Jugoslovenske izdavačke edicije je novi ciklus objava na ovom internet mestu.

Jugoslovensko izdavaštvo bilo je i ostalo jedna od najboljih asocijacija na državnu tvorevinu koja je u periodu od 1918. do 1941. godine imala značajne izdavače, edicije i štamparske poduhvate. Od 1945. godine i uspostavljanja socijalističke Jugoslavije mnoge postojeće edicije i mnoge već postojeće izdavačke kuće nastavile su sa izlaženjem i sa radom, iako, u nekim slučajevima, promenjenih naziva i, u većini slučajeva, oblika vlasništva. Takođe, u socijalističkoj Jugoslaviji stvoreno je nebrojeno mnogo novih izdavača, novih edicija, časopisa i izdavačkih poduhvata.

Jedna od glavnih distinkcija socijalističke Jugoslavije i njene izdavačke aktivnosti u odnosu na kraljevinu je ta da je u socijalističkoj Jugoslaviiji količina izdavačkih kuća, naslova i prevoda bila veća, ali i da je tiraž izdanja bio neuporedivno veći. Kao što ćemo videti, i u kraljevini je postojalo načelo opismenjavanja masa i prosvećivanja ali, očigledno, nije bilo realizacija, iz ekonomskih razloga ili zbog načina vođenja kulturne politike, nalik onima koje su usledile kasnije, u socijalističkoj Jugoslaviji, kada su određena izdanja dostizala tiraž i do 20 hiljada primeraka! Danas u potpunosti nezamislivo, ne samo zbog količine novca potrebne za tiraž i, ne bez značaja, kvalitet izdanja, već i zbog smanjene teritorije za distribuciju i prodaju knjiga.

Treba pomenuti da su rezultati jugoslovenskog izdavaštva vidljivi i danas, i da krase biblioteke, ne samo nekadašnjih građana te države, već i potonjih generacija jer mnoge knjige su ostale relevantne i zahvaljujući kvalitetu opreme izdržale su starost od 40, 50, 60 i više godina a da nisu naročito oštećene. Još jedan od glavnih doprinosa opstanku tih „proizvoda“, uprkos protoku vremena i promeni društvene klime, jeste da mnogi naslovi nisu preštampavani niti su ponovo prevođeni (prevodi su bili, pored kvaliteta opreme i tiraža, glavna distinkcija ovog izdavaštva, i po pitanju količine prevoda i po pitanju kvaliteta prevoda). Pojavom sajtova za prodaju antikvarnih i polovnih knjiga mnoga izdanja ponovo su se našla pred čitaocima.

Naziv Jugoslovenske izdavačke edicije podrazumeva, pre svega, hronološki okvir. U nekim od narednih tekstova naći će se oni izdavački poduhvati koji obuhvataju period od 1918. do 1989. godine. Ovde će se naći edicije koje su izlazile u okviru izdavačkih kuća:

• Nolit (Nova literatura, postoji od 1928. godine, osnovali su je braća Pavle i Oto Bihali)
• Prosveta (Izdavačko preduzeće Gece Kona koje postoji od 1901. godine, posle Drugog svetskog rata nastavlja sa radom pod ovim imenom, uz Nolit naša najveća i najbolja izdavačka kuća)
• BIGZ (Beogradski izdavački grafički zavod do ’70 godina 20. veka bavio se samo štampanjem knjiga u zgradi koju je u kraljevini Jugoslaviji za potrebe državne štamparije projektovao Dragiša Brašovan; stanje te zgrade danas i privatizacija te izdavačke kuće koja je štampala najbolje filozofske knjige i džepna izdanja u tiražu od nekoliko hiljada primeraka svedoče o kulturnoj politici, rezultatima privatizacije i izdavaštvu posle 1990. godine)
• SKZ (Srpska književna zadruga, osnovana 1892. godine u Beogradu, naša najstarija izdavačka kuća)
• IP Jugoslavija (kasnije prisajedinjena sa Prosvetom)
• IP Rad (osnovan 1949. godine, najpoznatiji po ediciji „Reč i misao“)
• Kultura (kasnije prisajedinjena sa BIGZom)
• Dečije novine (Gornji Milanovac)
• Otokar Keršovani (Rijeka, Opatija)
• Naprijed (Zagreb)
• Sveučilišna naklada Liber
• Grafički zavod Hrvatske
• Svetlost (Sarajevo)
• Veselin Masleša (Sarajevo)
• Obod (Cetinje)
• Bratstvo Jedinstvo (Novi Sad)
• Minerva (Subotica)
• Matica srpska (Novi Sad)

