Da li je savremeno srpsko društvo zdravo društvo? Društvo se sastoji od pojedinaca. Šta nam o srpskom društvu može reći posmatranje pojedinca? – Da je, većinom, izgubio odnos prema drugome, da nema nimalo empatije prema drugom čoveku, njegovim brigama, patnjama, nepravdama koje podnosi. Kako, onda, očekivati da ima etike, morala, empatije, svesti o tome šta […]
Pročitaj više
Weltschmertz je nemačka reč koja se prevodi kao svetski bol. U doba romantizma to je bio naziv za rasprostranjeno osećanje patnje zbog saznanja da svet u kome živimo nije najbolji od svih zamislivih svetova, kako je to Lajbnic tvrdio, već da je najgori. Reč podstiče da u sećanje prizovemo i Hegelovo razdvajanje subjektivnog i objektivnog […]
Pročitaj više
Ljudi koji muče i ubijaju životinje pre ili kasnije počnu da muče i ubijaju ljude. Tu vezu svi znaju, od psihijatara do policije. Ukoliko želite da locirate sociopatu u svom okruženju, samo posmatrajte kakav odnos ima prema životinjama, to je sasvim dovoljno. (Dodatak: nepunih mesec dana po objavljivanju ovog teksta na Cetinju je naoružani muškarac, […]
Pročitaj više
Na klanice niko ne pomišlja zato što su van domašaja oka. Van grada, udaljene, niko to ne vidi, niko to ne čuje, pa kao i da ne postoji. A postoji. To postoji, i svi znamo da su životinje mučene i ubijane najokrutnijim metodama, desetine hiljada dnevno, milioni godišnje. Znamo tako malo o neljudskom bolu. Ni […]
Pročitaj više
Originalan umetnik postupa kao očni lekar. Lečenje njegovim slikarstvom nije uvek prijatno. Kad je završeno, lekar nam kaže: pogledajte sada. I onda nam se svet ukaže potpuno drugačiji od dotadašnjeg. Taj svet će trajati do sledeće geološke katastrofe koju će izazvati neki novi originalan slikar ili pisac. – Marsel Prust Kad čitaoci procene da je […]
Pročitaj više
Gde su vaši spomenici, vaše bitke, sveci? Gde je vaše kolektivno sećanje? Gospodo, u tom sivom trezoru. More. More ih je zaključalo. More je istorija. – Derek Volkot Šta bi Evropa bila bez svojih mora? Kanye West i Jay-Z objavili su 2011. godine zajednički album Watch the Throne na kome se našla pesma No Church […]
Pročitaj više
Pozvala me je te večeri, rekla da je prijatno na njenoj terasi, i da ima odličan _______. Violine bez naročitog pravca pratile su moj hod ka njenoj zgradi. Naša ljubav je laka, kao voda koja prelazi preko kamena. Na terasi smo tek da osmotrimo nebo. Sunce je zašlo, svoje tragove je ostavilo nama. Gledamo ih […]
Pročitaj više
Iber Rober, francuski slikar 18. veka, poznat je po prikazima ruševina koje su pred našim očima date u divljim, zaraslim i nepristupačnim predelima kojima se kreću zalutali putnici, pastiri i seljanke koje peru veš. Rober je prikazivao pejzaže, ruševine i drugu arhitekturu tako da su te pojave izgledale kao rezultat slobodne igre činjenica i mašte. […]
Pročitaj više
Nedavno je na jednoj od aukcija kuće Kristi ponuđen ovaj predmet, poznatiji pod nazivom Riplijev svitak, renesansni alhemijski rukopis koji je bogato ilustrovan. Kroz vizuelno bajkovit i simboličan jezik slika pred nama se „odmotava“ uputstvo za dosezanje Kamena mudrosti. Kamen mudrosti, cilj potrage svakog alhemičara, označava nalaženje i vladanje vatrom. Veliko Delo sastoji se u […]
Pročitaj više
Jedan od istorijskih užasa koji najavljuje sve kasnije užase bio je Španski građanski rat u kome je stradala Gernika, grad na severu Španije, u Baskiji, kada je bombardovana, 26. aprila 1937. godine. Gernika je postala simbol stradanja civila u ratnim okršajima, što je kulminiralo sa II svetskim ratom. Gernika je imala važan strateški položaj, ali […]
Pročitaj više
Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog udarca pas neizbežno […]
Pročitaj više
Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]
Pročitaj više
Frida Kalo, meksička slikarka rođena 1907. godine, višestruko je prisutna u našem vremenu. Nažalost, na pogrešan i zloupotrebljen način. Ona je svedena na sliku koja draži posmatrača svojom „neobičnom“ pojavom. Ona se odlikuje toaletom, nakitom i frizurom nestandardnim za zapadni oblik ulepšavanja i ukrašavanja žena. Ličnost Fride Kalo postala je deo potrošačkog miljea, mentaliteta koji […]
