U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje ne bi bili ništa; jer, posredstvom nje su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar heroj literature doba […]
Pročitaj više
Engleska tradicija gotskih romana poznata je još od Horasa Volpola, Metjua Luisa i En Redklif. Zamak Otranto, najpoznatije Volpolovo delo, objavljeno je 1764, iste godine kada je Redklifova rođena. Volpolova dela kamen su temeljac gotskog i horor žanra na koji se kasnije Redklifova nadovezala. Osim nje, treba pomenuti Džejn Ostin i njen roman Nortangerska opatija, […]
Pročitaj više
Priložene slike: Đorđone, Pastoralni koncert, 1509; Eduar Mane, Doručak na travi, 1863; Luka Kranah, Parisov sud, 1528; Sandro Botičeli, Priča o Nastađu delji Onesti, 1483; Naslovne strane albuma Nika Kejva, Džimija Hendriksa, Roberta Palmera i Toma Vejtsa; Naslovna strana časopisa Vanity Fair iz marta 2006; Nepoznati umetnik škole iz Fontebloa, Žena između dva muškarca različitog […]
Pročitaj više
Biblijska priča o sestrama Marti i Mariji kojima u posetu dolazi Isus Hrist pojavljuje se u Jevanđelju po Luki i odražava učenje o dva životna principa, o vita activa i vita contemlativa, o poštovanju Boga kroz rad i o poštovanju Boga kroz primanje njegove reči. I, dalje od toga, ta priča nas vraća Hristu kao […]
Pročitaj više
Colourful, controversial, cool. Citat je preuzet sa Instagram naloga danskog muzeja za modernu i savremenu umetnost Arken. Bio je deo opisa jednog rada izloženog u njihovoj kolekciji. Reči su mi se učinile kao da se mogu odnositi i na mnoga druga dela, ne samo na dato, deluju ispražnjenog i neutralnog značenja, poput reči ljubav ili […]
Pročitaj više
Ostajemo zauvek slepi ukoliko ostanemo u obruču stvari, ukoliko ne uspemo da prevaziđemo lažno ogledalo, poput onog Narcisovog. Narcis, to znamo, nije bio zaljubljen u sebe, već u svoju sliku. A to je već slepilo – vera u lažno ogledalo koje ističe pojavu jer nema suštinu. Slike pripadaju savremenom italijanskom umetniku Robertu Feriju koji je […]
Pročitaj više
I pogleda Bog na zemlju, a ona bješe pokvarena; Poslan Bogom na grešnu zemlju potop je potopio grešni rod ljudski da bi se spaslo samo nekoliko onih smeštenih u kovčegu. Priča o potopu pojavljuje se u Starom zavetu, u „Knjizi postanja“ (6-9). Potop koji pominje Biblija ima jasan smisao: Bog je kaznio čoveka zbog njegove […]
Pročitaj više
Etore Spaleti je savremeni italijanski umetnik koji stvara minimalističke slike, skulpture i instalacije. Njegov rad dubko je povezan sa malim mestom nadomak Peskare koje se zove Cappelle sul Tavo i koje je u blizini Jadranskog mora. Tu je njegov atelje, tu se školovao i decenijama stvarao. Spaleti boji prilazi metafizički i njegove slike su, po […]
Pročitaj više
Osamnaesti vek najbolje je opisao savremeni nemački pisac Patrik Ziskind na početku svog romana Parfem: U 18. stoleću živeo je u Francuskoj čovek koji je spadao među najgenijalnije i najodvratnije likove ove, genijalnim i odvratnim likovima, nimalo siromašne epohe. Vidimo, dakle, da su neke od ključnih reči epohe, u ovom slučaju, genijalni i odvratni. Slobodno […]
Pročitaj više
Intelektualne tendencije 18. veka od izuzetnog su značaja za proučavanje fenomena koji će se u romantizmu dodatno razraditi. Neki od njih su nasilje i seksualna perverzija, teme koje obuhvataju dva, naizgled suprotstavnjena književna žanra 18. veka, sentimentalni i gotski roman. Oba žanra na sličan način tretiraju glavnu junakinju. Ona je pasivna, potčinjena, gonjena, obuzeta strastima, […]
Pročitaj više
Putnika sretoh ja, iz drevnog kraja, Reče: Bez trupa stoje dvije noge U pustinji: Pokraj njih s pijeskom spaja Glava se lica smrskanog, kom stroge Usnice, zapovjedničkog sjaja, Kažu da dobro kiparu bje znana Strast koja iz tih mrtvih stvari sijeva, Nadživjev dlan i grud što im bje hrana; Napisano na postolje je cijelo: Ja […]
Pročitaj više
Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz […]
Pročitaj više
Iber Rober, francuski slikar 18. veka, poznat je po prikazima ruševina koje su pred našim očima date u divljim, zaraslim i nepristupačnim predelima kojima se kreću zalutali putnici, pastiri i seljanke koje peru veš. Rober je prikazivao pejzaže, ruševine i drugu arhitekturu tako da su te pojave izgledale kao rezultat slobodne igre činjenica i mašte. […]
Pročitaj više
Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. godine. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, odmetničkog i neprilagođenog. Njegovi autoportreti svedoče slobodan, prek i neukrotiv duh. Roza, avanturista, razbojnik i melanholik, iako je hronološki bio čovek baroknog doba, mi ga poimamo kao jednog od važnih prethodnika romantične umetnosti, […]
Pročitaj više
Hitajući u susret ponovo otkrivenoj antici, fragmentarnim ostacima Istorije, delima nagriženim zubom Vremena, „kezom Meduze“ kako je to Šeli u jednoj od svojih pesama izrazio, putnici na velikom putovanju morali su doći u susret sa Alpima i sa antičkim i srednjevekovnim ruševinama, sa „kategorički“ i sa „dinamički“ uzvišenim pojavama. Po dolasku u Rim do tada […]
Pročitaj više
Pitanje početka. Uvek podsticajno. Od Talesa i Heraklita pa do naučnika i mislilaca našeg doba, pitanje početka zaokuplja maštu fizičara, filozofa i pesnika. Reč mašta, umesto reči razum, čini nam se adekvatnijom, primerenijom, jer kako početak drugačije zamisliti nego posredstvom snaga mašte? Odakle sve dolazi, kako je nešto nastalo? Kako je haos postao kosmos? Pred […]
Pročitaj više
