Kritika i teorija književnosti

Ернест Бауер о Хелдерлину

Песништво – тако је на граници лудила објавио песник јединствених способности – то је у правом смислу речи пророчанство. Од светости ритма подигнут са земље диже се стих као орао према светлу и сунцу, „тако као што се дух уздиже из очаја у занос, где душа надкриљује све могућности језика и говора. Овај Хелдерлинов покушај […]

Pročitaj više
Književnost

Шта симболизује Хелдерлинова кула?

Само је духовно стварно. Колико је само смеха изазвала ова Хегелова реченица. Као да се радило о филозофском лудилу, о вицу, о идеалистичкој хипер-иронији. Ипак, то је реченица коју је произвео Хегелов дух. Од духа је постала стварност, идеје постају реалност: Хелдерлинова кула – дух у камену, зграде у којима су мисли, као ветар, као […]

Pročitaj više
Književnost

Зашто нема Одисеја у Хелдерлиновом песништву?

Карл-Хајнц От, савремени немачки хелдерлиновац и аутор књиге Хелдерлинови духови, пише на ову тему: Када је Киклоп у својој пећини појео већ шест Одисејевих сапутника, и на улаз у пећину поставио велику стену и тиме онемогућио сваки бег, Одисеју није преостало ништа до да опет посегне за лукавством. Како је то случај хтео, уз себе […]

Pročitaj više
Književnost

Она корача у лепоти

Она корача у лепоти, попут ноћиУ пределима без облака и звездаИ најбоље од таме и сјајаСусреће се у њеном погледу и очима:Милованим меком светлошћуКоју небо све до освита скрива. Једна сен више, један зрак мањеРаспарио је безимену дражКоја се таласа у црним увојцимаИли благо јој прелази преко лица;На коме мисли спокојно казујуКолико је чист, колико […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Јирген Јакобс & Маркус Краузе: „Немачки образовни роман. Историја жанра од 18. до 20. века“

О ПРОБЛЕМАТИЦИ ЖАНРОВСКИХ ПОЈМОВА Појмови жанра и епохе неопходни су науци о књижевности: само тим инструментима она може рашчланити и средити свој огромни историјски материјал. Прецизна и јединствена употреба појмова закон је научности и предуслов за споразумевање без двосмисица и јалових расправа око речи. Показало се, међутим, да је испуњење овог захтева за недвосмисленошћу појмова, […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Михаил Глинка

Човека можеш спознати по степену на који се уздигла музика у његовој души. Али, пошто ме занимају само они преплављени музиком, ограђујем се од спознаје људи. Има музичких душа које немају музичко васпитање и културу. То значи да се рађамо са мноштвом треперења, чију вредност успостављају наша туговања. Носимо у себи музику коју нисмо никада […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Два индиго лабуда – Бетовен & Шуман

Само онај може бити уметник ко има сопствену религију, оригиналан поглед на бескрајно. Обојица су била опхрвана меланхолијом. Волим да их замишљам, не као црне или беле лабудове, иако та алхемијска трансформација пристаје њиховој судбини, већ као индиго лабудове. Охоле, тамне као дубине језера. „Плава је боја мојих снова“, казао је и нацртао Хуан Миро. […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Ханс Цендер & Франц Шуберт

Срце му је као обешена лаута; Чим га дотакнеш, оно одјекне. Ево једног музичког дела које важи за Библију меланхоличних. Шубертова музика је за естете, ескаписте, модерне вампире под којима се подразумевају они који не желе често да излазе напоље – светлост би била ново насиље, и ко зна какве би све гадости разотркрила. Зато […]

Pročitaj više
Klasična muzika

КласикААА: Ханс Цендер & Фридрих Хелдерлин

Ханс Цендер је био немачки диригент и композитор авангардне класичне музике, новог, експерименталног звука који прекорачује границе жанра. Омаж својој култури дао је посредством пет концерата компонованих у периоду од 1979. до 2012. године, које је насловио Читања Хелдерлина I-V (Hölderlin lesen). У питању су дела за гудачкe инструменте и глас. Читања Хелдерлина су једно […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Никола Милошевић о роману „Јунак нашег доба“

