Književnost, Slikarstvo

Zašto je Ikar romantičarski heroj?

U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje ne bi bili ništa; jer, posredstvom nje su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar heroj literature doba […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

BBC radio emisije o romantizmu

Epizode koje slede bile su deo dve emisije radija BBC – In Our Time i The Forum. Sve podatke o autorima, sagovornicima, preporučenoj literaturi i kratkom opisu razgovora možete pronaći na linkovima. Svi priloženi razgovori koje sam preslušala, neke i po nekoliko puta – ima koristi od vožnji gradskim prevozom koje traju dugo – odlikuju […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Ernest Bauer o Helderlinu

Pesništvo – tako je na granici ludila objavio pesnik jedinstvenih sposobnosti – to je u pravom smislu reči proročanstvo. Od svetosti ritma podignut sa zemlje diže se stih kao orao prema svetlu i suncu, „tako kao što se duh uzdiže iz očaja u zanos, gde duša nadkriljuje sve mogućnosti jezika i govora.“ Ovaj Helderlinov pokušaj […]

Pročitaj više
Književnost

Šta simbolizuje Helderlinova kula?

Samo je duhovno stvarno. Koliko je samo smeha izazvala ova Hegelova rečenica. Kao da se radilo o filozofskom ludilu, o vicu, o idealističkoj hiper-ironiji. Ipak, to je rečenica koju je proizveo Hegelov duh. Od duha je postala stvarnost, ideje postaju realnost: Helderlinova kula – duh u kamenu, zgrade u kojima su misli, kao vetar, kao […]

Pročitaj više
Književnost

Zašto nema Odiseja u Helderlinovom pesništvu?

Karl-Hajnc Ot, savremeni nemački helderlinovac i autor knjige Helderlinovi duhovi, pisao je na ovu temu sledeće: Kada je Kiklop u svojoj pećini pojeo već šest Odisejevih saputnika, i na ulaz u pećinu postavio veliku stenu i time onemogućio svaki beg, Odiseju nije preostalo ništa do da opet posegne za lukavstvom. Kako je to slučaj hteo, […]

Pročitaj više
Književnost

Ona korača u lepoti

Ona korača u lepoti, poput noćiU predelima bez oblaka i zvezdaI najbolje od tame i sjajaSusreće se u njenom pogledu i očima:Milovanim mekom svetlošćuKoju nebo sve do osvita skriva. Jedna sen više, jedan zrak manjeRaspario je bezimenu dražKoja se talasa u crnim uvojcimaIli blago joj prelazi preko lica;Na kome misli spokojno kazujuKoliko je čist, koliko […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Jirgen Jakobs & Markus Krauze: „Nemački obrazovni roman. Istorija žanra od 18. do 20. veka“

O PROBLEMATICI ŽANROVSKIH POJMOVA Pojmovi žanra i epohe neophodni su nauci o književnosti: samo tim instrumentima ona može raščlaniti i srediti svoj ogromni istorijski materijal. Precizna i jedinstvena upotreba pojmova zakon je naučnosti i preduslov za sporazumevanje bez dvosmisica i jalovih rasprava oko reči. Pokazalo se, međutim, da je ispunjenje ovog zahteva za nedvosmislenošću pojmova, […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Mihail Glinka

Čoveka možeš spoznati po stepenu na koji se uzdigla muzika u njegovoj duši. Ali, pošto me zanimaju samo oni preplavljeni muzikom, ograđujem se od spoznaje ljudi. Ima muzičkih duša koje nemaju muzičko vaspitanje i kulturu. To znači da se rađamo sa mnoštvom treperenja, čiju vrednost uspostavljaju naša tugovanja. Nosimo u sebi muziku koju nismo nikada […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Dva indigo labuda – Betoven & Šuman