Poznate su dve Tišbajnove slike na kojima je prikazan Gete. Na jednoj pesnik sedi pored antičkog reljefa na kome je prikazan susret Oresta i Ifigenije (slikareva aluzija na dramu Ifigenija na Tavridi koju je Gete u tom trenutku pisao), među rimskim ruševinama, sa crnim šeširom širokog oboda i belim plaštom preko svoje odeće. U pitanju je ulje na platnu iz 1787. godine koje nosi naziv Gete u rimskom polju. […]
Pročitaj više
Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli […]
Pročitaj više
Umetnost je linija oko tvojih misli Autoerotizam, samozadovoljavanje, onanija, čin je prema kome su mnoge kulture imale podeljen odnos i uglavnom tabuiziran, naročito u društvima sa snažnim religijskim uticajima. Umetnost ga je prikazivala, simbolički ga zaodevajući kroz nagoveštaj. Sama reč „onanija“ potiče od biblijske ličnosti Onana koji se pominje „Knjizi Postanja“ (38). Đura Daničić, prevodilac […]
Pročitaj više
Jedan od istorijskih užasa koji najavljuje sve kasnije užase bio je Španski građanski rat u kome je stradala Gernika, grad na severu Španije, u Baskiji, kada je bombardovana, 26. aprila 1937. godine. Gernika je postala simbol stradanja civila u ratnim okršajima, što je kulminiralo sa II svetskim ratom. Gernika je imala važan strateški položaj, ali […]
Pročitaj više
Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog udarca pas neizbežno […]
Pročitaj više
Saloma je biblijska junakinja koja je odsekla glavu Svetom Jovanu Krstitelju i na tanjiru je prinela okrutnom caru Irodu. Pred njim i njegovom svitom zanosno je igrala, a na nagovor svoje majke, Irodijade, udate za cara, zauzvrat je tražila glavu sveca. Saloma je junakinja kakvu književnost dekadencije veliča, inspirisana poezijom Šarla Bodlera i Kitsovom pesmom […]
Pročitaj više
Mislim u slikama. Pesme mi pomažu u tome. One su poput bova u moru. Plivam do njih, od jedne do druge. Bez njih sam izgubljen. One su rukohvati koji me održavaju u beskrajnom prostranstvu. Navršilo se sto godina od Oktobarske revolucije i tim povodom je u Ermitražu održana izložba Anselma Kifera koju je ovaj savremeni […]
Pročitaj više
Zar ne žele svi da osete u noći voljeno telo, kompas, severnu zvezdu, da čuju tiho disanje koje saopštava Živo sam, što takođe znači ti si živo Sliku Otmica Persefone holandski umetnik Rembrant van Rijn stvara 1631. godine. Umetnik tada ima dvadeset pet godina i mnoge će ta činjenica iznenaditi, s obzirom na zrelost dela. […]
Pročitaj više
Zar nećeš doći u vrt? Voleo bih da te moje ruže upoznaju. Citat pripada jednom irskom piscu iz 18. veka koji se zvao Ričard B. Šeridan. Učinio mi se pogodnim za ovu priliku. Dvosmislen muški glas poziva devojku u svoj vrt, kako bi ju njegove ruže upoznale. Pročitavši ga, čitalac u sećanje priziva Hada koji […]
Pročitaj više
SUBJEKAT I IDENTITET Kao dva osnovna pitanja moderne rasprave o subjektu i identitetu Džonatan Kaler [1] izdvaja: da li je ličnost nešto što je dato ili je stvoreno i da li ličnost treba posmatrati u individualnim ili društvenim kategorijama. Kaler dalje navodi da iz ova dva stanovišta proizlaze četiri teorijske struje u raspravi o subjektu. […]
Pročitaj više
Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“[1], da je „nemoguće zamisliti veće majstorstvo […]
Pročitaj više
„Vrhunski genije“ kao što je Hans Holbajn mlađi, pisaće Henri Džejms 1875. godine u eseju „Špligen“ [1], „nikada nije direktno i suštinski lep. U njegovom smislu, lepota je verodostojnost, dostojanstvo, bogatstvo, izobilje kostima i dekora; prijatan izgled mnogih njegovih ličnosti jednostavno počiva u živopisnom sklopu tih odlika.“ [2] Osvrćući se na Holbajnova platna izložena u […]
Pročitaj više
Prustu je pripisivana zasluga da je prvi slavni pisac koji je Vermera uveo u moderni senzibilitet, u Traganju za izgubljenim vremenom, u kojem Šarl Svan piše esej o holandskom majstoru i u kojem je Bergot, na umoru, rešen da vidi „žutu mrlju zida“ Pogleda na Delft. Henri Džejms je zapravo preduhitrio francuskog romanopisca. I u […]
Pročitaj više
Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. – Vislava Šimborska Bilo je to jednog septembarskog dana u Brižu. Kasno popodne. Pre napuštanja grada i povratka u Brisel, svratila sam u jednu prodavnicu posvećenu isključivo klasičnoj muzici, isprva privučena belim bistama kompozitora koje su bile u izlogu, kao i mnogobrojnim knjigama nota, i ponekim […]
Pročitaj više
Tko je nekada nosio prvo sunce po dvorištima nikad sasvim ne ostavlja ovaj život u predgrađima. Njegove slike uvek me sećaju na duga letnja podneva, na tišinu i tajnu. Svaki umetnik neraskidivo je povezan sa tim dobom svoga života kao sa nezamenjivom riznicom inspiracije i vrela tajni koje, kasnije, kroz svoje stvaralaštvo pokušava, poput klupka, […]
Pročitaj više
Frida Kalo, meksička slikarka rođena 1907. godine, višestruko je prisutna u našem vremenu. Nažalost, na pogrešan i zloupotrebljen način. Ona je svedena na sliku koja draži posmatrača svojom „neobičnom“ pojavom. Ona se odlikuje toaletom, nakitom i frizurom nestandardnim za zapadni oblik ulepšavanja i ukrašavanja žena. Ličnost Fride Kalo postala je deo potrošačkog miljea, mentaliteta koji […]
Pročitaj više
Jarko sunce odskočilo, sele, žetva je, haj, haj, haj! Ustaj, ne spavaj! Tradicionalna umetnost i avangarda imaju mnogo toga zajedničkog. Kada kažemo tradicionalna umetnost, mislimo na folklorne forme, „naivnu“ umetnost čije geometrijske oblike kolektivno nesvesno jednog naroda koristi u različitim oblicima svog stvaralaštva koje se, ukoliko postane muzejski eksponat, imenuje kao „primenjena umetnost“. Ćilimi, grnčarija, […]