Кад прочитамо роман Михаила Јурјевича Љермонтова Јунак нашега доба и кад мало размислимо о ономе што смо прочитали, не наилазимо на неке особите тешкоће око разумевања такозваних споредних ликова. Једини стварни проблем, једину стварну загонетку представља главни јунак Печорин. Овај проблем и ова загонетка састоје се, укратко, у следећем: биће изузетног ума и изузетне воље, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Херојско страдање у кади: О Давидовој слици „Мараова смрт“

Осамнаести век најбоље је описао савремени немачки писац Патрик Зискинд на почетку свог романа Парфем: У 18. столећу живео је у Француској човек који је спадао међу најгенијалније и најодвратније ликове ове, генијалним и одвратним ликовима, нимало сиромашне епохе. Видимо, дакле, да су неке од кључних речи епохе, у овом случају, генијални и одвратни. Слободно […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сексуалност, страх и снови: О слици „Ноћна мора“ Хајнриха Фислија

Више пута је на овом месту наглашавано, кроз различите есеје који су били повод да пишем о добу просветитељства и (прото)романтизму, да су интелектуалне тенденције 18. века од изузетног значаја за проучавање феномена који ће се у романтизму само додатно разрадити. Неки од њих су насиље и сексуална перверзија, теме које обухватају два, само наизглед […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Шелијев „Озимандијас“ и романтичарска естетика рушевине

Путника сретох ја, из древног краја, Рече: Без трупа стоје двије ноге У пустињи: Покрај њих с пијеском спаја Глава се лица смрсканог, ком строге Уснице, заповједничког сјаја, Кажу да добро кипару бје знана Страст која из тих мртвих ствари сијева, Надживјев длан и груд што им бје храна; Написано на постоље је цијело: Ја […]

Pročitaj više
Književnost

Путница Луси

Вилијам Вордсворт (1770-1850) Вордсвортов циклус песама о Луси састоји се од пет поетских остварења која су настала у периоду од 1798. до 1801. Четири песме Strange fits of passion I have known She dwelt among the untrodden ways Three years she grew in sun and shower A slumber did my spirit seal завршене су најкасније […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Slikarstvo

Окрутна и мрачна лепота Шелијеве Медузе

Пред нама је једна од најзанимљивијих Шелијевих песама чији пун назив гласи О Медузи Леонарда да Винчија из Фирентинске галерије која је написана пред крај 1819, а објављена постхумно, 1824. године, две године после Шелијеве смрти. Песма тематизује контемплацију над једном сликом, за коју се веровало да је Леонардова, а на којој је приказана, из […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Дивља лепота Салватора Розе

Многе од ових тема помућене лепоте поново се јављају код романтичара, али оно што је код сечентиста била интелектуална поза постаје код романтичара поза сензибилитета. Сечентистички кончето замењен је романтичарским осећањем. Италијански сликар Салватор Роза рођен је у близини Напуља 1615. године. Историја уметности бележи га као барокног сликара, темперамента налик Каравађовом, бунтовног, одметничког, неприлагођеног. […]

Pročitaj više
Književnost

Гробљанска поезија Томаса Греја

Елегија Томаса Греја завршена је 1750. а објављена 1751. године. Инспирација за ову песму, која је елегија по тону, али не строго и по форми, била је смрт његовог пријатеља Ричарда Веста. Елегија у националним књижевностима Европе, елегија ван античког контекста, означава врсту медитативне и меланхоличне лирске песме која се јавља у различитим стиховним облицима. […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Ђузепе Гат о сликарству Томаса Гејнсбора

Гејнсборо је био рођен за пејзажиста, али његова службена умјетност било је портретирање. Његови пејзажи говоре о нагонској способности за тражењем и о укусу, о јакој иако не потпуно оствареној (и до краја иживљеној) жељи за саживљавањем са природом, о стремљењу за обнављањем крутих схема мање вриједне и помоћне тематике коју је налагала холандска традиција. […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Književnost, Slikarstvo

Јустејн Гордер: „Софијин свет“ (поглавље о романтизму)

Тајанствени пут води ка унутра Алберто Кнокс је седео на прагу као и када је Софија стигла прошли пут. – Седи овде – рече он, и тога дана пређе право на ствар. – Раније смо говорили о ренесанси, бароку и просветитељству. Данас ћемо говорити о романтизму који се назива последњом великом културном епохом Европе. Приближавамо […]

