Neka puca kao mina zvezda iznad našeg čela

Svaka vlast teži da se preko spomeničke kulture definiše, upiše u istoriju, istu re-konstruiše i na idealizovan način sebe simbolički predstavi budućim generacijama. Spomenici su rezultat konstrukta i prošlosti i sadašnjosti i budućnosti. Ali, ono što nikada nije bio konstrukt jesu žrtve i slobodarski duh naroda. Svaka umetnost, a posebno ova koja sledi, neodvojiva je od ideološkog sloja. Ovo, pak, nije objava o vrednostima date ideologije, niti o tome šta je lepo a šta ružno, iako je nemoguće odvojiti etiku i estetiku jer, kako je to rekao Žan Žak Ruso, ukus je mikroskop mišljenja.

Ovo je objava o jednom fenomenu koji obuhvata politiku, umetnost, ideologiju (ideologiju kao život prožet idejom i ideologiju kao birokratsku datost), prošlost (konstrukt, idealizovanje), sadašnjost (vandalizam, revizionizam, svođenje spomenika na turističku destinaciju), kako vidimo sebe i kako nas vide drugi, kako mi (ne)održavamo ono što imamo i kako drugi to (re)afirmišu, te je u tom smislu važno da se na njega obrati pažnja. Pogrešno je ove spomenike zvati komunistički spomenici. Ovo su spomenici hiljadama poginulih, slobodarskom duhu naroda i otporu neprijatelju.

Jugoslovenski spomenici bili su zapušteni i zaboravljeni sve dok ih jedan belgijski fotograf – Jan Kempenaers – nije fotografisao između 2006. i 2009. i na taj način ponovo vratio u sferu interesovanja. Njihovo značenje je danas, i kod nas i u drugim delovima sveta, promenjeno i izmešteno iz primarnog konteksta. Pomalo hipstersko i dekorativno, što ne bi smelo da se dešava jer se na taj način vrši se disperzija događaja i poruke, simbol se svodi na dekoraciju. Uvek se mora stavljati upitnik nad onim što se gleda.

U nastavku prilažem fotografije spomenika iz izdanja knjige Jugoslavija: Spomenici revoluciji koja je izašla iz štampe 1968. godine i čiji je urednik bio Miloš Bajić. Knjiga se odlikuje izvanrednim fotografijama kakve je nemoguće naći na internetu, kao što je ovu knjigu danas vrlo teško naći u antikvarijatima.

Autori spomenika bili su: Đorđe Andrejević Kun, Antun Augustinčić, Borka Avramova, Anton Bitnev, Vojin Bakić, Stojan Batić, Ana Bešlić, Stevan Bodnarov, Bogdan Bogdanović, Boljka Janez, Lojze Dolinar, Dušan Džamonja, Aleksandar Đokić, Vojislav Đokić, Nandor Glid, Jordan Grabulovski, Ante Gržetić, Sakib Hadžihalilović, Jovanka Jeftanović, Vida Jocić, Boris Kalin, Zdenko Kalin, Boris Kobe, Marijan Kocković, Zdenko Kolacio, Momčilo Krković, Frano Kršinić, Svetislav Ličina, Stanko Mandić, Edo Mihevc, Mirko Ostoja, Dušan Pecovski, Karel Putrih, Vanja Radauš, Rajko Radović, Edvard Ravnikar, Ivan Sabolić, Jakob Savinšek, Josip Seissel, Zdenko Sila, Frančišek Smerdu, Jovan Soldatović, Radeta Stanković, Ratimir Stojadinović, Sreten Stojanović, Vojin Stojić, Marko Šlajmer, Slavko Tihec, Luka Tomanović, Drago Tršar, Vojislav Vujisić, Aleksandar Zarin, Miodrag Živković, Marko Župančić, i drugi.

Miodrag Živković