Samo onaj može biti umetnik ko ima sopstvenu religiju, originalan pogled na beskrajno. Obojica su bila ophrvana melanholijom. Volim da ih zamišljam, ne kao crne ili bele labudove, iako ta alhemijska transformacija pristaje njihovoj sudbini, već kao indigo labudove. Ohole, tamne kao dubine jezera. „Plava je boja mojih snova“, naslikao je Huan Miro. Neka plava […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Hans Cender & Franc Šubert

Srce mu je kao obešena lauta; Čim ga dotakneš, ono odjekne. Šubertova muzika je za estete, eskapiste, moderne vampire pod kojima se podrazumevaju oni koji ne žele često da izlaze napolje – svetlost bi bila novo nasilje, i ko zna kakve bi sve gadosti razotrkrila. Zato je bolje izlaziti noću, u duge šetnje, kada je […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Hans Cender & Fridrih Helderlin

Hans Cender je nemački dirigent i kompozitor avangardne klasične muzike, novog, eksperimentalnog zvuka koji prekoračuje granice žanra. Omaž svojoj kulturi dao je posredstvom pet koncerata komponovanih u periodu od 1979. do 2012. godine, koje je naslovio Čitanja Helderlina I-V (Hölderlin lesen). U pitanju su dela za gudačke instrumente i glas. Čitanja Helderlina su jedno od […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Nikola Milošević o romanu „Junak našeg doba“ Mihaila Jurjeviča Ljermontova

Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Herojsko stradanje u kadi: O Davidovoj slici „Maraova smrt“

Osamnaesti vek najbolje je opisao savremeni nemački pisac Patrik Ziskind na početku svog romana Parfem: U 18. stoleću živeo je u Francuskoj čovek koji je spadao među najgenijalnije i najodvratnije likove ove, genijalnim i odvratnim likovima, nimalo siromašne epohe. Vidimo, dakle, da su neke od ključnih reči epohe, u ovom slučaju, genijalni i odvratni. Slobodno […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Seksualnost, strah i snovi: O slici „Noćna mora“ Hajnriha Fislija

Intelektualne tendencije 18. veka od izuzetnog su značaja za proučavanje fenomena koji će se u romantizmu dodatno razraditi. Neki od njih su nasilje i seksualna perverzija, teme koje obuhvataju dva, naizgled suprotstavnjena književna žanra 18. veka, sentimentalni i gotski roman. Oba žanra na sličan način tretiraju glavnu junakinju. Ona je pasivna, potčinjena, gonjena, obuzeta strastima, […]

Pročitaj više
Književnost

Putnica Lusi

Vordsvortov ciklus pesama o Lusi sastoji se od pet poetskih ostvarenja koja su nastala u periodu od 1798. do 1801. Četiri pesme Strange fits of passion I have known She dwelt among the untrodden ways Three years she grew in sun and shower A slumber did my spirit seal završene su najkasnije 1800. godine i […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Slikarstvo

Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze

Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Slikar ruševina Iber Rober

Iber Rober, francuski slikar 18. veka, poznat je po prikazima ruševina koje su pred našim očima date u divljem predelu, zaraslom, koje posećuju zalutali putnici, pastiri, veštice, razbojnici i seljanke koje peru veš. Prikaz ruševina najčešće je plod slobodne igre mašte i uobrazilje na crtežima i slikama koje zovemo kapričo. Valjalo bi napraviti razliku između […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Divlja lepota Salvatora Roze

Mnoge od ovih tema pomućene lepote ponovo se javljaju kod romantičara, ali ono što je kod sečentista bila intelektualna poza postaje kod romantičara poza senzibiliteta. Sečentistički končeto zamenjen je romantičarskim osećanjem. – Mario Prac Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, […]

Pročitaj više
Književnost

Grobljanska poezija Tomasa Greja

Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u […]

Pročitaj više
Arhitektura, Slikarstvo

Tamnice Đambatiste Piranezija

Očarani smo gotikom više nego grčkom mitologijom jer još nismo pokidali obruče koji nas vežu za njenu magiju. Poznavanje snage senke, vešto upravljanje strahom i bolom, učinilo ga je jednim od vrhunskih slikara. I ovde vidimo da je teško povući jasne granice između neoklasicizma, gotike i romantizma u traganju za uzvišenim. Hitajući u susret ponovo […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Đuzepe Gat o slikarstvu Tomasa Gejnsbora

