Moda
-
Za one koji znaju da Versace nije izmislio ovaj znak
Ponekad se kaže da je lepota samo površna. Možda je tako. Ali nije tako površna kao misao. Za mene je lepota čudo nad čudima. Samo plitki ljudi ne sude prema izgledu. Prava misterija sveta je ono vidljivo, ne nevidljivo. – Oskar Vajld Šta je to naše „ja“? Gde ono počinje, gde se završava? Ja, na…
-
Tantalizovanje oka i erotske želje: Nadrealizam i moda
Bio je osuđen na trostruke muke: da bude večno gladan, da bude večno žedan i da bude u večnom strahu. – Iz mita o Tantalu Postoji jedna stvar koju doživljavamo kod svakog umetničkog dela sa erotskim sadržajem. Ukoliko nas ono i najmanje uzbudi, zateći ćemo se u ulozi voajera. Suština položaja voajera je u tome…
-
Van Gogov kaput
Mene je oduvek više zanimalo šta ljudi pokušavaju da sakriju kroz odevanje nego šta pokušavaju da istaknu. Pećinski čovek je skrivao krznenim i kožnim odevanjem svoju tanku kožu u susretu sa okrutnim klimatskim okruženjem. Kako je evoluirao a civilizacije se razvijale, pored fizičke zaštite, odeća je postala metafora: zaštita od naših strahova. Zelena je meni…
-
Geteov šešir
Putovanja znaju da budu zamorna i, bez obzira na fotografije drugih koje gledamo u najboljim izdanjima pred šarmantnim krajolicima i drevnim spomenicima, budimo iskreni, tu nema puno mesta za šik odevanje, iako sam ja, na primer, apsolutni donkihotovski snob po tom pitanju. Ipak, portreti su uvek unapred osmišljeni konstrukt tako da Getea na Tišbajnovoj slici…
-
Zanat kao temelj modne umetnosti
Koliko kesa daje, bogato se nosi,Ali ne kao kicoš – lepo, ne šareno,Jer odelo često odaje čoveka.Oni u Francuskoj iz društva najvišegImaju za to ukus najbolji. Šekspir, Hamlet, I-3 Krojači su arhitekte za odeću i metar, poput stetoskopa za lepo, nose oko vrata. Krojači nikada ne polaze od sebe. Čak ni najveći dizajneri današnjice, iako…
-
Barok nedeljom: Haljine na Rembrantovim ženskim portretima
Kada je u pitanju likovni prikaz ženske odeće – od slikarstva na grčkim vazama, preko antičkih skulptura i reljefa, rimskog mozaika u Pompejima ili vizantijskog u Raveni, srednjevekovnih fresaka u tamnim katakombama ili najsjajnijim crkvama, u antici, u renesansi, u baroku – to je oduvek bio jednostavan i efektan način da slikar istakne portretisanu. Bilo…
-
Moda i moć: Portreti engleske kraljice Elizabete I
Engleska kraljica Elizabeta I Tjudor bila je ćerka Henrija VIII iz braka sa Anom Bolin, njegovom drugom suprugom. Rođena je 1533. godine a na presto je stupila 1558, sa dvadeset i pet godina. Na tronu Engleske bila je sve do svoje smrti koja je nastupila 1603. Vladala je zemljom četrdeset i pet godina i čitavo…
-
Biti gola je uvek u modi: Rokoko pank Vivijen Vestvud
U piratima i libertenima 18. veka videla je anarhistički i antipuritanski stav prema društvu, opšteprihvaćenim moralnim skrupulama i seksualnosti. Za nju, rokoko je bio prvi pank. Pripisuje joj se izreka „Ukus je ređi nego inteligencija“, koja, priznaćemo, zvuči elitistički, bezobrazno i – tačno. No, problem je u ljudskom doživljaju istine: često mislimo da ona ospokojava,…
-
Melanholici u vrtu: „Orlando“ Virdžinije Vulf i Botičelijevo slikarstvo ili u kakvoj su vezi odeća i identitet
Te ličnosti su lepe i u izvesnom smislu nalik su na anđele, ali poseduju osećanje izgubljenosti – osećanje čežnjive sete izgnanika svesnih neiskorišćenih strasti i energije; i zato su sve njegove raznolike tvorevine prožete osećanjem neopisive melanholije. – Volter Pejter o Botičelijevom slikarstvu Melanholija je velika renesansna tema čiji su uzori u antici. U tom…
-
Zurbaranove svetice kao junakinje Šekspirovih komedija ili zašto se na slikama španskog baroka samo siromašni smeju
Slikajući niz portreta kako bi ovekovečio u Španiji 17. veka najznačajnije hrišćanske svetice, Fransisko Zurbaran ih je spustio sa neba na tle, prikazao ih je kao devojke koje su posmatrači mogli videti u crkvi, na ulici, dvorskom okupljanju ili venčanju. Svetice su prikazane kao deo sveta koji se svakodnevno sreće, kao plebejke ili kao patricijke.…
-
Lunarno hladne oči Tamare de Lempicke
Njen život je bio nalik visokobudžetnoj filmskoj naraciji, a i podudarao se sa usponom sedme umetnosti, vajmarskog filma i holivudskih klasika. Aktivan stvaralački period ona provodi u Parizu tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka kada puno slika, putuje, upoznaje evropsku avangardu, boemiju i aristokratiju, čiji će društveni uticaj znati da preokrene u sopstvenu korist…
A . A . A 