A.A.A

Годину дана једења јабука

Пре тачно годину дана, двадесет петог септембра 2019. године, штампар ми је донео неколико кутија у којима су били примерци моје друге књиге коју сам насловила Јабуке. У питању је књига прича, укупно их је шест, настајале су у размаку од две године, од лета 2017. до лета 2019. Теодора Коврлија, уредница онлине часописа Плезир […]

Pročitaj više
A.A.A

Мухарем Баздуљ о књизи „Јабуке“ Ане Арп

Приче невиности и искуства Прилично је, мислим, извјесно да су јабуке воће којем се у рјечницима симбола по правилу даје највећи број страница. Књига прича Јабуке Ане Арп (А.А.А, Београд, 2019), самосвјесно се наслања на дио ове симболике. Кажем „књига прича“, а не „збирка прича“, зато што ове двије синтагме нису синонимне. Књига прича је концепт, као […]

Pročitaj više
A.A.A

Виктор Шкорић о књизи „Јабуке“ Ане Арп

Горки плодови детињства Није велика тајна, камоли откриће, да „сваки уметник чува, дубоко у себи, једно једино врело из кога се целог његовог живота напаја оно што он јесте и оно што он казује“. Ову Камијеву најчешће везујем за свет човекова детињства, јер шта је детињство ако не тај источник до ког се, ма колико […]

Pročitaj više
A.A.A

Стефан Танасијевић о књизи „Јабуке“ Ане Арп

Ана Арп је 2019. године објавила другу књигу која се зове Јабуке. У питању је збирка кратких прича чији су називи „Школа“, „Коњ“, „Бицкл“, „Острво“, „Пчеле“ и „Јабуке“. Све приче су обојене сећањима на детињство и, као што и сама ауторка у „Поговору“ истиче, „ово је књига прича о деци које нису за децу“. Књига прича […]

Pročitaj više
Književnost

Два путника Италијом: Љубомир Ненадовић и Петар II Петровић Његош

Отворио сам прозор да се нагледам лепе напуљске зоре, која са својим лаким ружичастим крилима трепти већ по врховима свих зелених брешчића на којима цветају лимунови и поморанџе. Поранио сам да ти у овој тишини пишем, поранио сам да ти се јавим са дна Италије. Љубомир Ненадовић, син устаничког дипломате Проте Матеје Ненадовића, рођен је […]

Pročitaj više
Mit

Mit o Persefoni

Persefona, boginja Podzemlja i prirode, Demetrina i Zevsova kći, Hadova supruga. Kao strašna kraljica Podzemlja, ona sprovodi u delo kletve ljudi, gospodari senima i vlada čudovištima podzemnog sveta. Persefona živi iza Okeana, u vlažnim Hadovim dvorima, kraj kojih teku podzemne reke Piriflegetont, Aheront, Kokit i Stiga. U mladosti, dok je još bila devojka (Kora), Persefona […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Barok nedeljom: Mrtva priroda u holandskom slikarstvu 17. veka

Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. Bilo je to jednog septembarskog dana u Brižu. Kasno popodne. Pre napuštanja grada i povratka u Brisel, svratila sam u jednu prodavnicu posvećenu isključivo klasičnoj muzici, isprva privučena belim bistama kompozitora koje su bile u izlogu, kao i mnogobrojnim knjigama nota, i ponekim instrumentom. Ne sećam […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost

Josif Brodski o klasičnoj muzici

U nastavku sledi intervju koji je Jelena Pjetrušanska vodila sa ruskim pesnikom Josifom Brodskim. Pitanja su se odnosila na klasičnu muziku. Poznato je da je Brodski bio veliki ljubitelj klasike, a njegovi lirski pasaži o Veneciji, na primer, izloženi u knjizi Vodeni žig, to takođe potvrđuju. U intervjuu, pesnik nam navodi razloge zbog kojih voli […]

Pročitaj više
Video

Video radovi o Bošovom triptihu „Vrt uživanja“

U okviru ciklusa objava o Hijeronimusu Bošu prilažem i ove video radove. Zajedničko im je da „oživljavaju“ i stavljaju u funkciju kretanja Bošove prikazane figure sa triptiha Vrt uživanja, njegovog najpoznatijeg dela koje se nalazi u madridskom muzeju Prado. Video umetnici Bošovom svetu, pored prostorne, dodaju još dimenzije vremena i radnje. Ovi radovi oda su […]