Gejnsboro je bio rođen za pejzažista, ali njegova službena umjetnost bilo je portretiranje. Njegovi pejzaži govore o nagonskoj sposobnosti za traženjem i o ukusu, o jakoj iako ne potpuno ostvarenoj (i do kraja iživljenoj) želji za saživljavanjem sa prirodom, o stremljenju za obnavljanjem krutih shema manje vrijedne i pomoćne tematike koju je nalagala holandska tradicija. […]

Pročitaj više
Književnost

Martin Hajdeger: „Poljski put“

Od kapije vrta proteže se on ka močvari. Stare lipe vrta zamka gledaju za njim preko zida, bilo da, u doba Uskrsa, između izniklih useva i probuđenih livada, jasno svetli, ili da u doba Božića pod snežnim nanosima iščezava iza najbližeg brežuljka. Od poljskog krsta savija on ka šumi. Na njenoj ivici pozdravlja jedan visoki […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Kulturni i književni značaj velikog obrazovnog putovanja (Grand Tour)

Pitanje početka. Uvek podsticajno. Od Talesa i Heraklita pa do naučnika i mislilaca našeg doba, pitanje početka zaokuplja maštu fizičara, filozofa i pesnika. Reč mašta, umesto reči razum, čini nam se adekvatnijom, primerenijom, jer kako početak drugačije zamisliti nego posredstvom snaga mašte? Odakle sve dolazi, kako je nešto nastalo? Kako je haos postao kosmos? Pred […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gete u Rimu. Obrazovni značaj Geteovog italijanskog putovanja

Poznate su dve Tišbajnove slike na kojima je prikazan Gete. Na jednoj pesnik sedi pored antičkog reljefa na kome je prikazan susret Oresta i Ifigenije (slikareva aluzija na dramu Ifigenija na Tavridi koju je Gete u tom trenutku pisao), među rimskim ruševinama, sa crnim šeširom širokog oboda i belim plaštom preko svoje odeće. U pitanju je ulje na platnu iz 1787. godine koje nosi naziv Gete u rimskom polju. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Tarner

Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli […]

Pročitaj više
Književnost

Penelopi Ficdžerald – Ona me ima, ali uopšte nije sigurna da me želi (odlomak iz romana „Plavi cvet“)

Roman Plavi cvet zasnovan je na životu Fridriha fon Harednberga (1772-1801) pre nego što se proslavio pod imenom Novalis. U nastsvku sledi nekoliko odlomaka iz romana objavljenog 1995. godine koji svoje ime duguje centralnom motivu Novalisovog stvaralaštva, kao i nemačkog romantizma, a to je plavi cvet, simbol čežnje i potrage za neodređenim i beskonačnim. Autorka […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Umetnik i njegov pas: Fransisko Goja

Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog udarca pas neizbežno […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više
Slikarstvo

O Žerikoovoj slici „Splav Meduze“

Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je ovo delo sa dvadeset sedam godina i ono se smatra za jedno od najboljih u kontekstu francuskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred okeana […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa

Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, ko prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Skice […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Helderlin

Pjesnik i svećenik u početku su bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No pravi je pjesnik uvjek svećenik, kao što je i pravi svećenik uvjek pjesnik. I zar ne bi budućnost mogla opet dovesti natrag to stanje? – Fridrih fon Hardenberg – Novalis [1] Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Hans-Georg Gadamer: „Helderlin i George“

Tema „Helderlin i George“ nije proizvoljno poređenje kojim treba da se međusobno istaknu osobine jednog i drugog pesnika, nego prava istorijska tema. Na iznenađujući način su Helderlin i George u našem stoleću stekli pravu istovremenost. Svakako, Helderlinovo pesničko delo je već ceo vek ranije bilo poznato i cenjeno u generaciji romantičarskih pesnika. Ali upravo romantičarska […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Eugen Gotlob Vinkler: „Pozni Helderlin“