Pročitaj više
Ptica je univerzalan simbol, polifon i značenjski prilično nestabilan. Tokom mnogih vekova vizuelnog predstavljanja, ptica nije imala samo simboličko pojavljivanje u umetnostima, već i dekorativno, ali i naučno, ono koje se ticalo doprinosa istraživanjima u biologiji i ornitologiji. Simboličko pojavljivanje u umetnostima odnosilo se, uglavnom, na dva segmenta. Prvi je bio religiozna sadržina, drugi je […]
Pročitaj više
Nekoliko meseci pre susreta sa Žanom, Modiljani otvara svoju prvu izložbu. Posredstvom jedne ruske slikarke Žana i Amedeo stupaju u kontakt 1917. Žana ubrzo ostaje trudna sa jednim, pa sa drugim detetom. Kada nakon tri godine slikar umre od tuberkuloze, 24. januara 1920, Žana će, dan kasnije, skočiti sa prozora i izvršiti samoubistvo. Ljubavna priča […]
Pročitaj više
Između vaše civilizacije i mog varvarstva je raskorak. Civilizacije u kojoj vi patite. Varvarstva koje je, za mene, podmlađivanje. – Pol Gogen, 1895. Pol Gogen (1848-1903), francuski slikar, koga, ukoliko podlegnemo nepouzdanim klasifikacijama zapadne umetnosti, možemo odrediti kao postimpresionistu, ili kao preteču ekspresionista (jak koloritet, interesovanja za umetnost Okeanije, napuštanje dotadašnjih normi površinskog prikaza, grube […]
Pročitaj više
Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio […]
Pročitaj više
Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je ovo delo sa dvadeset sedam godina i ono se smatra za jedno od najboljih u kontekstu francuskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred okeana […]
Pročitaj više
Pa ipak, moram da primetim da u svakoj genijalnoj ili novoj čovečijoj misli, pa čak i prosto u svakoj glavi – uvek ostaje nešto što se nikako drugim ljudima ne može objasniti, pa makar vi čitave knjige ispisali i makar svoju misao trideset i pet godina objašnjavali. Još uvek će ostati nešto što ni za […]
Pročitaj više
Slikarka sa strelcem iz 1936. godine bavi se temom dualizma i antinomija, kao i željom da se takva stanja prevaziđu. Daleki uzor ove slike mogao bi se naći u posebnom tipu renesansnih slika na kojima su parovi iz patricijskih porodica, bilo verenici ili venčani, predstavljeni atributima Marsa i Venere. Ideja tih dvostrukih portreta bila je […]
Pročitaj više
U okviru serije objava Barok nedeljom prilažem tekst Ive Draškić-Vićanović koji je deo njene knjige Non Finito: prilog zasnivanju estetike nedovršenog. Autorka piše o kjaro skuro tehnici, čestoj u baroknom slikarstvu, čije poreklo autorka pronalazi u kasnoj renesansnoj umetnosti, naročito u delima Leonarda da Vinčija. Autorka je doktor filozofije i profesorka Estetike na Filološkom fakultetu […]
Pročitaj više
Kada je u pitanju likovni prikaz ženske odeće – od slikarstva na grčkim vazama, preko antičkih skulptura i reljefa, rimskog i vizantijskog mozaika u Pompejima ili Raveni, srednjevekovnih fresaka u tamnim katakombama ili najsjajnijim crkvama, u antici, u renesansi, u baroku – to je oduvek bio jednostavan i efektan način da slikar istakne portretisanu. Bilo […]
Pročitaj više
Mark Šagal je na poziv ministra kulture Francuske, Andre Malroa, 1960. godine oslikao tavanicu opere Garnije, nazvanu po Šarlu Garnijeu, njenom arhitekti koji je za vreme Napoleona III, inače velikog obnovitelja Pariza, osmislio ovo, po svom stilu, barokno zdanje i dragulj arhitekture. Dragulj, ali anahron. Napoleon III je značajan po tome što je modrenizovao Pariz […]
Pročitaj više
Sliku na tavanici Muzeja lepih umetnosti u Bostonu, na kojoj je prikazan Atlas, titan kažnjen od strane bogova da na svojim leđima pridržava nebo, naslikao je američki umetnik Džon Singer Sardžent 1922. godine. Sardžent je dugo putovao po Evropi, a poznat je i po prijateljstvu sa drugim Amerikancem na evropskom tlu, Henrijem Džejmsom, piscem modernističkih […]
Pročitaj više
Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila […]
Pročitaj više
Na prvi pogled, središnji deo predočava nam idilu jedinstvenu u Bošovom stvaralaštvu: prostran predeo oblikovan kao park, po kome vrve nagi muškarci i žene, grickajući divovske voćke, družeći se s pticama i životinjama, izvodeći nestašluke u vodi i, pre svega, prepuštajući se, neskriveno i bestidno, raznolikim ljubavnim veštinama. Oko jezerceta s devojkama muškarci jašu kružeći […]
Pročitaj više
Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, ko prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Skice […]
Pročitaj više
Pas je jedan od najčešćih simbola u slikarstvu Vladimira Veličkovića. Prikaz psa označava dinamiku, ali istu i podstiče: potez ruke umetnika čini se poput skoka i trka jednog lovačkog psa. Osim gracilnosti, brzine, dinamike, preciznosti pokreta, simbol psa je složeniji. Pas je trpljenje, pas je poniženje, pas je sluga, pas je snaga koja svoju snagu […]
Pročitaj više
Ne postoje dve umetnosti, već samo jedna: ona koja za osnovu ima večno i prirodno lepo. Oni koji traže povrh toga, varaju se i to na najkobniji način. Šta žele da kažu ti nazovi umetnici, propovednici „novog“? Postoji li, uistinu, nešto „novo“? Sve je već urađeno i sve pronađeno. Čovek je sklon promeni a promena […]
Pročitaj više
Hari Klark je bio irski ilustrator koga smatram jednim od najboljih vizuelnih interpretatora Poove imaginacije. Pored njega, Poova dela ilustrovali su i Artur Rakham, Edmund Dulak i Gustav Dore, ali se čini da niko kao on nije bio bliže razumevanju atmosfere i raspoloženja Poovih junaka. Hari Klark je rođen u Dablinu 17. marta 1889. i […]