Treba dodati da su sve ove izdavačke kuće imale knjižare na najboljim mestima u gradu, baš kao i bisokopi, i da je tokom privatizacije motiv onih koji su kupovali ove izdavačke kuće prvenstveno bio poslovni prostor koji bi dobili, a koji je uz knjižare podrazumevao i magacine, kancelarije uredništva, kao i lokale u drugim gradovima. Ogromni prostori na najboljim lokacijama u gradu prešli su iz društvenog u privatno vlasništvo. U prostore knjižara uslelile su se banke i butici.

Pre Drugog svetskog rata postojale su tri značajne dečije edicije: Plava ptica, Zatna knjiga i KADOK. Sve tri edicije bile su u izdanju Gece Kona, iako je KADOK prvobitno izlazio u okviru Izdavačke knjižarnice Radomira D. Ćukovića. Edicije su bile značajne na nivou cele Jugoslavije, izlazile su u Beogradu, štampane su na ćirilici. Grafička oprema za sve tri edicije ostala je ista i u SFRJ.

Edicija omladinske literature Plava ptica pokrenuta je u izdanju Gece Kona, čuvenog knjižara i izdavača od čije je izdavačke kuće nastala izdavačka kuća Prosveta. Plavu pticu je do 1941. godine izdavao Geca Kon, od 1941. do 1944. izdavačka kuća Jugoistok, a od kraja Drugog svetskog rata pa do raspada SFRJ ediciju su izdavale IP Jugoslavija i IP Prosveta. KADOK je posle rata, takođe, preuzela Prosveta.

Čovek koji je osmislio ediciju Plava ptica i bio njen prvi urednik je Živojin Bata Vukadinović (Ćuprija, 29. septembar 1902. – Beograd, 15. jul 1949.), novinar, dramski pisac i prevodilac koji je gimnaziju završio u Beogradu a studije svetske književnosti i germanistike u Beču i Berlinu. Kao novinar radio je u Politici, u kojoj je 1930. godine pokrenuo Politikin dodatak za decu. Zajedno sa Vladislavom Ribnikarom i Dušanom Dudom Timotijevićem bio je član prve redakcije Politikinog zabavnika. Dečjom i omladinskom književnošću bavio se i u izdavačkoj kući Geca Kon, u kojoj je bio urednik i osnivač edicija Zlatna knjiga i Plava ptica. Zajedno sa Nušićevom ćerkom Gitom osnovao je 1937. godine Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda. Sa porodicom Nušić bio je u vezi i preko supruge Sofije, rođene Novaković, koja je bila rođaka Branislava Nušića. Tokom Drugog svetskog rata radio je kao lektor i korektor u Izdavačko-prosvetnoj zadruzi, a posle oslobođenja predavao je scenski govor na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. 

U nastavku sledi spisak knjiga edicije Plava ptica koje su izašle pre II svetskog rata (za veću rezoluciju kliknuti na fotografiju):

Najznačajniji urednik posleratne edicije Plava ptica bio je Žika Bogdanović. Žika Bogdanović je rođen 1932. godine u Beogradu. Bio je jedan od najznačajnijih urednika i radnika u kulturi posleratne Jugoslavije. Edicije koje je pokrenuo i uređivao obrazovale su i ulepšale su život i odrastanje stotinama hiljada ljudi. Neke od edicija koje je pokrenuo i uređivao bile su Kentaur, Zenit, Polaris, Plava ptica.