O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Brana Miladinov o književnosti Edgara Alana Poa

Moć crnog na savršenstvu belog Uobičajilo se da se pisanje o Pou počne nekim domišljatim paradoksalnim ili oksimoronskim naslovom, poželjno ritmičnim i sa obaveznom aliteracijom. Pesnik ponora, arhitekta ambisa, inženjer iracionalnog, filozof falsifikata… Ne samo da je moguće, nego je sigurno i zabavno nastaviti ovaj niz, možda u azbučnom ili alfabetskom poretku. Mislim da je […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Džon Kits: „Oda grčkoj urni“

Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Moris Baura: „Romantičarska imaginacija“

Ako bismo hteli da izdvojimo jednu osobenost engleskih romantičara, po kojoj se razlikuju od pesnika 18. veka, našli bismo je u njihovom viđenju imaginacije i važnosti koju su joj pridavali. Ovo shvatanje je, iako se bitno razlikuje u detaljima, kod Blejka, Kolridža, Vordsvorta i Kitsa jedinstveno, i kod svakog od njih čini osnovu duboko osmišljene […]

Pročitaj više
Književnost

Vilijam Blejk: „Tigar“

Tigre, tigre, plamni sjaju U mračnome šumskom kraju, Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada? Kog prostranstva dalekoga Beše vatra oka tvoga? Kojim se krilima vinu? Koja ruka vatrom sinu? Koja spretnost, koje sile, Istkaše ti srca žile? A kad srce tući stade, Šta li mu to snagu dade? Kog čekića, kog […]

Pročitaj više
Književnost

Vilijam Blejk: „Knjiga o Urizenu“

Vilijam Blejk je poznat po svom poetskom i mitološkom sistemu koji je vizuelno i verbalno oblikovao u „proročkim knjigama“, među kojima se izdvajaju Knjiga o Teli (1789), Amerika (1793), Evropa (1794), Vizije Albionovih kćeri (1793), Knjiga o Urizenu (1794), Knjiga o Losu (1795), Vala ili Četiri Zoa (nedovršen i napušten projekat), Milton (1804–1810), Jerusalim (1804–1820). […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Animirani film Šejle Grejber o crtežima Vilijama Blejka

U Londonu, u galeriji Tate, 1977. godine održana je izložba posvećena pesniku i slikaru Vilijamu Blejku. Tom prilikom umetnica Šejla Grejber zamoljena je od strane organizatora izložbe da napravi kratak film koji bi poslužio kao uvod u predstavljanje umetnika publici. Priloženi video rezultat je te saradnje. Ista galerija poseduje u svojoj kolekciji i neke od […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Igo

Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Putnik Kurbe

Uvek će te, slobodni čoveče, srce vućiMoru, tvom ogledalu, jer sebe duša tvojaVidi u talasanju tog večnog nespokoja,A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući! Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici;Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata;Srce ti se raduje odjeku svoga bataU toj neukrotivoj i divljoj tužbalici. Podjednako ste mračni i ćutljivi […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Уметник и Италија: Et in Arcadia ego!

Веза уметника и Италије позната је одавно. Још од ренесансе када Албрехт Дирер одлази тамо да би се школовао, градови попут Венеције, Фиренце, Рима, Падове, Парме, Милана и Напуља остали су полазиште за образовање уметношћу, подједнако као и за формативно образовно путовање и врело инспирације хиљада уметника. У 18. и 19. веку, нарочито због идеализације […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Енгр као управник Виле Медичи у Риму

Жан-Огист Доминик Енгр, француски сликар 19. века, познат по свом неокласицистичком обрасцу, био је између 1835. и 1840. на челу Француске академије у Риму која је била смештена у Вили Медичи. Француску академију, која је првобитно била на другим локацијама, Наполеон је 1803. преместио у ову ренесансну грађевину. Француску академију у Риму основао је Луј […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Фридрих Хелдерлин: „Бонапарте“