Pročitaj više
Slikajući niz portreta kako bi ovekovečio u Španiji 17. veka najznačajnije hrišćanske svetice, Fransisko Surbaran ih je spustio sa neba na tle, prikazao ih je kao devojke koje su posmatrači mogli videti u crkvi, na ulici, nekom dvorskom okupljanju ili venčanju. Svetice su prikazane kao deo sveta koji se svakodnevno sreće, kao plebejke ili kao […]
Pročitaj više
Predanje o Vavilonskoj kuli jedno je od najzanimljivijih u Starom zavetu. Nalazi se u „Knjizi postanja“ (11, 1-9), a predstavlja simbol pomame ljudske taštine i opčinjenosti materijalnim bogatstvom. Predanje objašnjava i poreklo mnoštva jezika. Evo odlomka značajnog za ovu temu i likovne priloge koji slede: A bijaše na cijeloj zemlji jedan jezik i jednake riječi. […]
Pročitaj više
Nazvali su ga seljačkim slikarom jer je u mnogobrojnim slikama prikazao život seljaka, njihov rad i zabave. Prikazao je svadbenu povorku koja prati mladu i mladoženju, svadbenu gozbu u sobi punoj gostiju, divne svadbene igre na otvorenom prostoru, i to u dve različite verzije. Pokazao je rad žetelaca i njihov prost ručak u polju, košenje […]
Pročitaj više
Slika koju prati ovaj pripremni crtež – koji se može i potpuno odvojeno posmatrati, a ne tek kao deo jedne veće celine – nastala je 1818. godine i nosi naziv Hridi u Rigenu. Rigen je ostrvo na severu Nemačke gde je slikar Kaspar David Fridrih sa suprugom Karolinom Bomer letovao iste godine kada je slika […]
Pročitaj više
Čuveni nemački umetnik Albreht Direr (1471-1528) bio je savremenik Erazma, Lutera i Agripe: pet godina mlađi od Erazma, dvanaest godina stariji od Lutera, petanest od Agripe. Direr je bio duboko religiozan čovek čija se duhovna moć rano pokazala u ilustracijama Apokalipse. Posle druge posete Italiji (1505-1507) njegov stil je promenjen. Usvojio je italijansku teoriju umetnosti […]
Pročitaj više
188. Kada umetnost postane nezavisna i počne da slika život u raskošnim bojama, to je znak da se život već približio kraju. Taj trenutak ne mogu da podmlade nikakve boje, ma koliko jarke, već samo sećanje. Veličina umetnosti vidi se samo u sumrak života. 189. Prodor istorijskog vremena u umetnost prvi put se ispoljava u […]
Pročitaj više
Među svim umetnicima postojao je jedan čiji ga je dar bacao u dugotrajne zanose, Gistav Moro. Bio je nabavio dva njegova remek-dela, i noćima i noćima sanjario pred jednim od njih, pred slikom Salome, koja je bila ovako zamišljena: Jedan presto, nalik na oltar katedrale, uzdiže se pod bezbrojnim svodovima koji šikljaju iz stubova zdepastih […]
Pročitaj više
On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]
Pročitaj više
Engleski pesnik i slikar Vilijam Blejk između 1805. i 1810. godine dobio je porudžbinu da ilustruje određene biblijske knjige. Četiri akvarela koja prikazuju zmaja, čudovište koje se pominje u Knjizi Otkrivenja, nastala su u tom periodu. Svaka od tih slika ima određeni narativ koji prati tok biblijske knjige koju je napisao sveti Jovan jevanđelista. Blejk […]
Pročitaj više
Četrnaest grafika italijanskog umetnika Đambariste Piranezija autor ovog animiranog filma, Grégoire Dupond, predstavio je kao da se kreće po njima, prateći redosled pojavljivanja u portfoliju čije se prvo izdanje pojavillo 1745. godine. Ova animacija može poslužiti kao predložak za video igricu. Autor čini da se mi krećemo kroz prostore Piranezijevih praznih, neupotrebljivih, bizarnih tamnica. Je […]
Pročitaj više
Jedan od najznačajnijih slikara „zlatnog doba holandske umetnosti“ bio je Adrian Korte (1665-1707), aktivan u Midelburgu od svoje osamnaeste godine pa do smrti, koja je nastupila kada je umetnik imao četrdeset i dve godine. Korte je slikao dela malog formata i jednostavnih kompozicija. Njegova dela pripadaju intimističkom pogledu na svet pod kojim se podrazumeva okrenutost […]
Pročitaj više
Šarl Svan, jedan od junaka Prustovog romana U traganju za minulim vremenom, pokušava da napiše esej na temu Vermerove slike Pogled na Delft. Prust je prisustvovao izložbi Vermerovih slika u Parizu, zatim i detaljno opisao odnos pisca Bergota, još jednog junaka svog romana, prema ovom holandskom majstoru. Iako se obično Prust smatra prvim koji je […]
Pročitaj više
Reditelj Džo Krakora snimio je 2001. godine dokumentarni film Vermeer: Master of Light čiji je narator Meril Strip. Film, ne posredstvom romansiranih biografskih činjenica, već posredstvom arhivskih dokumenata i mogućih značenja slika, pokušava da otkrije tehničke odlike i neke od biografskih nepoznanica ovog holandskog slikara. Izvanredno dostignuće u pokušaju otkrivanja života umetnika koga nazivaju hroničarem […]
Pročitaj više
Ilustrator manuskrpta Veličanstvena kaligrafska dostignuća (u originalu, na latinskom, Mira calligraphiae monumenta), Holanđanin Joris Hoefnagel i mađarski kaligraf Georg Bočkaj sačinili su ovu knjigu za Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti iz loze Habzburgovaca. Hoefnagel je u jednom periodu svog života radio kao dvorski ilustrator, svojim radom dopunjujući nadaleko čuveni kabinet kurioziteta Rudolfa […]
Pročitaj više
Kunst und Wunderkammer bili su zlatni majdan sitnih predmeta koji su ređani jedan uz drugi mikroskopski brižljivo: sitni radovi izvedeni u slonovači, na orahovim ljuskama, košticama trešnji i školjkama, tanani ornamenti u emajlu. Sjajno slikarstvo Jorisa Hofnagela može da posluži kao zaštitni znak Rudolfove velike ljubavi prema sitnim drangulijama: tu umetnik nabacuje cveće, voće, leptire, […]
