Moda, Predmeti

Za one koji znaju da Versace nije izmislio ovaj znak

Moda je instant jezik. Način na koji se oblačimo govori o nama više nego što mnogi žele da uvide ili priznaju. Moda se često izjednačava sa nečim veštačkim u odnosu na nas, našu ličnost i suštinu. Međutim, na taj način se previđa da je upravo ona jedan fragment u celini te kompleksne slagalice koja čini […]

Pročitaj više
Predmeti

Buvljaci kao neformalni muzeji istorije i kulture jednog naroda

Dugo planiram da napišem tekst o beogradskim buvljacima iako oni nisu jedini. Negotin, Pančevo, kao i mnoga druga mesta u Srbiji imaju buvljake, ili ono što ja zovem neformalnim i autentičnim izložbenim prostorima na periferiji grada. To su muzeji daleko vedrije, živopisnije, pomalo gorke, ali i radosne verzije istorije našeg naroda i građanske kulture. Istorija […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više
Igra, Predmeti

Avangardni balet Oskara Šlemera

Oskar Šlemer (1888-1943) je bio pripadnik Bauhaus pokreta između dva svetska rata, kome je doprineo razvijanjem novih tendencija u plesu. Šlemer je smatrao da je za ples potrebno troje a ne dvoje kako je to uobičajeno. Otuda je njegovo najpoznatije delo Balet trijade iz 1922. koji je prvi put izveden u Štutgartu. On označava značajne […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Džon Kits: „Oda grčkoj urni“

Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve […]

Pročitaj više
Predmeti

Barok nedeljom: Kuća za lutke Petronele Ortman

Kuća za lutke koja je pripadala Petroneli Ortman (1656-1716), udatoj za amsterdamskog trgovca Johana Branta, izložena je u Rijks muzeju u Amsterdamu. Ona je veća nego što izgleda na priloženoj slici pa smo zato skloni da ju nazovemo kućom a ne, kako je to uobičajenije kada govorimo o lutkama, kućicom. U pitanju je predmet koji […]

Pročitaj više
Alhemija, Predmeti, Slikarstvo

Anđelo Marija Ripelino o kabinetu kurioziteta Rudolfa II

Kunst und Wunderkammer bili su zlatni majdan sitnih predmeta koji su ređani jedan uz drugi mikroskopski brižljivo: sitni radovi izvedeni u slonovači, na orahovim ljuskama, košticama trešnji i školjkama, tanani ornamenti u emajlu. Sjajno slikarstvo Jorisa Hofnagela može da posluži kao zaštitni znak Rudolfove velike ljubavi prema sitnim drangulijama: tu umetnik nabacuje cveće, voće, leptire, […]

Pročitaj više
Alhemija, Predmeti, Slikarstvo

Piter Maršal o kabinetu kurioziteta Rudolfa II

Ko god, danas, ima strasti, treba samo da se uputi u Prag, najvećem zaštitniku umetnosti našeg veka, rimskom caru Rudolfu II; tamo, u carskoj rezidenciji, u kolekcijama drugih ljubitelja umetnosti, može da uživa u razgledanju ogromnog broja izvanrednih i plemenitih, retkih, neobičnih i neprocenjivih dela. – Karel van Mander, 1604. Rudolf je, za života – […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti, Slikarstvo

Ханс Холбајн и Орхан Памук: „Наши ће поступци изумрети, наше ће боје избледети“

Теча, јунак Памуковог романа Зовем се Црвено, каже свом ученику, једном од најбољих минијатуриста његове радионице: „На крају ће наши поступци изумрети, наше ће боје избледети“. Та изјава одговор је на учениково симболично питање: „Када ће се догодити то чудо? Када ће толике слике које смо радили до слепила, заиста бити схваћене? Љубав коју заслужујем, […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti, Slikarstvo

Играчке и уметност: Шарл Бодлер и Жан-Батист Симеон Шарден

Иако старији, француски сликар Жан-Батист Симеон Шарден на другој је позицији у наслову текста. Разлог се крије у чињеници да је есеј Морал играчке Шарла Бодлера био главно полазиште за овај текст на који сам асоцијативно надовезала Шарденово сликарство. На многобројним Шарденовим сликама појављују се деца загледана у своје играчке. Поетично представљени призори свакодневног живота француског […]

Pročitaj više