Pročitaj više
Književnost

Мартин Хајдегер: „Пољски пут“

Од капије врта протеже се он ка мочвари. Старе липе врта замка гледају за њим преко зида, било да, у доба Ускрса, између изниклих усева и пробуђених ливада, јасно светли, или да у доба Божића под снежним наносима ишчезава иза најближег брежуљка. Од пољског крста савија он ка шуми. На њеној ивици поздравља један високи […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник Тарнер

Једино што би могло бити величанственије од града на води јесте град подигнут у ваздуху. – Вилијам Хазлит Почетак писања налик је алхемијском процесу. Преображај је неминован: импресија, мисли, знања у адекватно уобличен низ речи. Њихово измицање је протејско пред сликом која је ренесансни сфумато, неодређена, магловита, једно кондензовано испарење, какве углавном могу бити мисли […]

Pročitaj više
Književnost

Пенелопи Фицџералд: „Плави цвет“ (неколико одломака из романа о Новалисовом животу)

Роман Плави цвет заснован је на животу Фридриха фон Хареднберга (1772-1801) пре него што се прославио под именом Новалис. У настсвку следи неколико одломака из романа објављеног 1995. године који своје име дугује централном мотиву Новалисовог стваралаштва, као и немачког романтизма, а то је плави цвет, симбол чежње и потраге за неодређеним, за бесконачним. Ауторка […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Уметник и његов пас: Франсиско Гоја

Изгубљен у потпуном ништавилу, у празнини неодређеног простора, пас неодређене расе, провирује, као да се боји, као да гледа у невидљивог а свеприсутног Господара који ће га у наредном тренутку, одложеном, ликовно фиксираној антиципацији нелагоде која ће трајати заувек, ударити, убити, удавити у гомили песка у који као да и без тог ударца пас неизбежно […]

Pročitaj više
Književnost

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više
Slikarstvo

O Žerikoovoj slici „Splav Meduze“

Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je ovo delo sa dvadeset sedam godina i ono se smatra za jedno od najboljih u kontekstu francuskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred okeana […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa

Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, ko prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Šarl […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Helderlin

Pjesnik i svećenik u početku su bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No pravi je pjesnik uvjek svećenik, kao što je i pravi svećenik uvjek pjesnik. I zar ne bi budućnost mogla opet dovesti natrag to stanje? – Fridrih fon Hardenberg – Novalis [1] Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Hans-Georg Gadamer: „Helderlin i George“

Tema „Helderlin i George“ nije proizvoljno poređenje kojim treba da se međusobno istaknu osobine jednog i drugog pesnika, nego prava istorijska tema. Na iznenađujući način su Helderlin i George u našem stoleću stekli pravu istovremenost. Svakako, Helderlinovo pesničko delo je već ceo vek ranije bilo poznato i cenjeno u generaciji romantičarskih pesnika. Ali upravo romantičarska […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Eugen Gotlob Vinkler: „Pozni Helderlin“

O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Brana Miladinov o književnosti Edgara Alana Poa

Moć crnog na savršenstvu belog Uobičajilo se da se pisanje o Pou počne nekim domišljatim paradoksalnim ili oksimoronskim naslovom, poželjno ritmičnim i sa obaveznom aliteracijom. Pesnik ponora, arhitekta ambisa, inženjer iracionalnog, filozof falsifikata… Ne samo da je moguće, nego je sigurno i zabavno nastaviti ovaj niz, možda u azbučnom ili alfabetskom poretku. Mislim da je […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“. Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Džon Kits: „Oda grčkoj urni“

Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Animirani film Šejle Grejber o crtežima Vilijama Blejka

U Londonu, u galeriji Tate, 1977. godine održana je izložba posvećena pesniku i slikaru Vilijamu Blejku. Tom prilikom umetnica Šejla Grejber zamoljena je od strane organizatora izložbe da napravi kratak film koji bi poslužio kao uvod u predstavljanje umetnika publici. Priloženi video rezultat je te saradnje. Ista galerija poseduje u svojoj kolekciji i neke od […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Igo

Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Putnik Kurbe

Uvek će te, slobodni čoveče, srce vući Moru, tvom ogledalu, jer sebe duša tvoja Vidi u talasanju tog večnog nespokoja, A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući! Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici; Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata; Srce ti se raduje odjeku svoga bata U toj neukrotivoj i divljoj […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Уметник и Италија: Et in Arcadia ego!