Kao kritičar lista Borba dobitnik je nagrade za filmsku kritiku 1962. godine. Bio je direktor Jugoslovenske kinoteke, urednik i voditelj serijala Svet džeza na Radio Beogradu. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz (1974). Autor je velikog broja stručnih knjiga, romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima Tolkina, Asimova, Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih.

Edicija Plava ptica dobila je naziv prema drami Morisa Meterlinka Plava ptica iz 1908. godine. Kako su u ovoj ediciji izlazili romani, Meterlinkovo delo nikada nije objavljeno unutar nje jer je u pitanju drama. Grafička oprema ovih knjiga izuzetno je bila upečatljiva, što je jedan od ključnih aspekata za uspešnu i prepoznatljivu ediciju. Posleratni dizajn pratio je predratni, iako se oprema knjiga unekoliko razlikovala. Predratne knjige imale su tvrde korice koje su se sastojale od papira nalepljenog preko kartona dok su u posleratnoj Jugoslaviji knjige iz ove edicije imale „kožni“ povez. U predratnoj ediciji postojala su, takođe, izdanja i u mekom povezu dok su u posleratnoj ediciji štampana samo izdanja u tvrdom povezu. U obe varijante izdanja su bila praćena belim zaštitnim omotom. Idejno rešenje omota i naslovnog lista osmislio je Mihailo S. Petrov. Ilustracije na omotu radio je Božidar Veselinović. Izdanja su bila praćenja i ilustracijama unutar teksta koje su pripadale različitim umetnicima i koje su naročito ulepšavale ove knjige. U nastavku sledi spisak knjiga izašlih u periodu posle Drugog svetskog rata.

I kolo:

1. H. Dž. Vels – Rat svetova
2. K. Maj – Blago u Srebrnom Jezeru 1
3. K. Maj – Blago u Srebrnom Jezeru 2
4. E Salgari – Breg Svetlosti
5. Ž. A. Roni Stariji – Vatra
6. Dž. O. Kervud – Lovci vukova
7. K. Dojl – Baskervilski pas
8. R. Kipling – Knjiga o džungli 1
9. R. Kipling – Knjiga o džungli 2
10. Dž. London – Džeri Ostrvljanin

II kolo:

11. H. Sjenkjevič – Kroz pustiniu i prašumu 1
12. H. Sjenkjevič – Kroz pustiniu i prašumu 2
13. Dž. O. Kervud – Lovci zlata
14. N. Bajkov – Veliki Van
15. Z. Grej – Osvetnik prašume
16. N. Gogolj – Vij, kralj duhova
17. K. Dojl – Iščezli svet
18. DŽ. London – Majkl, brat Džerijev
19. A. Tolstoj – Ivan Grozni 1
20. A. Tolstoj – Ivan Grozni 2

III kolo:

21. K. Maj – Sin lovca na medvede
22. K. Maj – Duh Ljana Estakada
23. J. Lari – Karik i Valja
24. Dž. A. Roni Stariji – Džinovski Lav
25. H. Gilbert – Robin Hud 1
26. H. Gilbert – Robin Hud 2
27. V. Bonzels – Pčelica Maja
28. E. T. Siton – Rolf i Kvonab
29. A. Beljajev – Amfibija
30. R. Montgomeri – Karkadžu

IV kolo:

31. E. Salgari – Crni gusar
32. R. Hagard – Rudnici cara Solomona
33. Dž. London – Beli očnjak
34. F. Treler – Gaučov sin
35. R. L. Stivenson – Crna strela
36. J. Korinjec – Tamo daleko, preko reke
37. M. Murkok – Erlik od Melnibonea
38. B. Prus – Faraon 1
39. B. Prus – Faraon 2
40. B. Prus – Faraon 3

V kolo:

41. Dž. Lukas – Zvezdani ratovi
42. K. Kampanj – Zbogom mojih petnaest godina
43. M. Šeli – Frankenštajn
44. DŽ. Stajnbek – Kralj Artur 1
45. DŽ. Stajnbek – Kralj Artur 2
46. Č. Roberts – Ridji lisac
47. T. Bruks – Mač od Šanare 1
48. T. Bruks – Mač od Šanare 2
49. T. Bruks – Mač od Šanare 3
50. DŽ. Vebster – Tata dugonja