Pročitaj više
Ko god, danas, ima strasti, treba samo da se uputi u Prag, najvećem zaštitniku umetnosti našeg veka, rimskom caru Rudolfu II; tamo, u carskoj rezidenciji, u kolekcijama drugih ljubitelja umetnosti, može da uživa u razgledanju ogromnog broja izvanrednih i plemenitih, retkih, neobičnih i neprocenjivih dela. – Karel van Mander, 1604. Rudolf je, za života – […]
Pročitaj više
Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama, do utvrđene i nepomerljive […]
Pročitaj više
„Quattro Stagioni“ ili „Četiri godišnja doba“ jeste ciklus od četiri slike koje je američki umetnik sa adresom u Rimu Saj Tvombli (1928-2011) započeo 1993. a završio 1995. godine. Bojom i potezom četkice, rastrzanim i drhtavim, kao distinktivnim obeležjima mnogih dela apstraktne umetnosti, slikar predočava četiri doba godine, temu koja je deo klasične umetnosti i koja […]
Pročitaj više
Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš: […]
Pročitaj više
Pripovetka „Ana, soror“ napisana je za nekoliko sedmica s proleća 1925, tokom jednog boravka u Napulju i neposredno po povratku iz njega; možda to objašnjava zašto se avantura brata i sestre i završava za vreme Svete nedelje. Još više nego antičkim skulpturama ili freskama iz Vile misterija u Pompeji, koje ću voleti tokom čitavog života, […]
Pročitaj više
Bez obzira na to koliko su se određena tumačenja Leonardovih dela poslednjih godina kretala u pravcu isticanja novih i neobičnih istorijskih i biografskih detalja, ja i dalje u njima vidim, pre svega zahvaljujući svetlosti postignutoj sfumato tehnikom, izvesnu atmosfersku napetost, pre misterioznu nego mističnu, neodređenu, blagu, gracilnu, suptilnu, baš kao note neke kompozicije koju čujemo […]
Pročitaj više
Venecijanski umetnik Jakopo Belini na jednom crtežu prikazao je viteza na krilatom konju, ili nekom drugom mitskom stvorenju koje ima istovremeno odlike zmaja i konja, kombinujući na taj način sveto i svetovno, religijske prikaze i viteške turnire. On je tom prilikom mogao prikazati nekog od hrišćanskih svetaca koji ubija đavolju neman. Na osnovu tog primera […]
Pročitaj više
Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više […]
Pročitaj više
Uvek će te, slobodni čoveče, srce vućiMoru, tvom ogledalu, jer sebe duša tvojaVidi u talasanju tog večnog nespokoja,A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući! Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici;Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata;Srce ti se raduje odjeku svoga bataU toj neukrotivoj i divljoj tužbalici. Podjednako ste mračni i ćutljivi […]
Pročitaj više
Veza umetnika i Italije poznata je odavno. Još od renesanse kada Albreht Direr odlazi tamo da bi se školovao, gradovi poput Venecije, Firence, Rima, Padove, Parme, Milana i Napulja ostali su polazište za obrazovanje umetnošću, podjednako kao i za formativno obrazovno putovanje i vrelo inspiracije hiljada umetnika. U 18. i 19. veku, naročito zbog idealizacije […]
Pročitaj više
Žan-Ogist Dominik Engr, francuski slikar 19. veka, poznat po svom neoklasicističkom obrascu, bio je između 1835. i 1840. na čelu Francuske akademije u Rimu koja je bila smeštena u Vili Mediči. Francusku akademiju, koja je prvobitno bila na drugim lokacijama, Napoleon je 1803. premestio u ovu renesansnu građevinu. Francusku akademiju u Rimu osnovao je Luj […]
Pročitaj više
Svete su posude pesnici, U kojima vino života, duh Junaka se čuva. Ali duh ovog mladića hitri Zar ne bi razorio ono Čime ga obuhvatiti želiš, posudu? Pesniče ne dotiči ga kao ni prirode duh, Na takvoj građi od veštaka postaje dete. U pesmi on ne može živeti ni trajati, On živi i traje u […]
Pročitaj više
Šta je seljaku koji je teško živeo značio odlazak na vrzino kolo? Ono što ovde zovemo „bojiti grad u crveno“, odnosno proslavljati, uz malu i vrlo uzbudljivu nijansu opasnosti; vrzino kolo je bila njihova diskoteka, mesto njihovog prepuštanja čulima i pijanstvu, njihova javna kuća. Ako hoćemo da umanjimo ugled sekti, postoje bolji načini nego što […]
Pročitaj više
Kada nestane navika svesti da u slikama vidi prikaz krajolika prirode, madona i bestidnih venera, tek onda ćemo moći da vidimo čisto slikarsko delo. Preobrazio sam se u nulu forme i izvukao sebe iz vrtloga besmislice akademske umetnosti. Uništio sam obruč horizonta i izašao iz kruga stvari, van obruča horizonta, u kojem su zarobljeni slikar […]
Pročitaj više
Zahvaljujući fotografijama Hansa Namuta Džekson Polok prikazan je široj javnosti u svom radnom prostoru. Tako smo dobili bolji uvid u njegov stvaralački ritual i tok. Apstraktni ekspresionizam, čiji je Polok predstavnik, nije tek ekspresivno, „akciono“ i iracionalno nanošenje boja na platno. Baš kao i mnogi drugi umetnici 20. veka, i Polok se može činiti kao […]
Pročitaj više
i, tužan, ja lutam posle čarobnog sna Bar imam nešto zajedničko sa Rilkeom. I on je voleo Karpača, a i njegov Malte se spremao da napiše jednu studiju o Venecijancu, tako je bar on tvrdio, ali zna se da melanholici imaju sklonost ka obećanjima. Prust je pisao o Karpaču, kao i Džejms. Sve zaljubljenici u […]
Pročitaj više
Da, to navodi na pomisao, lišenu bilo kakve euforije, možda čak pre setnu, da, doista, krajem septembra ili početkom oktobra ume da dođe sanjani dan i svet se ukaže u svom savršenstvu. Potvrđuje se da je sreća moguća. Za svaki takav dan, za svako takvo jesenje popodne, treba biti zahvalan beskrajno, ako se takvo popodne […]