Веза уметника и Италије позната је одавно. Још од ренесансе када Албрехт Дирер одлази тамо да би се школовао, градови попут Венеције, Фиренце, Рима, Падове, Парме, Милана и Напуља остали су полазиште за образовање уметношћу, подједнако као и за формативно образовно путовање и врело инспирације хиљада уметника. У 18. и 19. веку, нарочито због идеализације […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Енгр као управник Виле Медичи у Риму

Жан-Огист Доминик Енгр, француски сликар 19. века, познат по свом неокласицистичком обрасцу, био је између 1835. и 1840. на челу Француске академије у Риму која је била смештена у Вили Медичи. Француску академију, која је првобитно била на другим локацијама, Наполеон је 1803. преместио у ову ренесансну грађевину. Француску академију у Риму основао је Луј […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Фридрих Хелдерлин: „Бонапарте“

Свете су посуде песници, У којима вино живота, дух Јунака се чува. Али дух овог младића хитри Зар не би разорио оно Чиме га обухватити желиш, посуду? Песниче не дотичи га као ни природе дух, На таквој грађи од вештака постаје дете. У песми он не може живети ни трајати, Он живи и траје у […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Франсиско Гоја и Маргерит Јурсенар: Врзино коло и вештичје сабати

Шта је сељаку који је тешко живео значио одлазак на врзино коло? Оно што овде зовемо „бојити град у црвено“, односно прослављати, уз малу и врло узбудљиву нијансу опасности; врзино коло је била њихова дискотека, место њиховог препуштања чулима и пијанству, њихова јавна кућа. Ако хоћемо да умањимо углед секти, постоје бољи начини него што […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Бити глув и бити генијалан: Франсиско Гоја и Лудвиг ван Бетовен

  На које личности прво помислимо када кажемо 19. век? – Наполеон. Достојевски. На који облик друштвеног догађаја? – На револуцију. Скици за портрет 19. века придружујемо још два значајна потеза односно уметника: шпанског сликара Франсиска Гоју и немачког композитора Лудвига ван Бетовена. Обојица су својом уметношћу проширила границе које су им временом и местом […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Жорж де ла Тур и Франц Шуберт: Девојка и Смрт

Јер сад видимо као у огледалу, као у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам делимично, а онда ћу познати као што бејах познат. (1 Кор. 13, 12) И светло светли у тами, и тама га не обузе. (Јован, 1, 5) Два платна француског сликара Жоржа де ла Тура и концерт за гудачки […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Вилијам Блејк и „Књига Откровења“

И видјех другог анђела јака гдје силази с неба, који бјеше обучен у облак, и дуга бјеше на глави његовој, и лице његово бјеше као сунце, и ноге његове као стубови огњени; И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а лијеву на земљу. И повика гласом великијем као […]

Pročitaj više
Književnost

Текстуалне рушевине Фридриха Шлегела

На шта сам поносан и смем да будем поносан као уметник? На одлуку која ме заувек одваја и изолује од свега ниског. На дело које божански прекорачује сваку намеру и чију намеру нико неће научити до краја. На способност да обожавам оно што је савршено и стоји ми насупрот. На свест да сам кадар да […]

Pročitaj više
Klasična muzika

Зимско путовање Франца Шуберта

Пут ка мом откривању уметности био би празан попут пута који пресеца две ливаде, усред јулског дана, када оморина склапа очи сваком ко се лати неког задатка, да се на њему није појавио Путник – Каспар Давид Фридрих. Фридрих је један од уметника који је имао изразито значајан формативни утицај на мене и моје поимање […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сексуалне персоне Хајнриха Фислија (слобода)

Историја сексуалности доба просветитељства, тако би могао гласити алтернативни назив овог текста. Не морамо нужно Фукову теорију доводити у везу са писањем о швајцарско-енглеском уметнику Хајнриху Фислију, но асоцијације нам се саме намећу. Фуко има дела привлачних наслова. Историја сексуалности и Историја лудила у доба класицизма, за нас два најзначајнија, могу се посматрати као интелектуална […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Русо

Тема овог есеја биће Русоово жанровски тешко одредиво дело Сањарије усамљеног шетача. Збирка есеја, дневнички запис, наставак Исповести? Сањарије усамљеног читача провоцирају својом жанровском недефинисаношћу. Русоова дела обележила су мисао и књижевност 18. века, инспирисала су на политичком, етичком, филозофском, педагошком и књижевном плану. Русо политичке иницијаторе француске револуције инспирише Друштвеним уговором, Јулија или Нова […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Франкенштајн

