Svetlost, oči, ruke. Iskustva, želje, snovi. Poreklo i smisao stvaranja.

Tvoji ciljevi su umetnost i nauka, tvoj život – ljubav i obrazovanje. I da ne znaš, na putu si ka religiji. – Fridrih Šlegel

Naziv ovog internet mesta može upućivati na skraćenicu mog imena, kao i teme koja će dominirati tekstovima ali, istovremeno, on može označavati i trostruki početak koje reči sloboda, putovanje i stvaranje simbolizuju.

Moje omiljeno slovo oduvek je bilo A. Suprotno Rembou koji smatra da je „A crno“, ja smatram da je A belo. A je početak, A je mogućnost, A je entuzijazam, A je praznina, A je tišina, A je smisao stvaranja, A je beo papir, A je prazno platno.

Pet reči koje mi znače, koje me određuju i usmeravaju jesu prečica za razumevanje mog rada. Te reči, istovremeno, označavaju temelje svih umetnosti i neophodan su osnov čovekovog poriva za stvaranjem.

Sloboda je alef, alfa, A. Početak individualnosti, razmišljanja, imaginacije, stvaranja.

Putovanje je odraz slobode i preduslov mog stvaranja. Ono je otkrivanje, težnja, dinamika, radoznalost, obrazovanje.

Stvaranje je najuzvišeniji oblik dosezanja slobode i cilj svakog mog putovanja. Umetnik ponavlja tendencije kosmosa, prirode, elemenata, božanstva. Za umetnika stvaranje je način izražavanja sopstvenih ideja, emocija, iskustava, snova.

Entuzijazam je objedinitelj težnji ka slobodi, putovanju, stvaranju. Entuzijazam je moć, eros, pokretačka energija, volja, odgovor na život, na mogućnost koja je njime čoveku data.

Obrazovanje je horizont, cilj, izmičuća struna kojoj se teži. Obrazovanje započinje idejama slobode i potrage, ono se kroz procese putovanja i stvaranja kao Arijadnino klupko odmotava i biva putokaz.

Tekstovi na ovom mestu objavljivani biće prilog velikoj knjizi proučavanja umetnosti, naročito njenim kritičkim, istorijskim i biografskim poglavljima, ali na individualan, stvaralački, kreativan način, tvoreći autentičan jezik čija su slova od slike, reči i međusobnog odnosa objava koji ovaj novi medij omogućava.

Pored citata Fridriha Šlegela (u prevodu Dragana Stojanovića), koji stoji na početku, tu je i fotografija dlanova na svetlosti Pitera Lindberga čiju je simboliku izlišno objašnjavati. Mocartova kompozicija, Dvadeset treći koncert za klavir (II stav), kao deo ove tekstualne slagalice, bila je deo mnogih mojih dana, naročito tokom jeseni, kada sam razmišljala o ovom „projektu“ i kada bih izlazila u duge šetnje, da hodajući razmislim o svemu. Tada bih ostavljala ovu kompoziciju da iznova i iznova svira, puneći sobu svojim zvukom. Na taj način sam verovala da kompozicija obavlja funkciju svetlosti, da doprinosti prostoj deobi stvaralačkog entuzijazma.