Pročitaj više
Ptica je univerzalan simbol, polifon i značenjski prilično nestabilan. Tokom mnogih vekova vizuelnog predstavljanja, ptica nije imala samo simboličko pojavljivanje u umetnostima, već i dekorativno, ali i naučno, ono koje se ticalo doprinosa istraživanjima u biologiji i ornitologiji. Simboličko pojavljivanje u umetnostima odnosilo se, uglavnom, na dva segmenta. Prvi je bio religiozna sadržina, drugi je […]
Pročitaj više
Jedna je zvezda počela da misli u času mog rođenja. – Vilijam Šekspir Onaj čije lice ne svetli nikada neće postati zvezda. – Vilijam Blejk Srećna, progutah zvezdu. – Vislava Šimborska Naslov ovog teksta je neadekvatan: približava čitaoca temi, ali istu ne iscrpljuje. Želela sam da objedinim razmišljanja, citate i slike koje sam vremenom pronalazila […]
Pročitaj više
Na prvi pogled, središnji deo predočava nam idilu jedinstvenu u Bošovom stvaralaštvu: prostran predeo oblikovan kao park, po kome vrve nagi muškarci i žene, grickajući divovske voćke, družeći se s pticama i životinjama, izvodeći nestašluke u vodi i, pre svega, prepuštajući se, neskriveno i bestidno, raznolikim ljubavnim veštinama. Oko jezerceta s devojkama muškarci jašu kružeći […]
Pročitaj više
Pas je jedan od najčešćih simbola u slikarstvu Vladimira Veličkovića. Prikaz psa označava dinamiku, ali istu i podstiče: potez ruke umetnika čini se poput skoka i trka jednog lovačkog psa. Osim gracilnosti, brzine, dinamike, preciznosti pokreta, simbol psa je složeniji. Pas je trpljenje, pas je poniženje, pas je sluga, pas je snaga koja svoju snagu […]
Pročitaj više
I kraljica donese na svet sina kome nadenuše ime Asterion. – Apolodor, „Biblioteka“, III, I Znam da me optužuju zbog oholosti, i možda zbog mizantropije, i, možda, zbog bezumlja. Te optužbe (za koje ću ih ja kazniti kad bude došao čas) smešne su. Istina je da ja iz svoje kuće ne izlazim, ali istina je […]
Pročitaj više
Emili Dikinson je svoju pesmu, imenovanu prema prvom stihu – I started Early – Took my Dog – napisala 1862, odnosno u svojoj trideset drugoj godini. Pesma je jednostavna, prožeta svežinom jutarnjeg daha i tišine, prvenstveno zbog slika koje sadrži, kao i tona kojim je predočena (ispripovedana) čitaocu. Tišina nije nečujna, ona ne podrazumeva nepomičnost. […]
Pročitaj više
Tigre, tigre, plamni sjaju U mračnome šumskom kraju, Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada? Kog prostranstva dalekoga Beše vatra oka tvoga? Kojim se krilima vinu? Koja ruka vatrom sinu? Koja spretnost, koje sile, Istkaše ti srca žile? A kad srce tući stade, Šta li mu to snagu dade? Kog čekića, kog […]
Pročitaj više
Zabluda, greh i glupost i tvrdičenje plove po duhovima našim i tela naša kinje, krmimo milu grižu savesti ko svinje, ko prosjaci što svoje buve i vaši tove. Tvrdoglava u grehu, duša nam mlako žali; naplaćujemo skupo kad bilo šta priznamo, i opet blatnim putem veselo koračamo ko da smo svaku mrlju jevtinom suzom sprali. […]
Pročitaj više
Volim kad poput zvezdanoga Treperavoga bleska S tvog dragog tela pospanoga Kroz mrak se koža ljeska, Kad nad dubinom tvoje kose, Kroz miris pun žestine, Zlatni i smeđi vali nose Nekuda u daljine Moj sneni duh, što k nebu nekom Zaplovi zasanjano, Kao kad kreće brod daleko U vetru jutra ranog. Te oči tvoje bez […]
Pročitaj više
Očima punim blede vatre Sklonjene ispod crnog tisa, Kao idoli tuđi, s visa Posmatraju nas sove. Snatre. Bez pokreta će one tako Da čekaju trenutke tmurne Bad suton koso sunce gurne I obavije zemlju mrakom. Za mudrog to je primer, koji Savet mu daje da se boji Komešanja i buke prazne; Kad nekog hitra sen […]
Pročitaj više
MAČKA (XXXIV) Mačko, mom srcu zaljubljenom kroči, uvuci kandže ljupki stvore, i daj da ronim u te lepe oči gde metal i ahati gore. Dok natenane milujem ti glavu i gipka leđa gladim dlanom i klizim rukom uz nasladu pravu po telu naelektrisanom, ja vidim svoju ženu. Isto tako gleda ko i ti, mila zveri, […]