Pročitaj više
Ovi tihi prostori, ove prazne sobe čine se nedodirnute zvukom. Tamne su, nagoveštavaju krhkost, stidljivost pred zrakom. On će razobličiti njihovu tajnu: nespremnost da prevaziđu sebe, ograničenja svojih zidova, da odagnaju prazninu, „da nisi zaboravljen i da spasa ti ima“, kako kaže stih pesme Prazna soba Petra Pajića. Pre melanholije, ovde ima šarma koji svetlost […]
Pročitaj više
Ovde me ne mogu razumeti. Boravim podjednako sa mrtvima koliko sa nerođenima. Nešto bliži srži stvaranja nego obično. Ali ni približno dovoljno. Epitaf na grobu nemačkog slikara Paula Klea prevela sam za ovu priliku. Njegove boje su harmonične i ospokojavajuće a oblici često afirmacija dečije vizije. Sve asocira na podvodni svet pre mnogo hiljada godina, […]
Pročitaj više
Po Brojgelu kada je Ikar pao bilo je proleće seljak je orao svoju njivu sva raskoš prirode se razbudila trepereći pokraj ivice mora obuzeta sobom znojeći se na suncu što je istopilo vosak krila nevažno na pučini voda je prsnula sasvim neopaženo to se utopio Ikar Piter Brojgel, renesansni flamanski slikar, inspirisao je dva veoma […]
Pročitaj više
Na koje ličnosti prvo pomislimo kada kažemo 19. vek? – Napoleon. Dostojevski. Na koji oblik društvenog događaja? – Na revoluciju. Skici za portret 19. veka pridružujemo još dva značajna poteza odnosno umetnika: španskog slikara Fransiska Goju i nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena. Obojica su svojom umetnošću proširila granice koje su im vremenom i mestom rođenja […]
Pročitaj više
I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: dolazak Smrti po mladu Devojku. Tokom srednjevekovnih i renesansnih prikaza […]
Pročitaj više
Već u prvim minutima dokumentarnog filma o Borhesu – delom biografije, delom kritičkog osvrta, delom glorifikacije – naratorka pominje da je pisac kao dete imao veliki strah od ogledala jer je mislio da u trenutku ogledanja neće videti svoje lice. Nije rečeno da ga neće prepoznati, već da ga neće videti. Nažalost, strah se obistinio […]
Pročitaj više
Gertruda: Avaj, mila moja devojko, šta znači ta pesma? Katatonija je definisana kao jedna od mogućih manifestacija mentalnog oboljenja koje se zove šizofrenija. Pokreti obolelog su spori, govor neorganizovan, reakcije na spoljašnje pojave abnormalne, oboleli često ponavlja ono što drugi učine ili kažu. Jedna vrsta odsutnosti, zaumnost, jurodivost prisutna je na licima obolelih. Osobe obolele […]
Pročitaj više
Prvu verziju slike Bogorodica među stenama italijanski renesansni majstor Leonardo da Vinči naslikao je otprilike 1483. godine. Ta verzija danas se nalazi u muzeju Luvr u Parizu. Druga verzija slike nastala je otprilike 1506. godine i danas se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu. Naglašavanje prostora u kojima se slike nalaze nije slučajno jer se […]
Pročitaj više
I vidjeh drugog anđela jaka gdje silazi s neba, koji bješe obučen u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni; I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemlju. I povika glasom velikijem kao […]
Pročitaj više
U poslednje vreme često razmišljam o pojmu građanske klase. Nažalost, uvek završavam sa zaključkom da je ta društvena kategorija relativna i nepostojana u kontekstu naše zemlje. Biti građanin stvar je socijalnog i obrazovnog karaktera, stanja svesti koje čovek za sebe prisvaja. Biti građanin neminovno zahteva, osim klasne predispozicije, i odlučnost duha da drži do izvesnog […]
Pročitaj više
Sandro Botičeli, jedan od velikih umetnika italijanske renesanse, naslikao je delo na kome su prikazani kentaur i boginja Atena oko 1482. godine. Slika je trebalo da sa njegovom alegorijskom predstavom proleća bude izložena u jednoj od prostorija palate Medičijevih. Sticajem okolnosti ona je dugo bila izgubljena a ponovo je otkrivena i prepoznata kao Botičelijevo delo […]
Pročitaj više
Carstvo sam na kraju propasti, Što gledah gde prolaze veliki Varvari beli O ne poželeti, ne moći umreti. Ah! Sve ispijeno je! Batil, smeješ li se još? Sve ispijeno, sve pojedeno je! I ništa više nema da se kaže. glase početni stihovi Verlenove pesme Kopnjenje. Carstva na kraju propasti, carstva na poslednjem stupnju svog postojanja, veličaju […]
Pročitaj više
Ranije sam češće odlazila u Zemun, moj prijatelj je tamo stanovao. Retko smo ostajali u zatvorenom prostoru, a i kada bismo, tema Ikara bila bi indirektno prisutna, „visoko“ i „nisko“ preplitali bi se: pravili smo sendviče i pričali o Ljosi, jeli bismo ih i punih usta sumirali utiske o Markesu. Onda bismo izašli i prolazili […]
Pročitaj više
Dugo je posmatrao Žanu, koja se opružila, okrenuta na stranu i obučena samo u tanku, providnu košuljicu. Bila je savila jednu nogu otkrivajući tako harmonične linije svog tela. Bodler skrenu pogled da ne bi podlegao neodoljivim zapovestima tela, sladostrašću koje samo obećava, a nikada ne ugasi žeđ. Ah!, reče on, telo koje pamti počinje da […]
Pročitaj više
Kicoši i seljaci – htela sam da vidim da li su svi isti; probala sam strast muškaraca s belim i debelim rukama, s kosom obojenom i slepljenom na slepoočnicama; imala sam blede dečake, plave, feminizirane kao devojke, koji su umirali na meni; i starci su me prljali svojim oronulim radostima, a posmatrala sam budeći se […]
Pročitaj više
