Blizu je
i teško dokučiv Bog.
Ali gde je opasnost
raste i spasonosno.
Hans Cender (1936-2019) je nemački dirigent i kompozitor avangardne klasične muzike, novog, eksperimentalnog zvuka koji prekoračuje granice žanra. Omaž svojoj kulturi dao je posredstvom pet koncerata komponovanih u periodu od 1979. do 2012. godine, koje je naslovio Čitanja Helderlina I-V (Hölderlin lesen). U pitanju su dela za gudačke instrumente i glas. Čitanja Helderlina su jedno od centralnih dela u opusu ovog kompozitora. Od 1979. godine on se bavi poezijom ovog nemačkog pesnika i pokušava da ju pretoči u muziku.
Osnova kompozicije Čitanje Helderlina I (1979) je pesma Madoni. Čitanje Helderlina II je delo za violu i glas (1987) u kojem se govore samo fragmenti teksta Hymnische Entwürfe. U delu Čitanje Helderlina III (1991) Cender koristi devet stihova iz različitih verzija himne Patmos. Čitanje Helderlina IV (2000) zasnovano je na tekstu sve tri verzije Mnemosine. Čitanje Helderlina V (2012) sastoji se od zvuka harmonike i glasa dok jezički materijal čine dva kasna Helderlinova fragmenta.
Moj učitelju i gospodaru!
O, ti moj vaspitaču!
Što si daleko
ostao? I kad sam
pitao, među starima,
junake i bogove, zašto te
nije bilo? A sad mi je duša
prepuna tugovanja,
kao da ste, nebesnici, i sami
surevnjivi što mi,
ako jednome služim,
ono drugo nedostaje.Ali ja znam, to je krivica
sopstvena! Jer previše sam,
o, Hriste, privržen tebi
mada si Heraklov brat.
A smelo kažem da si
i brat Evijca, koji je
za kola zapregao
tigrove i dole,
sve do Inda, radosnu
službu naređujući,
zasnovao vinograd
i obuzdao jarost naroda.
Prošle godine (2020) obeležena su dva velika jubileja, 250 godina od Betovenovog rođenja i isto toliko od Helderlinovog. Obojica su rođena 1770, Helderlin 20. marta, Betoven 18. decembra. Njihov savremenik i umnogome duhovni srodnik, Kaspar David Fridrih, čije se slike uklapaju u sentimentalna raspoloženja obojice, kao i snažnu ljubav prema prirodi, rođen je četiri godine kasnije, 1774. godine.
Sva trojica su rođena u Nemačkoj, u pravo vreme, na pravom mestu, da bi od duha vremena i mesta iscrpli destilat, duhovnu esenciju za svoju umetnost. Uprkos okolnostima u Nemačkoj je obeležavan jubilej oba umetnika tokom čitave 2020. godine. Kada je Helderlin u pitanju napravljen je poseban sajt i bogat program, na različitim lokacijama, sa različitim temama, koji se nastavio i u 2021.
U dečačko moje doba
spasavao me često jedan bog
od ljudske vike i šiba.
Tad igrah se bezbedno i dobro
sa cvetovima u gaju
i lahori nebeski
igrahu se sa mnom.I kao što srce
razveseliš biljkama,
u susret kada tebi
nežne ispruže ruke,
tako si moje veselio srce
oče Heliose! I ko i Endimion
bejah ljubimac tvoj,
sveta Luno!O, svi vi verni
bogovi prijateljski!
Da ste samo znali
kako vas duša moja ljubljaše!Istina, nisam tada vas još
imenom zvao, a ni vi mene
ne imenovaste, ko što ljudi čine,
kao da se poznaju.Pa ipak, bolje poznavah
no ikad što znadoh ljude.
Razumeo sam tišinu Etera,
ljudske reči ne razumeh nikad.Mene je odgajao blagoglas
lahoravoga gaja
i ljubavi se naučih
među svećem.U naručju bogova odrastoh.
Citati: Patmos, preveo Ivan V. Lalić (odlomak); Jedini, preveo Branimir Živojinović (odlomak); U dečačko moje doba, preveo Ivan V. Lalić
Izvor: Fridrih Helderlin, Hleb i vino, preveli Ivan V. Lalić, Branimir Živojinović, SKZ, Beograd, 1993.
Slike: Kaspar David Fridrih, Livade kod Grajfsvalda, 1822; Franc Karl Himer, Helderlinov portret, 1792; Ford Medoks Braun, Betovenov portret, 1882; Zimski predeo, 1811; Zimski predeo, 1811.
A . A . A 