Slikovni atlas pamćenja (Bilderatlas Mnemosyne) je istovremeno umetničko i intelektualno delo Abija Varburga (Aby Warburg), nemačkog istoričara umetnosti koji je njime uspostavio revolucionaran i krajnje originalan pristup istoriji duha koji se čita sa naizgled asocijativno postavljenih slika na velikim panelima.
Abi Varburg je prvenstveno mislio umetnost – posmatrao, razmišljao, povezivao i zaključivao. Realizaciju tih stvaralačkih faza nije sprovodio kroz pisanje ili slikanje, već kroz raspoređivanje slika na velikim panelima – crno-belih reprodukcija slikarskih, skulptorskih, numizmatičkih, astroloških i arhitektnonskih dela antike i renesanse. Tako bi dobio nešto što nas danas podseća na moodboard ili na raspored slika na Pinterestu. Ono što je bilo vezivno tkivo Varburgovih slika raspoređenih na jednom panelu nije bila lična inspiracija ili asocijacija već vizuelno objedinjavanje određene ideje koja se pojavljivala u istoriji ljudskog duha. On je ideju hteo da predoči onako kako se ona materijalizovala u umetnosti tokom mnogih epoha.
Duh vremena se kondenzuje u umetničkom delu, sve fasete jedne epohe, baš kao i klasni odnosi, filozofska ili religijska učenja i svakodnevni život. Varburg ne odriče estetsku funkciju umetnosti ali se na njoj ne zadržava. Umetnost je uvek u relaciji sa širom slikom sveta, sa ljudskim duhom koji se manifestovao u običajima, filozofiji, poeziji, ezoterijskim učenjima. Posvećuje se delikatna pažnja i najmanjem simbolu odnosno predmetu na slici jer od njega može zavisiti čitav kontekst tumačenja.
Ikonografija se ne bavi formom umetničkog dela već njegovim značenjem. To znači da, ako uzmemo za primer Leonardovu Bogorodicu sa Svetom Anom, Hristom i Svetim Jovanom Krstiteljem, Varburga ne zanima toliko da li je kompozicija slike piramidalna, da li su po toj shemi figure raspoređene, koliko ko su figure na slici? Kako se emocija koju izražavaju gestom ponavlja kroz likovni izraz? Kako mi znamo da su akteri te scene oni koje smo upravo pomenuli? Znamo jer smo upoznati sa konvencijom – dve žene i dve bebe uglavnom označavaju čuvenu hrišćansku religijsku scenu. Muškarac u krilu žene koji beživotno leži jeste pijeta tj. Bogorodičino oplakivanje Hrista. Ali, šta ćemo sa daleko složenijim značenjima i idejama koja su sadržana u umetničkim delima a čije konvencije nisu tako bliske posmatračima? Suštinsko značenje umetničkog dela sasvim je drugačije od one konvencije koju mi prepoznajemo. Žena sa točkom do sebe je uvek Sveta Katarina Aleksandrijska. Mišićav muškarac sa toljagom u ruci uglavnom je Herkul. Ali, šta te slike zaista znače u datom vremenu i prostoru? Kako cirkulišu ideje unutar jednog kulturnog prostora kao što je, recimo, Mediteran? Perseja je lako prepoznati po određenim atributima ili scenama u kojima je, ali zašto on za Varburga znači ideju mitske inkarnacije duše u borbi sa zlom? Isto kao što znamo da je skidanje šešira konvencionalan znak pozdrava ali ne znamo da njegovo suštinsko značenje ima veze sa viteškim oblikom ponašanja kada bi se u znak poštovanja skidao šlem. Taj čin nam, takođe, otkriva dosta o civilizaciji iz koje ličnost koja skida šešir u znak pozdrava dolazi (to nije običaj pozdravljanja među Aborodžinima ili Japancima), o vaspitanju, o klasnoj i obrazovnoj situaciji.
