Govorio sam da je poljska poezija snažna i da se po izvesnim odlikama izdvaja na fonu svetske poezije. Te odlike mogu se naći u stvaralaštvu nekoliko najistaknutijih poljskih pesnika, poput Šimborske. Njena Nobelova nagrada predstavlja podjednako njen lični trijumf i učvršćivanje mesta „poljske škole“. Možda nije potrebno podsećati da je jezik te poezije jezik zemlje u kojoj je masovno vršen zločin genocida. Veze između reči i istorijskih iskustava mogu biti različite i nema tu jasnog odnosa. A ipak, nije beznačajna činjenica što Šimborska, slično kao Ruževič i Herbert, piše u m e s t o pokolenja pesnika koje je debitovalo za vreme rata i nije rat preživelo. – Česlav Miloš
U nastavku sledi deset pesama deset poljskih pesnikinja rođenih u rasponu od 1888. do 1980. godine. Izbor i raspored su predstavljeni hronološki, od najstarije do najmlađe pesnikinje. Iako ovo nisu jedine autorke pomenute kulture koje su stvarale tokom 20. veka (već sam pisala o Šimborskoj, Lipskoj, Jasnoževskoj, Zonenberg), iako ovo nisu jedine pesme koje su […]
Pročitaj više
BALADA O ODLASKU U DUĆAN Najpre sam sišao na ulicu stepenicama oh, zamislite, stepenicama. Zatim su poznanici nepoznatih zaobilazili mene, ja njih. Žalite što niste videli kako ljudi hode, žalite! Ušao sam u potpuni dućan; gorele su lampe od stakla, video sam nekog – koji je seo i šta sam čuo? šta sam čuo? šum […]
Pročitaj više
ZBIGNJEV HERBERT: PETRU VUJIČIĆU U biti nema se za čim žaliti znaš to dobro Petre ne govorim to Tebi nego kroz Tebe drugima kroz pola vijeka znao si bolje moje misli nego ja sam prevodio si ih strpljivo u Čika Ljubinoj ulici u bijelom Gradu na rijeci koja ponovo krvari razgovarali smo dugo preko Alpa, […]
Pročitaj više
LETNJA NOĆ Kratka letnja noć s tobom. Munja. Kako su časovi leteli u kasu! Nad tvojom zaspalom glavom Prozor otvoren na vrt divlji i zvezde. Moje oči su bdele nad zaspalom do zore. Sve jače ti si sjajila u mraku, Od nogu do kose ljubičasta kao na dnu vira, Sve dok osvit nije pobelio Gluhi […]
Pročitaj više
LJUBOMORA Lavica snena i naga, kavez joj ne smeta, Ležeć gleda u oči lavu, gospodaru sveta. On prilazi, sav u muškoj grivi, oči mu gore, a neka dama gleda – i plače. Iz ljubomore! ŽENA-IKAR Žena-Ikar leti duže jer je lakša, kao pramen. Vazduh je uznosi, podupire joj rame. Uzleće bez nade, nasmešena kao gejša […]
Pročitaj više
MY FAVORITE. MY MASCOT Čuvaj se mili Esekse, Mudro brini o sebi. – Elizabeta I Da li sam imala drugog izlaza voleo si snažna osećanja a tvoja prekrasna glavica kao da je bila stvorena za pogubljenje buni se narod gladan koketerije u takvim situacijama nežnost je na lošem glasu oni sunčani dani kad nakit stiče […]
Pročitaj više
MUZEJ Postoje tanjiri, ali nema apetita. Postoje prsteni, ali nema uzajamnosti već najmanje trista godina. Postoji lepeza – gde je rumenilo? Postoje mačevi – gde je gnev? I lutnja ni da zvekne u sivom času. Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. Ubuđali čuvar slatko drema obesivši brke nad vitrinom. Metali, glina, ptičje […]
Pročitaj više
KONSTRUKCIJA SEĆANJA NA TEBE Još se moje sećanje na tebe nije ohladilo i nije se formiralo u uspomenu. Stalno si nezavršena u mašti; tako daleko da ne znam – a ipak te znam napamet – tvoje oči, usta, a nekad čak ni ideju ovaploćenja čije si ti ostvarenje. Dok gledaš, kao da neki vetar iz […]
Pročitaj više
KAŽEM SVOJOJ ZEMLJI Kažem svojoj zemlji: iseli se otputuj. Za trenutak budi stranac. Zatim se vrati i nastani u sebi. Promisli sve to još jednom. Uhvati sebe u letu. OPERA Draga gospođo Šubert, u mladosti sam često bolovao od opere. Tragične opere koja životu dosipa otrov, bodežom probija strah, gine u dvoboju, vrši samoubistvo. Divio […]
Pročitaj više
PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA Bilo je to godine dvadesete ili dvadeset prve stigli su ruski emigranti vrlo visoki plavi sanjalačkih očiju sa ženama kao san kad su prelazili preko trga govorili smo – ptice selice odlazili su na plemićke balove okolo se šaptalo – kakvi biseri ali kad su se gasila svetla zabava ostajali su […]
Pročitaj više
MOJA POEZIJA Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je […]
Pročitaj više
DUGA POPODNEVA Bila su to duga popodneva, kada me je napuštala poezija. Strpljivo plovila reka, gurajući ka moru lenje barke. Bila su to duga popodneva, obala slonovače. Senke ležale u ulicama, izlozi puni ponosnih manekena, koji su mi izazivački, smelo gledali u oči. Iz gimnazija izlazili profesori praznih lica, kao da ih je Homer pobedio, […]
Pročitaj više
A . A . A 