VI kolo:

51. M. Langl – Kapije vremena
52. L. Tolstoj – Hadži Murat
53. B. Kliri – Prva ljubav
54. M. Murkok – Mornar na moru sudbine
55. V. Derluf – Karavan za Oregon
56. V. Skot – Ajvanho 1
57. V. Skot – Ajvanho 2
58. E. Salgari – Kraljica Kariba
59. Dž. F. Kuper – Uhoda
60. S. O Del – Ostrvo plavih pingvina

VII kolo:

61. L. Terson – Svemirski brod Galaktika
62. P. de Mendelson – Marijana moje mladosti
63. G. Gardonji – Rob Huna
64. M. Langl – Vihor pred vratima
65. V. Frolov – Senka sumnje
66. V. Vandžerin – U davno doba
67. F. H. Bernet – Tajna napuštenog vrta
68. Dž. Kjelgard – Crvenko
69. M. Murkok – Zla kob belog vuka
70. N. F. Mejzer – Deda, volim te

VIII kolo:

71. M. Tven – Novi doživljaji Toma Sojera
72. F. A. Suli – Leon i Leonina 1
73. F. A. Suli – Leon i Leonina 2
74. Ž. Vern – Južna zvezda
75. B. Stoker – Drakula 1
76. B. Stoker – Drakula 2
77. K. Maj – U dolini smrti
78. Kaverin – Dva Kapetana 1
79. Kaverin – Dva Kapetana 2
80. P. Urošević – Tihana iz Erga

IX kolo:

81. E. de Amičis – Srce
82. K. Maj – Sibirski lovac
83. V. Vahman – Morski Đavo
84. A. Troaja – Mala Vju
85. H. Malo – Bez porodice 1
86. H. Malo – Bez porodice 2
87. M. Murkok – Kula koja iščezava
88. H. Viliamson – Vidra Tarka
89. F. Merijet – Brodolom Pacifika 1
90. F. Merijet – Brodolom Pacifika 2

X kolo:

91. E. B. Liton – Poslednji dani Pompeja
92. M. Parhomov – Ulica
93. A. Arnold – Mladi Šerlok Holms
94. V. R. Martines – Doživljaji Simona Bolivara
95. A. Šomlo – Kao
96. V. Jan – Batu-kan
97. P. Divoa – Lavaredovih pet marjaša
98. A. i E. Sifert – Bela
99. R. Sabatje – Švedske šibice
100. D. Orgel – Đavo u Beču

Vanredna izdanja:

101. M. Murkok – Vitez sudbine 1
102. M. Murkok – Vitez sudbine 2

Ovo je prvi tekst koji se ovom edicijom bavi na sistematičan način. Ukoliko planiramo da ovakve činjenice kulture zapamtimo i prenesemo ih na naredne generacije, moramo da se više i pedantnije angažujemo na internetu.

Kako sam i sama odrastala zahvaljujući knjigama Senka sumnje, Južna zvezda, Faraon, Bela, Zbogom mojih petnaest godina, odlučila sam da ovoj ediciji posvetim tekst. U pitanju je, naravno, pokušaj i sve greške u tekstu, faktičke ili interpretativne, su moje. Sa druge strane, sve zasluge i zahvalnice idu Siniši Lekiću, antikvaru i ljubitelju stare knjige, koji mi je pomogao pri sastavljanju ovog teksta, pre svega snabdevajući me spiskovima i činjenicama u vezi sa ovom edicijom, ali i sa činjenicama u vezi sa jugoslovenskim izdavaštvom u celini.

 Slike: Logotip edicije Plava ptica na unutrašnjoj strani (gore) i na naslovnoj strani (dole)

Napomena: Zabranjeno je svako kopiranje i prisvajanje ovog teksta, u delovima ili celini, u štampanom obliku ili na internetu. Molim prodavce sa Kupinda da ne kopiraju moj tekst u opis knjiga koje prodaju.