Ne moramo nužno Fukovu teoriju dovoditi u vezu sa pisanjem o švajcarsko-engleskom umetniku Hajnrihu Fisliju ali asocijacije se same nameću. Fuko ima dela retorički privlačnih naslova. Istorija seksualnosti i Istorija ludila u doba klasicizma, za nas dva najznačajnija, mogu se posmatrati kao intelektualni odgovori na ono što je Fisli predstavljao na svojim platnima i crtežima. […]
Pročitaj više
Onaj koga čekamo, zato što ga čekamo, već je prisutan, već je gospodar. Italijanska slikarka Leonor Fini rođena je 1907. godine u Argentini ali je veći deo života provela u Evropi, najviše u Italiji i Francuskoj. U Parizu se tokom tridesetih godina 20. veka družila sa Elijarom, Ernstom, Batajem, Bretonom, Pikasom, Dalijem, Koktoom, de Kirikom. […]
Pročitaj više
Jedna od očekivanih analogija kada mislimo o godišnjim dobima kao stvaralačkoj temi jeste i ova koja se odnosi na dva Italijana, na Đuzepea Arčimbolda i Antonia Vivaldija. Svaki se, na način svoje umetnosti, pozabavio simboličkim potencijalom promena godišnjih doba. Kada sam u eseju o Stravinskom, Eliotu i Orfu pisala o proleću, o odstupu pomenutih umetnika […]
Pročitaj više
Oduvek sam bila privučena formom knjige, njenim dizajnom, opremom, fizičkim izgledom predmeta, grafičkim rasporedom sadržaja. Obe komponente, i forma i sadržaj, podjednako bi uticale na moj čitalački doživljaj. U formi knjige nije samo ono što je književnost ali jeste neka vrsta imaginativnog sadržaja ili bar nečega što imaginaciju afirmiše. Sveske u službi herbarijuma, ličnih adresara, […]
Pročitaj više
Kada u igri zveči podrugljivo i jasno, taj svet što se metalom i kamenjem preliva ushićuje me, i ja volim besno i strasno stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva. Analogije prate svaki istraživački rad. Upravo navedeni odlomak pesme Nakit Šarla Bodlera poetska je ilustracija teme koja će uslediti. Nedavno sam naišla na sajt […]
Pročitaj više
Razlika između pejzaža (slike prirode) i pejzažnog slikarstva (slika prirode) jeste razlika između onoga što je prirodno i onoga što je umetnički stvoreno. Smatra se da je umetnost, pre svih slikarstvo, oku posmatrača otkrila pejzaž. Umetnost nam je skrenula pažnju na prirodno lepo, ukazala nam je na njega jednim višim, simboličkim posredovanjem (prema Kantovoj podeli […]
Pročitaj više
Nepodnošljivo doba leta. Dosada. Nepodnošljivi časovi nepodnošljivo sporih podneva. Praznina. Smola između prstiju kao adekvatna materija kojom bi se metaforički predočila nemogućnost koncentrisanja, usredsređivanja volje, pokretanja, ostvarenja bilo kakve namere. Iznurenost. Nesanica. Besmislenost grada. Besmislenost koleričnih napadnih polugolih ljudi. Musavi trotoari, smrad između zgrada. Prazan javni prevoz, otuđena izborana i naduta lica koja otupelo gledaju […]
Pročitaj više
Veliki poduhvati delo su ludosti koju su Bogovi dopustili ljudima, a tako je i ljubav koju jedno ljudsko biće gaji prema drugom ljudskom biću delo Ludosti. – Platon, „Fedar“, 245, XXIII Feba: Reci mu, pastiru dobri, šta je ljubav. Silvije: Sav biti sazdan od zanosa i mašte. I sav od strasti i od želja sav, […]
Pročitaj više
Ono što u našem vremenu predstavlja figura američkog pisca Džeka Keruaka, u 19. veku predstavljao je engleski pesnik Džordž Gordon Bajron. Reč je o istom mitu o prokletom umetniku i samoizgnaniku. Forme se menjaju, kao i prostori, ali ono što ostaje jesu praznina i putovanje kao polazišta samooblikovanja. Praznina, kako prostorna tako i egzistencijalna, mogućnost […]
Pročitaj više
Tamara de Lempicka rođena je u Varšavi 16. maja 1898. godine. Njen život bio je nalik visokobudžetnoj filmskoj naraciji i podudarao se sa usponom sedme umetnosti, vajmarskog filma i holivudskih klasika. Njen aktivan stvaralački period vrhunac doživljava u Parizu i pada između 1920. i 1940. kada je puno slikala, putovala, upoznavala evropsku avangardnu, boemiju i […]
Pročitaj više
Ne podnosim ljude koji pričaju o lepoti. Šta je lepo? Slikarstvo se bavi problemima. Slike nisu ništa osim istraživanje i eksperiment. Nikada ne stvaram sliku kao umetničko delo. Sve je u istraživanju. Ja stalno istražujem, i u tom stalnom traženju postoji logičan razvoj. Nepregledan ambis vremena prostire se između pećinskih slika nastalih pre osamnaest hiljada […]
Pročitaj više
Od 1889. godine u Parizu, preciznije na Monmartru, živela su dva španska slikara, Ramon Kasas i Santjago Rusinjol. Njihova svakodnevica, osim stvaralaštva, podrazumevala je i druženje sa jednim kompozitorom, Erikom Satijem. U atmosferi njegove muzike prepoznaje se atmosfera kojom su prožeta dela ova dva slikara. Utisak je impresionistički, no, utisak je kriterijum istinitosti, kako je […]
Pročitaj više
Mađarski slikar Jozef Ripl Ronai rođen je 23. maja 1861. godine. Nema puno biografskih podataka o njemu, kao ni onih teorijskih koji bi bili polazište za dalja istraživanja. Slikar o kome pišemo bio je farmaceut. Posle školovanja u Budimpešti, odlazi u Minhen na studije slikarstva odakle 1886. prelazi u Pariz. Tamo upoznaje članove nabističke grupe […]
Pročitaj više
Aleksej fon Javlenski rođen je u Rusiji 13. marta 1864. godine. Prešavši iz Moskve u Minhen 1896, slikar je svoje stvaralaštvo vezao za delovanje minhenske ekspresionističke grupe Plavi jahač. Zajedno sa drezdenskim umetnicima, koji su zajednički izlagali pod nazivom Most, ova grupa stvaralaca bila je stožer nemačke avangardne umetnosti početkom 20. veka. Na novom području […]
Pročitaj više
