Dokumentarni film Alena Renea o Pikasovoj slici „Gernika“

Jedan od istorijskih užasa koji najavljuje sve kasnije užase bio je Španski građanski rat u kome je stradala Gernika, grad na severu Španije, u Baskiji, kada je bombardovana, 26. aprila 1937. godine. Gernika je postala simbol stradanja civila u ratnim okršajima, što je kulminiralo sa II svetskim ratom.

Gernika je imala važan strateški položaj, ali nije bila vojno branjena. Napad je izvršen na grad tokom pijačnog dana kada je na ulicama bilo mnogo civila. Španska vlada je kasnije poručila od Pabla Pikasa, umetnika koji je u to vreme živeo i stvarao u Parizu, sliku koja bi ovekovečila taj ratni horor.

Slika je bila deo izložbenog paviljona Španije na Svetskoj izložbi održanoj iste godine u Parizu. Pikaso je počeo sa radom dve nedelje nakon događaja, 11. maja 1937. i radio je dva meseca. Platno je monumentalno i njegova veličina je simbolična. Ono je visoko 3.49 metara i široko 7.76 metara.

POL ELIJAR: POBEDA GERNIKE

1

Lepi svet zidina
Rudnika i polja

2

Lica lepa u vatri lica lepa na zimi
U bedi u noći punoj povreda i udaraca

3

Lica lepa za sve
Evo praznine koja vas gleda
Vaša smrt služiće za primer

4

Smrt oboreno srce

5

Naplatili su vam hleb
Nebo zemlju san
I bedu
Vašeg života

6

Govorili su da žele dobru inteligenciju
Racionirali jake osuđivali lude
Delili milostinju cepali paru nadvoje
Pozdravljali leševe
Satirali se od učtivosti

7

Oni su istrajni oni su preuveličani oni nisu
od našeg sveta

8

Žene deca imaju isto blago
Zeleno lišće proleća i čisto mleko
I istrajnost
U čistim očima

9

Žene deca imaju isto blago
U očima
Ljudi ih brane kako mogu

10

Žene deca imaju iste crvene ruže
U očima
Svako pokazuje svoju krv

11

Strah i hrabrost života i smrti
Smrt tako teška i tako laka

12

Ljudi za koje je ovo blago ispevano
Ljudi za koje je ovo blago sazidano

13

Realni ljudi za koje beznađe
Hrani vatru što proždire nadu
Otvorimo zajedno poslednji pupoljak budućnosti

14

Parije smrt zemlja gnusoba
Naših neprijatelja imaju monotonu
Boju naših noći
Naše će biti pravo

Preveo: Petar Vujičić

Pikaso je koristio samo crnu i belu boju evocirajući stil dokumentarne fotografije. Njegov kubistički postupak je primetan i on je umetnički rukopis koji čini da delo ne bude sagledano kao propagandno. Kroz ukomponovane fragmente delo svedoči o mrtvim telima, otkinutim udovima, poludeloj stoci. Pikaso je povodom svoje slike izjavio:

Moj protest ogleda se u tome što sam prikazao šta se dešava sa telima, rukama, stopalima, konjskim jezikom, majčinim grudima, očima u glavi – moja slika je simbolički odgovor šta se desilo sa svima njima. Našim očima mi prisustvujemo njihovom bolu.

U nastavku slede fotografije Dore Mar tokom Pikasovog rada na Gernici u njegovom ateljeu na levoj obali, u Rue des Grands Augustins.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.