Pročitaj više
Književnost

Barok nedeljom: Valtasar Grasijan

Valtasar Grasijan (1601-1658) je bio španski jezuita, a na ovom mestu značajan je kao izvrstan barokni prozni pisac, stilista i filozof čije je delo, u literarnom smislu, vrhunski izraz konceptizma, književnog stila, naročito zastupljenog u Španiji doba baroka. Konceptizam karakterišu jednostavan i jasan, koncizan stil i precizan izraz, dovitljive metafore i inteligentni obrti u značenju […]

Pročitaj više
Književnost

Mediteranski kosmopolitizam rečima Fernana Brodela

Šta je Mediteran? Hiljadu stvari u isti mah. Nije to jedan pejzaž, već bezbroj pejzaža. To nije jedno more, već sled mora. Ne jedna civilizacija, već civilizacije koje se slažu jedna na drugu. Putovati po Mediteranu znači pronaći svet Rima u Libanu, praistoriju na Sardiniji, grčke gradove na Siciliji, arapsko prisustvo u Španiji, turski islam […]

Pročitaj više
Književnost

Mediteranski kosmopolitizam rečima Vladimira Pištala

– Mediteran – šapućem… – to je svadba hiljada makedonskih plemića sa hiljadama persijskih princeza. Sećanje na Aleksandra, sina Amonovog. Helenističke kraljevine od kojih je najvažnija – Rim. To je nekoliko ari morskih čudovišta i divljih veprova na mozaicima u Tunisu. To je Magna Graecia. To je vikinško-arapsko-grčka mešavina Palerma. Trgovina biberom između Porte i […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Surbaranove svetice kao junakinje Šekspirovih komedija

Jeste li nekad zamišljali kako izgledaju junakinje Šekspirovih komedija? Ja jesam. Izgledale su kao Surbaranove svetice. Ljupke, plemenite, odmerene, hirovite, pametne, brzoplete. U najlepšoj odeći, ma koliko bila raskošna, ma koliko bila skromna – Hermija, Helena, Porcija, Nerisa, Džesika, Miranda, Olivija, Viola i Đulijeta. A spisku pridružujemo i najžalosniju, Ofeliju. Slikajući niz portreta kako bi […]

Pročitaj više
Književnost

Vladeta Popović: „Dante Gabriel Rozeti“

Slavni engleski pesnik i slikar, vođa Pre-Rafaelitskog pokreta, Dante Gabriel Rozeti (1828-1882), koji je imao mnogo uticaja na razvitak engleskog ukusa u drugoj polovini 19. veka, imao je u sebi veoma malo engleske krvi. Otac njegov bio je Italijan, profesor u Kings Koledžu u Londonu, gde se istakao kao poznavalac Dantea. Ali Rozeti se rodio […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Barok nedeljom: Knjiga „Veličanstvena kaligrafska dostignuća“

Ilustrator manuskrpta Veličanstvena kaligrafska dostignuća (u originalu, na latinskom, Mira calligraphiae monumenta), Holanđanin Joris Hoefnagel i mađarski kaligraf Georg Bočkaj sačinili su ovu knjigu za Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti iz loze Habzburgovaca. Hoefnagel je u jednom periodu svog života radio kao dvorski ilustrator, svojim radom dopunjujući nadaleko čuveni kabinet kurioziteta Rudolfa […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Slikarstvo

Rolan Bart o Arčimboldovom slikarstvu

Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš: […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Евокативна меланхолија предмета у празној соби: Жан-Батист Симеон Шарден

Ови тихи простори, ове празне собе чине се недодирнуте звуком. Тамне су, наговештавају крхкост, стидљивост пред зраком. Он ће разобличити њихову тајну: неспремност да превазиђу себе, ограничења својих зидова, да одагнају празнину, „да ниси заборављен и да спаса ти има“, како каже стих једне песме Петра Пајића. Пре меланхолије, овде има шарма који светлост оставља […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Годишња доба и уметност: Ђузепе Арчимболдо и Антонио Вивалди

Једна од очекиваних аналогија када мислимо и говоримо о годишњим добима као стваралачкој теми јесте и ова која се односи на два Италијана, на Ђузепеа Арчимболда и Антониа Вивалдија. Сваки се, на начин своје уметности, позабавио симболичким потенцијалом промена годишњих доба. Када сам у есеју о Стравинском, Елиоту и Орфу (линк) писала о пролећу, о […]

Pročitaj više