Pročitaj više
Tvoj lik, Andromaho, u duh mi se vraća! Rečica, zrcalo gde ne sjaše ništa Sem ogromne boli, boli tvoga udovišta, Varljivi Simois, bujan od tvog plača. Dok sam karuselom išao, probudi Bogata sećanja moja iznenada, Staroga Pariza nema (oblik grada Menja se, vaj! brže nego srce ljudi); Samo duhom vidim taj logor baraka, Gomile stubova, […]
Pročitaj više
Često, zbog zabave, ljudi s broda love Albatrose, silne ptice s Okeana, Lene saputnike koji nebom plove Nad lađom što klizi niz prostranstva slana. Kad ga na pod stave, uhvaćen i svladan, Car azura tada raširi kraj tela, U svom batrganju nespretan i jadan, Ko ogromna vesla, duga krila bela. Taj krilati putnik kako je […]
Pročitaj više
Venecijanski umetnik Jakopo Belini na jednom crtežu prikazao je viteza na krilatom konju, ili nekom drugom mitskom stvorenju koje ima istovremeno odlike zmaja i konja, kombinujući na taj način sveto i svetovno, religijske prikaze i viteške turnire. On je tom prilikom mogao prikazati nekog od hrišćanskih svetaca koji ubija đavolju neman. Na osnovu tog primera […]
Pročitaj više
Šta je seljaku koji je teško živeo značio odlazak na vrzino kolo? Ono što ovde zovemo „bojiti grad u crveno“, odnosno proslavljati, uz malu i vrlo uzbudljivu nijansu opasnosti; vrzino kolo je bila njihova diskoteka, mesto njihovog prepuštanja čulima i pijanstvu, njihova javna kuća. Ako hoćemo da umanjimo ugled sekti, postoje bolji načini nego što […]
Pročitaj više
i, tužan, ja lutam posle čarobnog sna Bar imam nešto zajedničko sa Rilkeom. I on je voleo Karpača, a i njegov Malte se spremao da napiše jednu studiju o Venecijancu, tako je bar on tvrdio, ali zna se da melanholici imaju sklonost ka obećanjima. Prust je pisao o Karpaču, kao i Džejms. Sve zaljubljenici u […]
Pročitaj više
Holandski minijaturisti Herman, Pol i Johan, poznatiji kao braća iz Limburga, između 1412. i 1416. godine ilustrovali su za francuskog vojvodu od Berija časoslov Izdašna doba vojvode od Berija (Les Très Riches Heures du Duc de Berry) između čijih su se korica našle neke od iluminacija koje su u ovom tekstu predstavljene. U pitanju je bogato […]
Pročitaj više
Jedna od očekivanih analogija kada mislimo o godišnjim dobima kao stvaralačkoj temi jeste i ova koja se odnosi na dva Italijana, na Đuzepea Arčimbolda i Antonia Vivaldija. Svaki se, na način svoje umetnosti, pozabavio simboličkim potencijalom promena godišnjih doba. Kada sam u eseju o Stravinskom, Eliotu i Orfu pisala o proleću, o odstupu pomenutih umetnika […]
Pročitaj više
Tišina je tako precizna. – Mark Rotko Svi predmeti govore jezikom koji se može dešifrovati samo u potpunoj tišini. – Emil Sioran Tišina i more neraskidivo su povezani. U praskozorje nebo ih odražava. Tako je bilo u početku: bezbroj mogućnosti u praznini. U odsutnosti. Pronašli smo je. Koga? — Večnost. To je more koje odmiče, […]
Pročitaj više
Veliki poduhvati delo su ludosti koju su Bogovi dopustili ljudima, a tako je i ljubav koju jedno ljudsko biće gaji prema drugom ljudskom biću delo Ludosti. – Platon, „Fedar“, 245, XXIII Feba: Reci mu, pastiru dobri, šta je ljubav. Silvije: Sav biti sazdan od zanosa i mašte. I sav od strasti i od želja sav, […]
Pročitaj više
Ne podnosim ljude koji pričaju o lepoti. Šta je lepo? Slikarstvo se bavi problemima. Slike nisu ništa osim istraživanje i eksperiment. Nikada ne stvaram sliku kao umetničko delo. Sve je u istraživanju. Ja stalno istražujem, i u tom stalnom traženju postoji logičan razvoj. Nepregledan ambis vremena prostire se između pećinskih slika nastalih pre osamnaest hiljada […]
Pročitaj više
Status anglosaksonskih književnica, iako ima kanonizovan status u okviru sopstvene književne tradicije, u drugim kulturama ima problematičan i nedovoljno ozbiljno shvaćen. Kad je reč o umetnicama 19. veka, čitaoci o njima poseduju predstave kao o autorkama sentimentalnih romana čiji su protagonisti mahom naivne junakinje koje pravolinijski pohode društvene lestvice, dosežući na taj način pravdu za […]
Pročitaj više
A . A . A 