Роман Франкенштајн, дело готског жанра, Мери Шели пише 1818. године, исте године када настаје и Фридрихова слика Путник у мору магле и када Џорџ Гордон Бајрон пише Дон Жуана. Романтизам је на врхунцу. Готски роман идеализује доба витештва, специфично третира просторе у којима се одвијају догађаји, глорификује рушевине. Доба средњег века упућује на давно и […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Хитклиф

Оркански висови, једино дело Емили Бронте, готска је поема у прози. Готским га чине простори и окруженје, поема јер је пуна лирских елемената заснованих на фабули изреченој у прозном стилу. Поема јер романтичарска форма пар екселанс јер је она дужа песма у којој се уочава развијена фабула, али су догађаји и збивања прожети лириком. Дуго […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Слика природе и сликари природе у контексту уметности европског романтизма

Разликa између пејзажа (слике природе) и пејзажног сликарства (слика природе) јесте разлика између онога што је природно и онога што је уметнички створено односно лепо. Филозофи су се одувек бавили проблемом лепог, иако не једино на примерима уметничких дела. Платон је сматрао да је највећи домет естетског, не једно уметничко дело, већ држава. Он се […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник Чајлд Харолд

Оно што у нашем времену представља фигура америчког писца Џека Керуака, у 19. веку представљао је енглески песник Џорџ Гордон Бајрон. Реч је о истом миту о проклетом уметнику и самоизгнанику. Форме се мењају, као и простори, али оно што остаје јесу празнина и путовање као полазиштa самообликовања. Празнина, како просторна тако и егзистенцијална, могућност […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Вертер

Јади младог Вертера, епистоларни роман написан 1774. године, првo великo Гетеовo дело, једно је од значајних достигнућа сентименталног романа. Прелазак са сентименталног на романтичарски сензибилитет уочљив је при тематизацији појединих готских елемената које ово дело садржи, а под којима подразумевамо природно окружење којим се јунак (ноћу) креће, као и карактерне особине које условљавају његове поступке. […]

Pročitaj više
Književnost

Путник Оњегин

Александар Сергејевич Пушкин роман у стиховима Евгеније Оњегин пише од 1823. до 1832. године, скоро педесет година после Гетеовог романа Јади младог Вертера са којим смо склони да отпочнемо традицију великих романа романтизма. Пушкин преузима одређене мотиве, црпе утицаје, којима су се одликовала делa његове епохе али их многоструко и превазилази. Евгеније Оњегин, Пушкинов најпознатији […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Путник – јунак њиховог доба. Анализа односа Путника и природе у књижевности и сликарству романтизма

Ја сам путник и планинар, говорио је своме срцу, не волим равнице и чини се да не могу дуго седети на миру. И ма шта ми још буде наишло као судбина и доживљај у томе ће бити пешачења и планинарења: на крају човек доживљава још једино самог себе. –  Фридрих Ниче Мотиви путника и путовања […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Новембар у Едену: Вилијам Блејк

Енглеска књижевност трајно је обележена именом  Вилијам. Два најзначајнија песника поменуте културе деле исто име – један је Шекспир, други је Блејк. Данашњи текст посвећен је млађем уметнику, истовремено књижевнику и сликару, визионару и идеалисти – Вилијаму Блејку. Рођен 28. новембра 1757. године у Лондону, током живота Блејк је ретко напуштао место свог рођења. Међутим, […]

Pročitaj više
Književnost

Новембар: Меланхолија и успомене – Гистав Флобер

Ја волим јесен, то жалосно годишње доба као створено за успомене. Кад стабла више немају лишћа, кад небо задржава још и у сутону риђу шару, која позлаћује увелу траву, слатко је гледати како се гаси све оно што је још недавно горјело у вама. Управо сам се вратио са своје шетње по празним ливадама рубом […]

Pročitaj više
Klasična muzika

Новембар: Ноктурна – Фредерик Шопен

Поједина уметничка дела темом, предметима које приказују, психолошком карактеризацијом јунака, употребом боја и тонова асоцирају атмосферу која доприноси естетским расположењима реципијента уметности. Та расположења, као и асоцијације на које одређено дело наводи, нису иста код сваког примаоца естетског садржаја. Она су условљена његовим животним и образовним искуством, као и сензибилитетом који је увек јединствен када […]

Pročitaj više