Луиза Чиконе је право име певачице која наступа под псеудонимом Мадона. Остаје отворено питање да ли бисмо могли, када је реч о њеној књизи Sex, говорити о једној особи. Можемо говорити о појединачном телу које се појављује у низу различитих улога којима приказује или нарушава одређене сексуалне стереотипе, табуе, конвенције, на врло отворен, скоро порнографски […]
Pročitaj više
Две године пре него што је снимио филм о Пикасовом стваралаштву и његовој слици „Герника“ (1950), Ален Рене је 1948. године снимио филм о холандском уметнику Винсенту ван Гогу. Интересантно је да је Рене овај филм снимио у црно белој варијанти иако је познато да је једна од главних особености ван Гоговог сликарства снажан и […]
Pročitaj više
Један од историјских ужаса који најављује све касније ужасе био је Шпански грађански рат у коме је страдала Герника, град на северу Шпаније, у Баскији, када је бомбардована, 26. априла 1937. године. Герника је постала симбол страдања цивила у ратним окршајима, што је кулминирало са II светским ратом. Герника је имала важан стратешки положај, али […]
Pročitaj više
Организатори Светске изложбе из 1937. одлучили су да у центру Париза поставе, симболично, два павиљона. Лево је павиљон Трећег рајха а десно Совјетског савеза. У центру, надмоћно, одржавајући пре свега визуелну равнотежу, стоји Ајфелов торањ. Архитекта немачког павиљона био је Алберт Шпер а совјетског Вера Мухина. Шпер је и наговорио Хитлера да учествује на изложби […]
Pročitaj više
Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]
Pročitaj više
Mnogi umetnici, koje danas smatramo klasicima 20. veka, posetili su Grčku pred Drugi svetski rat. Neki od njih bili su Herbert List i Margerit Jursenar, nama, po liniji njihove estetike, najznačajni. Leni Rifenštal je krajem tridesetih godina 20. veka bila u Grčkoj i stvorila svojevrsnu simfoniju pokretnih slika, snimajući Olimpiju, film koji je slavio Olimpijske […]
Pročitaj više
Ne pamtim kada me je neki domaći sajt ovako obradovao. Tvoja širina, imagologija, mudrost, posvećenost i obrazovanje sliveni u jedno, nesputano i slobodno kazivanje sebe ili njih, uzvisuju te među same predvodnike na tom putu Kentaura. Putu slobode duha i nesebičnog davanja. Ljudi kao ti su tako potrebni danas. Neću ti reći „nastavi ovako“, jer […]
Pročitaj više
Café de Flore, kultni pariski kafe, bio je sastajalište umetnika i filozofa, naročito pedesetih godina 20. veka. Na obe fotografije možemo videti poznati par filozofa, Sartra i Simon de Bovoar. Oboje je fotografisao mađarski umetnik u egzilu, Đula Brasai, poznat po fotografijama bistroa, dnevnog i noćnog života grada. Institucija kafea oduvek mi je delovala privlačno, […]
Pročitaj višeDa bismo bolje razumeli umetnost Mana Reja moramo, za početak, citirati jednu izjavu koja stoji kao stvaralački kredo njegove umetnosti: Oduvek su bile prisutne dve teme u svemu što sam radio: sloboda i zadovoljstvo. Film koji je pred nama režirao je 1998. godine Žan-Pol Farži, francuski novinar, kritičar i reditelj rođen 1944. Film u trajanju […]
Pročitaj višeObično blaga tražimo dalje u odnosu na radijus koji nam je u životu dat. Međutim, ponekad se blaga za kojima uopšte ne tragamo i na koja ni ne pomišljamo nalaze baš ispred nas. To nije česta pojava, ali se dešava, povremeno. Tako, nisam ni sanjala da bih retko izdanje knjige na ruskom o filmovima Andreja […]
Pročitaj višeАлберто Ђакомети, један од најпознатијих скулптора 20. века, на наредним фотографијама забележен је у свом стваралачком простору где га је фотографисао Ернст Шајдегер (Ernst Scheidegger) у размаку од 1953. до 1965. године. Фотографије су се појавиле у књизи, заправо каталогу, која је била припремљена за потребе једне изложбе. Жан Жене је био француски романсијер, драмски […]
Pročitaj višeУзајамна веза лица и предела. На свакој географској карти, на свакој страници књиге, кори дрвета, облаку или кратеру месечевог наличја може се препознати људско лице. Лица која је фотографисала Сали Ман (серија Лица, 2004.) допуњују њене циклусе који су у претходним фазама подразумевали афирмацију облика који сугеришу распадање, трулеж и декомпозицију. Циклус Лица састоји се […]
Pročitaj više
Тишина је тако прецизна. Марк Ротко Сви предмети говоре језиком који се може дешифровати само у потпуној тишини. – Емил Сиоран Тишина и Море нераскидиво су повезани. У раним јутрима небо их одражава и доприноси хармонији. Тако је било у почетку: безброј могућности у празнини. У одсутности је пут ка самостварању. Пронашли смо је. Кога? […]
Pročitaj više
Огледало и сенка, speculum и umbra, два су честа мотива на аутопортретима Вивијен Мајер. Шта им је заједничко? Светлост, појава која доприноси свакој уметности, али ниједној коначна реализација не зависи од ње у мери у којој зависи фотографији. Одувек сам се питала, разгледајући фотографије атељеа многобројних уметника, зашто у њима ретко има огледала. Оно је, поред радног […]
Pročitaj više
На дрвећу са југа расте чудно воће Крв је на лишћу и крв је на корењу Црна тела клате се на поветарцу Чудно воће виси на тополама Пасторална сцена отменог југа Исколачене очи и изврнута уста Мирис магнолија, сладак и свеж А онда изненадан смрад спаљеног меса Ево воћа да га вране откидају Киша да […]
Pročitaj više
Тровати децу је сурово. Али нешто се с њима мора радити! – Данил Хармс Двадесет седмог јануара 1832. године рођен је енглески писац Луис Керол. У част истовременог континуитета логике и апсурда, једноставности и субверзивне двосмислености, приступимо прослави као да смо на Шеширџијиној гозби: са осмехом, какав може бити само оној када се радујемо друштвеном […]
Pročitaj više
Твоји циљеви су уметност и наука, твој живот – љубав и образовање. И да не знаш, на путу си ка религији. Назив овог интернет места може упућивати на скраћеницу мог имена, као и теме која ће доминирати текстовима али, истовремено, он може означавати и почетак, троструки почетак које речи слобода, путовање и стварање симболизују. Моје […]
Pročitaj više