Holandski slikar Kes van Dongen rođen je 1877. godine u Roterdamu. Danas kvart u kome je odrastao čini predgrađe ovoga grada koji je i tada morao imati sve odlike naselja sa periferije. Žovijalna atmosfera bučnih kabarea u kojima su pralje i kćeri ribara plesale pred umornim rudarima i izneverenim pesnicima. Komešanje boja u dimu, u […]
Pročitaj više
Početni stihovi Eliotove poeme Četiri kvarteta glase: Vreme sadašnje i vreme prošlo Oba su možda prisutna u vremenu budućem, A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom. Ako je čitavo vreme večno prisutno, Čitavom vremenu nema iskupljenja. Šta je moglo biti jeste apstrakcija I ostaje trajna mogućnost Samo u jednom svetu razmišljanja. Može se postaviti pitanje […]
Pročitaj više
Istovremeni kontinuitet lepote i smrti dominantan je motiv novele Smrt u Veneciji Tomasa Mana. Drugi motiv, podjednako bitan za analizu, podrazumeva uporedni tok apolonijskog i dionizijskog principa koji se prepliću pri stvaralačkom procesu. Treći motiv podrazumeva izjednačavanje čovekovog tela i umetničkog predmeta kroz proces stvaralačkog posmatranja. Zaodeven u apolonijsku formu punu dionizijskog sadržaja, Ašenbah, umetnik, […]
Pročitaj više
Ali u svojim noćima snevao sam samo azur – Pol Elijar U jednom periodu stvaralaštva francuskog slikara Anrija Matisa plava boja naročito dolazi do izražaja. U pesničkom izrazu Pola Elijara boja azura, mora obasjanog i istaknutog sunčanim, mediteranskim zracima, oduvek je prisutna kao afirmativan stvaralački element. U kontekstu ovog rada zajednička nit oba umetnika jeste […]
Pročitaj više
Sebi. Istorija jednog od mojih ludila. – Rembo Spektaklima javnih sakaćenja i pogubljenja u periodu srednjeg veka i rane renesanse pridružuju se i rituali isterivanja đavola (egzorcizmi) iz osoba čije su duše zaposele „nečiste sile“. Na sreću, takve radnje iza nas su, u vekovima odavno dovršenim. Ono što iste ne dovršava jeste naše vraćanje njihovim […]
Pročitaj više
Teča, junak Pamukovog romana Zovem se Crveno, kaže svom učeniku, jednom od najboljih minijaturista njegove radionice: „Na kraju će naši postupci izumreti, naše će boje izbledeti“. Ta izjava odgovor je na učenikovo simbolično pitanje: „Kada će se dogoditi to čudo? Kada će tolike slike koje smo radili do slepila, zaista biti shvaćene? Ljubav koju zaslužujem, […]
Pročitaj više
Ja sam putnik i planinar, govorio je svome srcu, ne volim ravnice i čini se da ne mogu dugo sedeti na miru. I ma šta mi još bude naišlo kao sudbina i doživljaj u tome će biti pešačenja i planinarenja: na kraju čovek doživljava još jedino samog sebe. – Fridrih Niče Motivi putnika i putovanja […]
Pročitaj više
Iako stariji, francuski slikar Žan-Batist Simeon Šarden na drugoj je poziciji u naslovu teksta. Razlog se krije u činjenici da je esej Moral igračke Šarla Bodlera bio glavno polazište za ovaj tekst na koji sam asocijativno nadovezala Šardenovo slikarstvo. Na mnogobrojnim Šardenovim slikama pojavljuju se deca zagledana u svoje igračke. Poetično predstavljeni prizori svakodnevnog života francuskog […]
Pročitaj više
Taj sumrak boje ametista Sada se plavi sve tamnije, Zelenkastim sjajem lampiona Puni drveće avenije. Stari klavir melodiju svira Mirno, sporo i veselo; Ona glavu nad žute dirke Naginje, a sa njom i telo. Stidljiva, dubokog oka, ruku što lutaju dok note lista – Sumrak postaje sve tamniji Od plavog svetla ametista. Svetlost i muzika […]
Pročitaj više
Edit Pjaf mi je oduvek delovala kao osoba koja nije volela svoj rođendan. Iako ne delim stav mnogih koje poznajem povodom dana svog rođenja kao najgoreg dana u godini, mislim da u takvom stavu ima mnogo potencijala za razumevanje nečije ličnosti. To je kao sa izgriženim noktima: forma je neprivlačna ali je simbolična. Značenja su […]
Pročitaj više
Uskoro će zvezde potražiti gnezdo u obrvama sumornog čoveka. – Georg Trakl Jeza života – poema o životu, ljubavi i smrti naziv je Munkove najpoznatije serije slika, započete 1893. godine dok je umetnik boravio u Berlinu. Teme koje njome dominiraju, ispostaviće se, bile su ciklične, one su se iznova pojavljivale, svedočeći, ne o maniru, već […]
Pročitaj više
Prijateljstva su, u ovom slučaju, bila duhovna. Dve paralelne linije teku i ni u jednoj tački se ne seku kada su u pitanju temperament i način života, afirmacija u svome vremenu i društveni status. Nema različitijih osoba u 19. veku od ove dve. Ipak, i među njima je ostvarena neka veza. Posrednik je bila umetnosti […]
Pročitaj više
Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime – jedan je Blejk, drugi je Vordsvort, treći je Tarner. Današnji tekst posvećen je istovremeno književniku i slikaru, vizionaru i idealisti – Vilijamu Blejku. Rođen 28. novembra 1757. godine u Londonu, tokom života Blejk je retko napuštao mesto […]
Pročitaj više
Mesta radnje su bordeli, cirkusi, pozorišta, kabarei i barovi. Likovi u radnji su artisti, grizete, alkoholičari, dendiji, muzičari, prostitutke, balerine, pevačice, klovnovi i makroi. Autor izokrenutog sveta je Anri de Tuluz-Lotrek, slikar, boem, dekadent i hroničara pariskog noćnog života s kraja veka (fin de siècle). Monmartr, severni deo Pariza, danas idealizujemo zahvaljujući njegovoj umetnosti. Možemo […]
Pročitaj više
Jedan od najpoznatijih slikara viktorijanskog perioda engleskog slikarstva bio je Džon Etkinson Grimšo. On isprva biva pod uticajem prerafaelita. Pesnici čijim se delima oduševljavao i koja je ilustrovao bili su Longfelou i Tenison, a slikar koji se divio njegovoj umetnosti, onaj koji je, kao i kasnije Kandinski, svoje slike naslovljavao kao da su u pitanju […]
Pročitaj više
A . A . A 