Свете су посуде песници, У којима вино живота, дух Јунака се чува. Али дух овог младића хитри Зар не би разорио оно Чиме га обухватити желиш, посуду? Песниче не дотичи га као ни природе дух, На таквој грађи од вештака постаје дете. У песми он не може живети ни трајати, Он живи и траје у […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Франсиско Гоја и Маргерит Јурсенар: Врзино коло и вештичје сабати

Шта је сељаку који је тешко живео значио одлазак на врзино коло? Оно што овде зовемо „бојити град у црвено“, односно прослављати, уз малу и врло узбудљиву нијансу опасности; врзино коло је била њихова дискотека, место њиховог препуштања чулима и пијанству, њихова јавна кућа. Ако хоћемо да умањимо углед секти, постоје бољи начини него што […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Бити глув и бити генијалан: Франсиско Гоја и Лудвиг ван Бетовен

  На које личности прво помислимо када кажемо 19. век? – Наполеон. Достојевски. На који облик друштвеног догађаја? – На револуцију. Скици за портрет 19. века придружујемо још два значајна потеза односно уметника: шпанског сликара Франсиска Гоју и немачког композитора Лудвига ван Бетовена. Обојица су својом уметношћу проширила границе које су им временом и местом […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Жорж де ла Тур и Франц Шуберт: Девојка и Смрт

Јер сад видимо као у огледалу, као у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам делимично, а онда ћу познати као што бејах познат. (1 Кор. 13, 12) И светло светли у тами, и тама га не обузе. (Јован, 1, 5) Два платна француског сликара Жоржа де ла Тура и концерт за гудачки […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Вилијам Блејк и „Књига Откровења“

И видјех другог анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени; И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу. И повика гласом великијем као […]

Pročitaj više
Književnost

Текстуалне рушевине Фридриха Шлегела

На шта сам поносан и смем да будем поносан као уметник? На одлуку која ме заувек одваја и изолује од свега ниског. На дело које божански прекорачује сваку намеру и чију намеру нико неће научити до краја. На способност да обожавам оно што је савршено и стоји ми насупрот. На свест да сам кадар да […]

Pročitaj više
Klasična muzika

Зимско путовање Франца Шуберта

Пут ка мом откривању уметности био би празан попут пута који пресеца две ливаде, усред јулског дана, када оморина склапа очи сваком ко се лати неког задатка, да се на њему није појавио Путник – Каспар Давид Фридрих. Фридрих је један од уметника који је имао изразито значајан формативни утицај на мене и моје поимање […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сексуалне персоне Хајнриха Фислија (тројна љубав)

Историја сексуалности доба просветитељства, тако би могао гласити алтернативни назив овог текста. Не морамо нужно Фукову теорију доводити у везу са писањем о швајцарско-енглеском уметнику Хајнриху Фислију али асоцијације нам се саме намећу. Фуко има дела привлачних наслова. Историја сексуалности и Историја лудила у доба класицизма, за нас два најзначајнија, могу се посматрати као интелектуални […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Русо

Тема овог есеја биће Русоово жанровски тешко одредиво дело Сањарије усамљеног шетача. Збирка есеја, дневнички запис, наставак Исповести? Сањарије усамљеног читача провоцирају својом жанровском недефинисаношћу. Русоова дела обележила су мисао и књижевност 18. века, инспирисала су на политичком, етичком, филозофском, педагошком и књижевном плану. Русо политичке иницијаторе француске револуције инспирише Друштвеним уговором, Јулија или Нова […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Франкенштајн

Роман Франкенштајн, дело готског жанра, Мери Шели пише 1818. године, исте године када настаје и Фридрихова слика Путник у мору магле и када Џорџ Гордон Бајрон пише Дон Жуана. Романтизам је на врхунцу. Готски роман идеализује доба витештва, специфично третира просторе у којима се одвијају догађаји, глорификује рушевине. Доба средњег века упућује на давно и […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Хитклиф

