ње и Марлен Дитрих само је три године разлике. Њен активан стваралачки период пада између 1920. и […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Пећинска уметност и цртежи бикова Пабла Пикаса

Не подносим људе који причају о лепоти. Шта је лепо? Сликарство се бави проблемима. Слике нису ништа осим истраживање и експеримент. Никада не стварам слику као уметничко дело. Све је у истраживању. Ја стално истражујем, и у том сталном тражењу постоји логични развој. Непрегледан амбис времена простире се између пећинских слика насталих пре осамнаест хиљада […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Композиције Ерика Сатија и атмосфера празних недељних поподнева на Монмартру

Од 1889. године у Паризу, прецизније на Монмартру, живела су два шпанска сликара, Рамон Касас и Сантјаго Русињол. Њихова свакодневица, осим стваралаштва, подразумевала је и дружење са једним композитором, Ериком Сатијем. У атмосфери његове музике препознаје се атмосфера којом су прожета дела ова два сликара. Утисак је импресионистички, но, утисак је критеријум истинитости, како је […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Портретни покушај обухватања погледа: Јозеф Рипл Ронаи

Maђарски сликар Јозеф Рипл Ронаи рођен је 23. маја 1861. године. Нема пуно биографских података о њему, као ни оних теоријских који би били полазиште за даља истраживања. Сликар о коме пишемо био је фармацеут. После школовања у Будимпешти, одлази у Минхен на студије сликарства одакле 1886. прелази у Париз. Тамо упознаје чланове набистичке  групе […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Експресионистички утисци о досади: Aлексеј фон Јавленски

Aлексеј фон Јавленски рођен је у Русији 13. марта 1864. године. Прешавши из Москве у Минхен 1896, сликар je своје стваралаштво везао за деловање минхенске експресионистичке групе Плави јахач. Заједно са дрезденском групом уметника, који су заједнички излагали под називом Мост, ова група стваралаца била је стожер немачке авангардне уметности почетком 20. века. На новом […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Фовистичка декаденција боје: Кeс ван Донген

Холандски сликар Кес ван Донген рођен је 1877. године у Ротердаму. Данас кварт у коме је одрастао чини предграђе овога града који је и тада морао имати све одлике насеља са периферије. Жовијална атмосфера бучних кабареа у којима су праље и шваље плесале пред уморним рударима и изневереним песницима. Комешање боја у диму, у мирисима […]

Pročitaj više
Igra, Klasična muzika, Književnost, Slikarstvo

Интензитет живота и окрутност пролећа: Томас Стернс Елиот и Игор Стравински

Почетни стихови Елиотовe поеме Четири квартета гласе: Време садашње и време прошло Оба су можда присутна у времену будућем, А време будуће садржано у времену прошлом. Ако је читаво време вечно присутно, Читавом времену нема искупљења. Шта је могло бити јесте апстракција И остаје трајна могућност Само у једном свету размишљања. Може се поставити питање […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Уништитељска компонента лепоте у делу „Смрт у Венецији“ Томаса Мана

Истовремени континуитет лепоте и смрти доминантан је мотив новеле Смрт у Венецији Томаса Мана. Други мотив, подједнако битан за анализу, подразумева упоредни ток аполонијског и дионизијског принципа који се преплићу при стваралачком процесу. Трећи важан мотив новеле подразумева изједначавање човековог тела и уметничког предмета кроз процес стваралачког посматрања. Заодевен у аполонијску форму пуну дионизијског садржаја, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„Њено тело има облик мојих руку“: Матисови актови и Елијарова поезија

Али у својим ноћима сневао сам само азур – Пол Елијар У једном периоду стваралаштва француског сликара Анрија Матиса плава боја нарочито долази до изражаја. У песничком изразу Пола Елијара боја азура, мора обасјаног и истакнутог сунчаним, медитеранским зрацима, одувек је присутна као афирмативан стваралачки елемент. У контексту овог рада заједничка нит оба уметника јесте […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Стваралачки чин као аутоегзорцизам: Леон Спилиар, Артур Рембо и Емил Сиоран

Себи. Историја једног од мојих лудила. – Рембо Спектаклима јавних сакаћења и погубљења у периоду средњег века и ране ренесансе придружују се и ритуали истеривања ђавола (егзорцизми) из особа чије су душе запоселе „нечисте силе“. На срећу, такве радње иза нас су, у вековима одавно довршеним, бар календарски. Оно што исте не довршава јесте наше […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti, Slikarstvo

