Priložene slike: Đorđone, Pastoralni koncert, 1509; Eduar Mane, Doručak na travi, 1863; Luka Kranah, Parisov sud, 1528; Sandro Botičeli, Priča o Nastađu delji Onesti, 1483; Naslovne strane albuma Nika Kejva, Džimija Hendriksa, Roberta Palmera i Toma Vejtsa; Naslovna strana časopisa Vanity Fair iz marta 2006; Nepoznati umetnik škole iz Fontebloa, Žena između dva muškarca različitog […]
Pročitaj više
Moda je instant jezik. Način na koji se oblačimo govori o nama više nego što mnogi žele da uvide ili priznaju. Moda se često izjednačava sa nečim veštačkim u odnosu na nas, našu ličnost i suštinu. Međutim, na taj način se previđa da je upravo ona jedan fragment u celini te kompleksne slagalice koja čini […]
Pročitaj više
Marfa je gradić usred teksaške pustinje koji ima manje od dve hiljade stanovnika. Do skora je bio poznat po tome što je u njemu živeo i stvarao američki savremeni umetnik Donald Džad. Onda su prvog oktobra 2005. godine Mihael Elmgrin i Ingar Dragset, dva savremena vizuelna umetnika u domenu skulpture, instalacija, performansa, arhitekture i lend […]
Pročitaj više
Moj omiljeni trenutak u ovom filmu je kada Tipi Hedren u bundi i na štiklama prevozi ptice veslajući preko zaliva; i drugi, kada u blizini škole puši, dok se vrane zloslutno okupljaju na penjalice iza nje. – Kamil Palja Kostim Tipi Hedren, njeni nokti, način na koji pali cigaretu, pogled, dikcija i frizura, čitava njena […]
Pročitaj više
SUBJEKAT I IDENTITET Kao dva osnovna pitanja moderne rasprave o subjektu i identitetu Džonatan Kaler [1] izdvaja: da li je ličnost nešto što je dato ili je stvoreno i da li ličnost treba posmatrati u individualnim ili društvenim kategorijama. Kaler dalje navodi da iz ova dva stanovišta proizlaze četiri teorijske struje u raspravi o subjektu. […]
Pročitaj više
Premda su italijanski slikari renesanse zauzimali najviše mesta u Džejmsovom likovnoj umetnosti naklonjenom srcu, poneki kutak je ostao i za španske umetnike. Među njima, Džejms je posebno cenio baroknog slikara Dijega Velaskeza. U svojim likovnim kritikama i prikazima isticao je da je u Velaskezu, pored Servantesa, oličena „španska genijalnost“[1], da je „nemoguće zamisliti veće majstorstvo […]
Pročitaj više
„Vrhunski genije“ kao što je Hans Holbajn mlađi, pisaće Henri Džejms 1875. godine u eseju „Špligen“ [1], „nikada nije direktno i suštinski lep. U njegovom smislu, lepota je verodostojnost, dostojanstvo, bogatstvo, izobilje kostima i dekora; prijatan izgled mnogih njegovih ličnosti jednostavno počiva u živopisnom sklopu tih odlika.“ [2] Osvrćući se na Holbajnova platna izložena u […]
Pročitaj više
Kada je u pitanju likovni prikaz ženske odeće – od slikarstva na grčkim vazama, preko antičkih skulptura i reljefa, rimskog i vizantijskog mozaika u Pompejima ili Raveni, srednjevekovnih fresaka u tamnim katakombama ili najsjajnijim crkvama, u antici, u renesansi, u baroku – to je oduvek bio jednostavan i efektan način da slikar istakne portretisanu. Bilo […]
Pročitaj više
Postoje dve knjige koje za mene predstavljaju Pariz. Najpre, Rilkeova knjiga „Zapisi Maltea Lauridsa Brigea“, a zatim i knjiga Henrija Milera „Rakova obratnica“, koja prikazuje drugačiji Pariz nego što je onaj Rilkeov, čak njegovu suprotnost, Pariz bordela, prostitutki i makroa, Pariz razvrata. I to je onaj Pariz koji sam ja upoznao: Pariz osamljenih ljudi i […]
Pročitaj više
Slikajući niz portreta kako bi ovekovečio u Španiji 17. veka najznačajnije hrišćanske svetice, Fransisko Surbaran ih je spustio sa neba na tle, prikazao ih je kao devojke koje su posmatrači mogli videti u crkvi, na ulici, nekom dvorskom okupljanju ili venčanju. Svetice su prikazane kao deo sveta koji se svakodnevno sreće, kao plebejke ili kao […]
Pročitaj više
U poslednje vreme često razmišljam o pojmu građanske klase. Nažalost, uvek završavam sa zaključkom da je ta društvena kategorija relativna i nepostojana u kontekstu naše zemlje. Biti građanin stvar je socijalnog i obrazovnog karaktera, stanja svesti koje čovek za sebe prisvaja. Biti građanin neminovno zahteva, osim klasne predispozicije, i odlučnost duha da drži do izvesnog […]
Pročitaj više
Tamara de Lempicka rođena je u Varšavi 16. maja 1898. godine. Njen život bio je nalik visokobudžetnoj filmskoj naraciji i podudarao se sa usponom sedme umetnosti, vajmarskog filma i holivudskih klasika. Njen aktivan stvaralački period vrhunac doživljava u Parizu i pada između 1920. i 1940. kada je puno slikala, putovala, upoznavala evropsku avangardnu, boemiju i […]
Pročitaj više
A . A . A 