Moda
-
Van Gogov kaput
Mene je oduvek više zanimalo šta ljudi pokušavaju da sakriju kroz odevanje nego šta pokušavaju da istaknu. Pećinski čovek je skrivao krznenim i kožnim odevanjem svoju tanku kožu u susretu sa okrutnim klimatskim okruženjem. Kako je evoluirao a civilizacije se razvijale, pored fizičke zaštite, odeća je postala metafora: zaštita od naših strahova. Zelena je meni…
-
Geteov šešir
Putovanja znaju da budu zamorna i, bez obzira na fotografije drugih koje gledamo u najboljim izdanjima pred šarmantnim krajolicima i drevnim spomenicima, budimo iskreni, tu nema puno mesta za šik odevanje, iako sam ja, na primer, apsolutni donkihotovski snob po tom pitanju. Ipak, portreti su uvek unapred osmišljeni konstrukt tako da Getea na Tišbajnovoj slici…
-
Barok nedeljom: Haljine na Rembrantovim ženskim portretima
Kada je u pitanju likovni prikaz ženske odeće – od slikarstva na grčkim vazama, preko antičkih skulptura i reljefa, rimskog mozaika u Pompejima ili vizantijskog u Raveni, srednjevekovnih fresaka u tamnim katakombama ili najsjajnijim crkvama, u antici, u renesansi, u baroku – to je oduvek bio jednostavan i efektan način da slikar istakne portretisanu. Bilo…
-
Melanholici u vrtu: „Orlando“ Virdžinije Vulf i Botičelijevo slikarstvo ili u kakvoj su vezi odeća i identitet
Te ličnosti su lepe i u izvesnom smislu nalik su na anđele, ali poseduju osećanje izgubljenosti – osećanje čežnjive sete izgnanika svesnih neiskorišćenih strasti i energije; i zato su sve njegove raznolike tvorevine prožete osećanjem neopisive melanholije. – Volter Pejter o Botičelijevom slikarstvu Melanholija je velika renesansna tema čiji su uzori u antici. U tom…
-
Zurbaranove svetice kao junakinje Šekspirovih komedija ili zašto se na slikama španskog baroka samo siromašni smeju
Slikajući niz portreta kako bi ovekovečio u Španiji 17. veka najznačajnije hrišćanske svetice, Fransisko Zurbaran ih je spustio sa neba na tle, prikazao ih je kao devojke koje su posmatrači mogli videti u crkvi, na ulici, dvorskom okupljanju ili venčanju. Svetice su prikazane kao deo sveta koji se svakodnevno sreće, kao plebejke ili kao patricijke.…
-
Lunarno hladne oči Tamare de Lempicke
Njen život je bio nalik visokobudžetnoj filmskoj naraciji, a i podudarao se sa usponom sedme umetnosti, vajmarskog filma i holivudskih klasika. Aktivan stvaralački period ona provodi u Parizu tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka kada puno slika, putuje, upoznaje evropsku avangardu, boemiju i aristokratiju, čiji će društveni uticaj znati da preokrene u sopstvenu korist…
A . A . A 