Varburg je rođen 1866. godine u Hamburgu, u bogatoj bankarskoj porodici. Za sebe je govorio: Jevrejin po krvi, srcem iz Hamburga, Firentinac duhom. Doktorirao je 1892. godine sa temom koja se ticala Botičelijevog Proleća i Rađanja Venere, a napisao je i knjigu o astrološkim simbolima na freskama u palati Šifanoja u Ferari. Bez obzira što se formirao u doba rađanja moderne umetnosti, ostao je zaokupljen antikom i renesansom u svojim istraživanjima. Veliki deo života proveo je u Italiji, tamo studirajući i posmatrajući dela koja će mu omogućiti da radi na svom Atlasu slika, od 1925. do 1929. godine. Atlas je dobio ime po Mnemosini, boginji pamćenja i majci devet muza. On se sastoji od 63 panela na kojima je 971 slika (reprodukcija) novčića, mapa, medaljona, genealogija, poznatih slika renesanse, antičkih skulptura, reklamnih slika iz Varburgovog vremena. Preliminarni paneli su A, B, C koji, okvirno, pokazuju načine prenošenja ideja. Niz ne teče kontinuirano jer, na primer, između panela 8 i panela 20 postoji praznina. To znači da je autor imao u vidu neku vrstu narativnosti Atlasa i ta lakuna je svedočanstvo da je priču u slikama koja je trebalo da se unutar tih brojeva pojavi ostala u njegovom umu nedovršena.
Čitav projekat, zanimljivo je napomenuti, upućuje na metonimiju, stilsku figuru prenesenog značenja, kada se jedna reč koristi da označi drugu. Jedna reč koja se koristi umesto druge mora sa njom biti u logičkoj vezi i zavisnosti da bi se fugura adekvatno razumela. Značenje se u metonimiji ne prenosi po sličnosti, nego stvarnim odnosima kao što je povezivanje stvari prema logičkoj vezi koje poseduju. Zar nije tako i sa prikazima različitih slika na kojima se u različitim kontekstima prikazuju zmije da bi se označila agresija, o čemu je najverovatnije panel 6 (dole). Ili izraz snažne emocije kroz prikaz podignutih ruku. Tumačenja panela su mnogobrojna. Ona ne mogu biti u potpunosti proizvoljna ali ne mogu ni biti fiksirana konačnim značenjima.
Najzad, želim da naglasim da je ono što najviše volim kod umetnika i naučnika to što su njihovi darovi duha podstrek mojoj imaginaciji, i što se umnožavaju u mom umu prostom deobom. Posmatrajući ili čitajući njihova dela ja bivam podstaknuta da mislim, što je za mene temeljni oblik stvaralaštva; zatim, podstiču me da se pokrenem i da još jednu, dve ili tri knjige uzmem sa police – analogije, poređenja, asocijativna grananja su fundamentalno važna za moj nastavak od mišljenja ka stvaranju. Najzad, kada sednem za sto, i posle mnogo dana, nekada meseci, nekada godina, kao mačka se vratim kući, kada se svi slojevi razmišljanja (s)talože, ja počnem da pišem. Sto je prazan a na kompjuteru svi tabovi zatvoreni. Tada mi ne treba nikakva dodatna literatura ili ideja ili rečenica. Kreće završna faza mog stvaralačkog porođaja – pisanje. Ono obično traje do dva dana. Ne više. Već prelazak u treći dan bi značilo da dopuštam sebi nedisciplinu posredstvom koje nailazi disperzija misli, destilat onoga što želim da kažem kao da ispari. Takve tekstove najčešće nedovršim i obrišem.
Ovaj zaključak u vidu govora o sebi mi je bio neophodan jer je Abi Varburg i njegovo delo Atlas Mnemosyne u potpunosti odgovarajući svim ovim stadijumima. Izuzetno dugo je mišljen, a verujem, uprkos nedovršenosti, za kratko vreme formiran. Umetnost se tako približava konceptu, traži da razmišljanje bude dominantna stvaralačka faza i da forma, najzad, bude čulni izraz duhovnog. Ovo je jedno od najfascinantnijih i najčudnijih dela sa kojim sam se susrela a koje, doslovno, doživljavam kao temelj svog ukusa, nešto u rangu fragmenata Fridriha Šlegela, Betovenove Devete simfonije ili Munkovih slika. Ne bih mogla da zamislim svoj unutrašnji razvoj i umetnički put bez njega.
Korisni linkovi:
- Atlas Mnemosyne – svi paneli;
- Atlas Mnemosyne – virtuelna tura kroz izložbu;
- Atlas Mnemosyne – tumačenja pojedinih panela;
- Atlas Mnemosyne – podkast o panelima
A . A . A 