Ханс Холбајн и Орхан Памук: „Наши ће поступци изумрети, наше ће боје избледети“

Теча, јунак Памуковог романа Зовем се Црвено, каже свом ученику, једном од најбољих минијатуриста његове радионице: „На крају ће наши поступци изумрети, наше ће боје избледети“. Та изјава одговор је на учениково симболично питање: „Када ће се догодити то чудо? Када ће толике слике које смо радили до слепила, заиста бити схваћене? Љубав коју заслужујем, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник – јунак њиховог доба. Анализа односа Путника и природе у књижевности и сликарству романтизма

Ја сам путник и планинар, говорио је своме срцу, не волим равнице и чини се да не могу дуго седети на миру. И ма шта ми још буде наишло као судбина и доживљај у томе ће бити пешачења и планинарења: на крају човек доживљава још једино самог себе. –  Фридрих Ниче Мотиви путника и путовања […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti, Slikarstvo

Играчке и уметност: Шарл Бодлер и Жан-Батист Симеон Шарден

Иако старији, француски сликар Жан-Батист Симеон Шарден на другој је позицији у наслову текста. Разлог се крије у чињеници да је есеј Морал играчке Шарла Бодлера био главно полазиште за овај текст на који сам асоцијативно надовезала Шарденово сликарство. На многобројним Шарденовим сликама појављују се деца загледана у своје играчке. Поетично представљени призори свакодневног живота француског […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Камерна музика: Вилхелм Хамерсхој и Џејмс Џојс

Tај сумрак боје аметиста Сада се плави све тамније, Зеленкастим сјајем лампиона Пуни дрвеће авеније. Стари клавир мелодију свира Мирно, споро и весело; Она главу над жуте дирке Нагиње, а са њом и тело. Стидљива, дубоког ока, руку што лутају док ноте листа – Сумрак постаје све тамнији Од плавог светла аметиста. Светлост и музика […]

Pročitaj više
Film, Pop muzika, Slikarstvo

Едит Пјаф и празне биоскопске сале Едварда Хопера

Едит Пјаф ми је одувек деловала као особа која није волела свој рођендан. Иако не делим став многих које познајем поводом дана свог рођења као најгорег дана у години, мислим да у таквом ставу има много потенцијала за разумевање нечије личности. То је као са изгриженим ноктима: форма је непривлачна, али је симболична. Значења су […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Само љубав и смрт мењају све: Едвард Мунк и експресионистичка поезија

Ускоро ће звезде потражити гнездо у обрвама суморног човека. – Георг Тракл Језа живота – поема о животу, љубави и смрти назив је Мункове најпознатије серије слика, започете 1893. године док је уметник боравио у Берлину. Теме које њоме доминирају, испоставиће се, биле су цикличне, оне су се изнова појављивале, сведочећи, не о маниру, већ […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Пријатељства су важна: Kармен Силва и Винсент ван Гог

Кармен Силва је био књижевни псеудоним румунске краљице Елизабете, рођене 29. децембра 1843. године у Немачкој. Оно што је њу издвајало биле су уметничке склоности, нарочито оне које су се односиле на књижевност. Свирала је клавир, писала поезију, имала добре гласовне могућности, аматерски се бавила сликарством. Фотографије на којима је приказивана сведоче о њеним интересовањима. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Новембар у Едену: Вилијам Блејк

Енглеска књижевност трајно је обележена именом  Вилијам. Два најзначајнија песника поменуте културе деле исто име – један је Шекспир, други је Блејк. Данашњи текст посвећен је млађем уметнику, истовремено књижевнику и сликару, визионару и идеалисти – Вилијаму Блејку. Рођен 28. новембра 1757. године у Лондону, током живота Блејк је ретко напуштао место свог рођења. Међутим, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Краљ поноћи, просјак зоре: Анри де Тулуз-Лотрек

Лотреков живот своди се на ноћ осветљену вештачким светлом и рефлекторима позорнице, јарким бојама, тешком шминком, разметљивим грацијама, нападном одећом; но, тај свет је уједно крајње људски… Данас прослављамо рођендан сликара, боема, декадента и хроничара париског ноћног живота с краја 19. века (fin de siècle), Анрија де Тулуз-Лотрека. Ведрој слављеничкој атмосфери допринеће његова дела која […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Новембар: Магла над лишћем – Џон Еткинсон Гримшо

Џон Еткинсон Гримшо рођен је 9. септембра 1836. године у Лидсу. Један је од најпознатијих сликара викторијанског периода енглеског сликарства. Испрва бива под утицајем прерафаелита да би убрзо пронашао сопствени стил. Песници чијим се делима одушевљавао и која је илустровао били су Лонгфелоу и Тенисон, а сликар који се  дивио његовој уметности, онај који је, […]

Pročitaj više