Gejnsborovo slikarstvo i Kjubrikov film „Beri Lindon“

Verujem da je veza između slikarstva engleskog umetnika Tomasa Gejnsbora i filma „Beri Lindon“ Stenlija Kjubrika nedvosmislena. Uopšte, čitava britanska vizuelna estetika 18. veka uticala je na ovog filmskog reditelja.

U sklopu ideje kao filma koji su sebi sažima sve ostale umetnosti, formalno i sadržinski, ovde možemo videti dve umetnosti prisutne u trećoj, slikarstvo i muziku prisutne u filmu. Ideja je, naravno, grubo naznačena, tek skica za daleko složeniji odnos, kao i pitanja koja umetnost američkog režisera otvara.

U stvari, ovaj post je više podsećanje na kraj 18. veka, najavu romantičarskih ideja (sadržanih u slikarstvu Gejnsbora), kao i ovaploćenje istih u muzici, kao najrelevantnijoj slici duha doba. U nastavku sledi scena iz filma praćena Šubertovom muzikom.

Italijanski istoričar umetnosti Đuzepe Gat u svojoj monografiji o Gejnsborovom slikarstvu pisao je o odlikama ovog slikara, stavljajući akcenat na razliku između dva žanra kojima je ovaj engleski slikar bio odan: pejsažu i portretu. Takođe, Đuzepe Gat je navodio i razliku između uzvišenog i dopadljivog, estetskih kategorija značajnih za kraj 18. veka koje se, isto tako, prelamaju kroz slikarstvo ovog umetnika. Gat piše:

Gainsborough je bio rođen za pejzažista, ali njegova „službena“ umjetnost bilo je portretiranje. Njegovi pejzaži govore o nagonskoj sposobnosti za traženjem i o ukusu, o jakoj iako ne potpuno ostvarenoj (i do kraja iživljenoj) želji za saživljavanjem sa prirodom, o stremljenju za obnavljanjem krutih shema „manje vrijedne“ i „pomoćne“ tematike koju je nalagala holandska tradicija. Njegovi portreti ponekad već pokazuju konformističko pokoravanje ukusu vremena, slavljenje jedne posebne društvene klase, prilagođavanje mušičavim zahtjevima otmjene klijentele s mnogo zahtjeva. Danas bismo rekli da je njegov pejzaž zanosna pjesma koja mu omogućuje bijeg iz stvarnosti, dok mu je portret obavezna i zahtjevna podvrgnuta forma u kojoj se Gainsborough – iako zna da vrši nasilje nad svojim stvaralačkim sposobnostima i da se prilagođuje „običnom oku“ – ipak, mada to uopće ne očekuje, uspinje do najviših dostignuća.

Citat: Guiseppe Gatt, Gainsborough, prevele Branka Fabečić i Fedora Paškvan, Naprijed, Zagreb, 1969.

Dodatak: Poslednja priložena slika nije Gejnsoborova, ali pripada umetniku koji je radio istovremeno kada i on. U pitanju je Džozef Rajt (Joseph Wright). Slika je nastala 1768. godine i ovaj par samo je detalj jedne veće kompozicione celine (slika na kojoj su zove se An Experiment on a Bird in the Air Pump). Evidentno je da je na Kjubrika ostavilo stvaralaštvo ovog perioda veliki utisak i da je bilo polazište za dalju razradu teme njegovog filma „Beri Lindon“.

Вивијан Вествуд о значају уметности

Vivienne Westwood

Вивијен Вествуд

Моду не треба олако одбацити и разумети је као тривијалну појаву. Модна индустрија је изузетно проблематична појава нашег времена, она наружава значај моде, као форме, и њу треба критиковати. Међутим, мода у ужем смислу, као начин облачења и представљања себе посредством одеће, одувек је била значајна појава која је, као невербална комуникативна вештина, говорила много о ономе ко је ту одећу куповао или кројио. Она је сведочила о укусу, класном статусу, вештини.

У наставку следе речи Вивијен Вествуд о значају уметности које је изрекла приликом разгледања Волас колекције у Лондону. Музеј садржи дела рококо уметности, за све историчаре моде изузетно занимљивог перидоа који је највећу афирмацију добио у француској уметности. Енглеска креаторка, свесна положаја који данас модна индустрија заузима, нарушавајући статус креативности, угрожавајући права милиона радника, говори о уметности и одговорности.

Уметничко дело је прозор кроз који се посматра свет. Има онолико погледа колико је било уметника који су стварали у различитим историјским периодима. Свако доба види свет другачије.

Велика уметност је безвремена, она је визија коју можемо поделити било када. Она дотиче нешто суштинско у људској природи, полазишну основу за нашу имагинацију и естетско чуло.

Велика уметност има потенцијал да повезује људе. Она даје културу.

Уметност повезује прошлост, садашњост и будућност.

Слика природе и сликари природе у контексту уметности европског романтизма

Гистав Гурбе, „Обала Палаваса“, 1854.

Разликa између пејсажа (слике природе) и пејсажног сликарства (слика природе) јесте разлика између онога што је природно и онога што је уметнички лепо. Филозофи су се одувек бавили проблемом лепог али не једино на примерима уметничких дела. Према подели Имануела Канта, поред уметнички лепог постоје још и људски лепо и природно лепо. Nastavite sa čitanjem

Путник Вертер

Јохан Волфганг Гете

Јади младог Вертера, епистоларни роман написан 1774. године, првo великo Гетеовo дело, једно је од врхунских достигнућа сентименталног романа. Прелазак са сентименталног на романтичарски сензибилитет уочљив је при тематизацији појединих готских елемената које ово дело садржи, а под којима подразумевам природно окружење којим се јунак (ноћу) креће, Nastavite sa čitanjem