Odlomak koji sledi pronađen je na sajtu Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković. Njegov autor je Petja Janžekovič, a izrečen je prilikom predavanja održanog 2013. godine.

17520 sati neprekidnog silaženja
700 dana sporog disanja.
34 inspirativnih celina.
29 umetnika.
9 krugova.
6 vernika.
2 putnika.
1 Belzebub.

Danteova Božanstvena komedija je priznata kao aksiom savremene poezije i umetnosti uopšte. Miks tri komponente – simbolička, alegorijska i istorijska poslužili su kao osnova za kreiranje ovog remek-dela. Dante je glasnik savremene umetnosti, prvi je predstavio šta moderni umetnik treba da radi kako bi obuhvatio celinu istorije i nauke jedne ere u svom umetničkom polju. On mora da ispreplete alegorijski i istorijski trenutak na potpuno individualan način, tako kreirajući sopstveni svet. Kao posledica, kreirani su Pakao, Čistilište i Raj.

Ovaj odlomak mi se učinio značajnim jer junak naše priče ima svog prethodnika u Danteu. I Dante se bavio temama pakla, raja i zadovoljstva, duhovnog ili telesnog. I Dante, kao i Boš, u svoje delo inkorporira nasleđe srednjevekovne kulture i tadašnje razumevanje čoveka u svetu. Ipak, osim prikaza, različiti su im i pogledi na iskušenja, kao i koncepcije pakla. Ta uporedna analiza zahtevala bi dodatna istraživanja, a posebno bi bilo zanimljivo, osim međusobnih razlika, uvideti i one koje se odnose na srednjevekovno i renesansno poimanje čoveka u svetu i u odnosu na transcendenciju. Srednjevekovno nasleđe i, kasnije, barok imaju jednu zajedničku komponentu: isticanje koliko je čovek sklon padu. Renesansa, ali ona pre spaljivanja Bruna i zatvaranja Galileja, pre verskih ratova i svih političkih, teoloških i ekonomskih kriza, Čoveka, apstraktnog čoveka-pojedinca vidi drugačije i sklona je idealizmu, poput ovog Pika dela Mirandole:

Nisam ti dao lice, ni mesto koje ti je svojstveno, ni bilo koji dar koji bi samo tebi bio svojstven, o Adame, da bi svoj lik, svoje mesto i svoje darove sam želeo, osvajao i sam posedovao. Priroda omeđuje druge vrste zakonima koje sam ja ustanovio. ALi ti, koga ne sputava nikakva granica, u čije sam te ruke predao, ti spostvenom voljom sam sebe određuješ. Postavio sam te u središte sveta, da bi mogao bolje da vidiš šta svet sadrži. Nisam te učinio ni nebeskim ni zemaljskim, smrtnim ili besmrtnim, kako bi sam, slobodno, poput dorog slikara ili spretnog vajara, dovršio sopstveni lik.

Bošova dela deo su vizuelnog kosmosa. Slikarstvo je prostorna umetnost, ono ne podrazumeva vreme, ono ga može prikazivati, ali ga ne nosi u sebi, za razliku od muzike vreme nije inherentno slikarstvu. Ipak, Bošovo slikarstvo teži prikazu i muzike i vremena, na sebi svojstven način. Zadnjica jednog od mučenika u Bošovom Paklu iscrtana je notama. One glase ovako:

Savremeni umetnici dešifrovali su ove note i beskrajno su inspirisani Bošovim univerzumom. Prikazivački plan i stavljanje tog sveta u pokret tema je njihovog oduševljenja, možda više nego Bošova moralistička poruka, koja, ma koliko se vremena razlikovala, može i u našem dobu imati značaja. Isto važi i za Dantea. Postoji, kada su obojica umetnika u pitanju, neprekinuta tendencija, tokom mnogih vekova, da se njihove umetnosti preliju, ovaplote i predstave u drugim umetnostima. Stoga, kad smo već kod vremena, prostora i savremene umetnosti, dobro je podsetiti se video radova nastalih u poslednjih nekoliko godina različitim povodima koji Bošov svet stavljaju u pokret. Oni dopunjuju vizuelni kosmos koji je pred nama i svojevrsna su interpretacija njegovog dela.

Prvi rad je uvod u aplikaciju koju je bilo moguće preuzeti – virtuelna tura kroz bašte raja. Drugi video je trejler dokumentarnog filma koji je snimljen o Bošu prošle godine, povodom pet stotina godina od smrti umetnika (1516-2016). Ostali radovi su ono što sam već opisala, animacije nastale na osnovu slika koje u pokret stavljaju ono što je statično, koje dodaju radnju i vreme onome što je fiksirano, zaustavljeno u slici, i njome tek naglašeno. Bošova dvosmislenost, njegove boje, oblici i, ne manje važno, poruka, ne prestaju da nas fasciniraju.