Оркански висови, једино дело Емили Бронте, готска је поема у прози. Готским га чине простори и окружење, атмосфера и снови јунака. Поема је дужа песма са развијеном фабулом у којој су догађаји прожети лирским елементма. Дуго већ, по речима Владиславе Гордић-Петковић, овај роман има завидну читалачку и критичку репутацију захваљујући „готово неодрживој позицији на тромеђи […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Слика природе и сликари природе у контексту уметности европског романтизма

Разликa између пејзажа (слике природе) и пејзажног сликарства (слика природе) јесте разлика између онога што је природно и онога што је уметнички створено односно лепо. Филозофи су се одувек бавили проблемом лепог, иако не једино на примерима уметничких дела. Платон је сматрао да је највећи домет естетског, не једно уметничко дело, већ држава. Он се […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник Чајлд Харолд

Оно што у нашем времену представља фигура америчког писца Џека Керуака, у 19. веку представљао је енглески песник Џорџ Гордон Бајрон. Реч је о истом миту о проклетом уметнику и самоизгнанику. Форме се мењају, као и простори, али оно што остаје јесу празнина и путовање као полазиштa самообликовања. Празнина, како просторна тако и егзистенцијална, могућност […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Вертер

Јади младог Вертера, епистоларни роман написан 1774. године, првo великo Гетеовo дело, једно је од значајних достигнућа сентименталног романа. Прелазак са сентименталног на романтичарски сензибилитет уочљив је при тематизацији појединих готских елемената које ово дело садржи, а под којима подразумевамо природно окружење којим се јунак (ноћу) креће, као и карактерне особине које условљавају његове поступке. […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Оњегин

Александар Сергејевич Пушкин роман у стиховима Евгеније Оњегин пише од 1823. до 1832. године, скоро педесет година после Гетеовог романа Јади младог Вертера са којим смо склони да отпочнемо традицију великих романа романтизма. Пушкин преузима одређене мотиве, црпе утицаје, којима су се одликовала делa његове епохе али их многоструко и превазилази. Евгеније Оњегин, Пушкинов најпознатији […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник – јунак њиховог доба. Анализа односа Путника и природе у књижевности и сликарству романтизма

Ја сам путник и планинар, говорио је своме срцу, не волим равнице и чини се да не могу дуго седети на миру. И ма шта ми још буде наишло као судбина и доживљај у томе ће бити пешачења и планинарења: на крају човек доживљава још једино самог себе. –  Фридрих Ниче Мотиви путника и путовања […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Новембар у Едену: Вилијам Блејк

Енглеска књижевност трајно је обележена именом  Вилијам. Два најзначајнија песника поменуте културе деле исто име – један је Шекспир, други је Блејк. Данашњи текст посвећен је млађем уметнику, истовремено књижевнику и сликару, визионару и идеалисти – Вилијаму Блејку. Рођен 28. новембра 1757. године у Лондону, током живота Блејк је ретко напуштао место свог рођења. Међутим, […]

Pročitaj više
Književnost

Новембар: Меланхолија и успомене – Гистав Флобер

Ја волим јесен, то жалосно годишње доба као створено за успомене. Кад стабла више немају лишћа, кад небо задржава још и у сутону риђу шару, која позлаћује увелу траву, слатко је гледати како се гаси све оно што је још недавно горјело у вама. Управо сам се вратио са своје шетње по празним ливадама рубом […]

Pročitaj više
Klasična muzika

Новембар: Ноктурна – Фредерик Шопен

Поједина уметничка дела темом, предметима које приказују, психолошком карактеризацијом јунака, употребом боја и тонова асоцирају атмосферу која доприноси естетским расположењима реципијента уметности. Та расположења, као и асоцијације на које одређено дело наводи, нису иста код сваког примаоца естетског садржаја. Она су условљена његовим животним и образовним искуством, као и сензибилитетом који је увек јединствен када […]

Pročitaj više