Poludeli bismo da nema samozavaravanja, snova, iluzija, mašte, življenja od priča u glavi između čijih kulisa projektujemo svoje buduće susrete i životne događaje, koji se možda nikada neće dogoditi, ali snagom želje i zamisli, kao da već jesu. Dama i jednorog na tapiserijama koje možemo videti u francuskom muzeju Klini i Metropoliten muzeju u Njujorku nalik su vizuelizovanom snu. Njih bi bilo zanimljivo predstaviti u animiranom obliku jer oni i deluju kao pokretni san. Ova objava polazi od te tendencije i gore izražene težnje za prevazilaženjem uskih okvira svakodnevnog života, stvarnosti i zadatih obaveza. Nazad u vrt jednoroga!
Ne volim okrutne scene, naročito ne lov, ali na tapiserijama koje prikazuju lov na jednoroga nema ni traga od buke, haosa, nereda i nasilja ovog sveta, uprkos temi koja glasi – utamničiti retku životinju. Oseća se botičelijevski mir u vrtu prepunom cveća. Lovci su prikazani nalik trubadurima ili dvorskim dendijima a jednorog kao da želi da uđe u ograđeni prostor vrta. Oba ciklusa tapiserija nastajala su u isto vreme kada i najpoznatija slika vrta naše civilizacije, Botičelijevo Proleće. Tamo je vrt bio Venerin, ovde je Devičin. Botičelijevo Proleće je iz 1480. dok su ove tapiserije, iz oba pomenuta muzeja, nastajale između 1495. i 1505.
Prvo o seriji tapiserija Dama i jednorog. Serija se sastoji od šest tapiserija koje se nalaze u muzeju Klini u Parizu. Šest tapiserija predstavljaju šest čula. Njihov nacrt nastao je u Francuskoj a tkane su u Flandrriji. Na svakoj od tapiserija nalazi se dama koja je u sredini i sa čije leve i desne strane su lav i jednorog. Tu su još i njena pratilja, majmun, i mnoštvo drugih životinja, kao i mnogo cveća na crvenoj pozadini. Pet čula predstavljaju ukus, miris, vid, sluh i dodir. Šesto čulo ostalo je zagonetno jer je tako i imenovano: Mojoj jedinoj želji (À mon seul désir). Naredna slika prikazuje tapiseriju na kojoj je simbolički prikazano čulo vida. Jednorog se ogleda u ogledalu koje dama drži u ruci.
Srednjevekovni jednorog je simbol moći koju najpre izražava njegov rog. Takođe, on je i simbol raskoši i čistoće. Sa svojim jednim rogom na sredini čela jednorog simbolizuje i oštroumnost. U hrišćanskoj ikonografiji jednorog se dovodi u vezu sa Devicom koju je oplodio Duh sveti. Kao čeoni ud, psihički falus, on simbolizuje duhovnu oplodnju. Rog kao znak moći i snage ima muški značaj. Istovremeno, rog se vidi i kao pehar te tako ima i žensko značenje. Stoga, on transcendira seksualnost.
Bertran d’ Astorg je u svojoj studiji Mit o gospi sa jednorogom (1963) pružio svoje tumačenje simbola, povezavši ga sa srednjovekovnim shvatanjem viteške ljubavi. On opisuje jednoroga shodno svom pesničkom viđenju:
Beše to beli jednorog, velik kao moj konj, ali mu je korak bio lakši i duži. Nad čelom mu je lebdela svilenkasta griva, u hodu su mu krznom prolazili blistavi drhtaji, a gusti rep se raspušteno vijorio. Celo telo mu je isijavalo beličastu svetlost; iz kopita bi mu katkad poletele iskre. Galopirao je kao da želi visoko da uznese strašni rog na kom su se u pravilnim spiralama izvijale sedefaste žilice.
Zatim, on u legendi o dami i jednorogu vidi tip žena koje odbijaju ispunjenje ponuđene ili obostrane ljubavi. One se odriču ljubavi da bi bile verne ljubavi i da bi je spasle od neizbežnog usahnuća. U pitanju je alegorija o smrti čulne ljubavi da bi živela ideja duhovne ljubavi. Lirika odricanja ovde se suprotstavlja lirici posedovanja, a održanje devojaštva otkriću ženskosti. Mit o jednorogu mit je o fascinaciji kojom čistoća deluje i na najpokvarenija srca.
Na prvoj gornjoj tapiseriji koja pripada ciklusu od sedam tapiserija nazvanih Lov na jednoroga, a koje se nalaze u njujorškom Metropoliten muzeju, vidimo mitsko biće kako svojim rogom pročišćuje vodu sa izvora. U njegovoj simbolici susreću se antička misao, hrišćanska predaja i ezoterijska učenja. U mnogim tradicijama jednorogov rog viđen je kao pehar koji ozdravljuje. U crkvenoj alegorici kako bi se jednorog uhvatio u polje se dovodi devica, kojoj životinja sama dolazi i kada legne u njeno krilo biva uhvaćena.
Uhvatismo životinju
Zvanu jednorog,
Što toliko poznaje
I voli čistu djevicu,
Da spava u njezinu krilu.
S čeone kosti te životinje
Uzesmo kamen karbunkul,
Što raste ispod njezina roga.
Legenda povezuje lava i jednoroga, što je na gornjim tapiserijama uočljivo. Lav i jednorog stoje zajedno na engleskom grbu a povezuju se jer su, prema Jungu, obe životinje simboli Merkura, kao što su u crkvi obe alegorije Hrista. Jednorog živi u pustinjskim i planinskim pećinama, u najdubljim, mračnim i neobičnim rupama, među kornjačama, gmizavcima i drugim životinjama, prema kojima je dobroćudan.
Najzad, moglo bi se još mnogo toga napisati o biljnom bogatstvu na ovim tapiserijama, tako precizno istkanim; o ljupkosti mnogobrojnih životinja koje su prikazane na simboličnoj crvenoj pozadini; o polumesecu na zastavama koji se, prema alhemiskoj tradiciji, dovodi u vezu sa Devicom; o simbolici drveća, naročito nara, koji je neizostavni deo vibrantnog vrta; o odevnom aspektu Gospe koja je na svakoj tapiseriji drugačije obučena, a na osnovu čijih haljina bi se istorija mode toga doba mogla ispisati.
Korišćena literatura: Alen Gerbran, Žan Ševalije, Rečnik simbola, preveli dr Pavle Sekeruš i drugi, Kiša, Stylos Art, Beograd, 2009; Karl Gustav Jung, Psihologija i alkemija, prevela Štefanija Halambek, Naprijed, Zagreb, 1984.
Slike (dole): Dodir, Ukus, Miris, Sluh, Vid, Mojoj jedinoj želji (À mon seul désir), dizajnirano u Parizu, tkano u Flandriji, oko 1500.
Izvor slika: Musee du Cluny | Met Museum
A . A . A 