Književnost, Slikarstvo

Zašto je Ikar romantičarski heroj?

U prirodi su svi romantičarski pesnici našli svoje prvobitno nadahnuće. Ona im nije bila sve, ali bez nje ne bi bili ništa; jer, posredstvom nje su dospeli do onih trenutaka zanosa u kojima im se vid pretvarao u viziju, proničući, kako su mislili, u tajne svemira. – Moris Baura Zašto je Ikar heroj literature doba […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

BBC radio emisije o romantizmu

Epizode koje slede bile su deo dve emisije radija BBC – In Our Time i The Forum. Sve podatke o autorima, sagovornicima, preporučenoj literaturi i kratkom opisu razgovora možete pronaći na linkovima. Svi priloženi razgovori odlikuju se izuzetnim sagovornicima, vrhunski profesori sa britanskih univerziteta govore o naznačenoj temi na razumljiv način, ističući značaj dijaloga i […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Ernest Bauer o Helderlinu

Pesništvo – tako je na granici ludila objavio pesnik jedinstvenih sposobnosti – to je u pravom smislu reči proročanstvo. Od svetosti ritma podignut sa zemlje diže se stih kao orao prema svetlu i suncu, „tako kao što se duh uzdiže iz očaja u zanos, gde duša nadkriljuje sve mogućnosti jezika i govora.“ Ovaj Helderlinov pokušaj […]

Pročitaj više
Književnost

Šta simbolizuje Helderlinova kula?

Samo je duhovno stvarno. Koliko je samo smeha izazvala ova Hegelova rečenica. Kao da se radilo o filozofskom ludilu, o vicu, o idealističkoj hiper-ironiji. Ipak, to je rečenica koju je proizveo Hegelov duh. Od duha je postala stvarnost, ideje postaju realnost: Helderlinova kula – duh u kamenu, zgrade u kojima su misli, kao vetar, kao […]

Pročitaj više
Književnost

Zašto nema Odiseja u Helderlinovom pesništvu?

Karl-Hajnc Ot, savremeni nemački helderlinovac i autor knjige Helderlinovi duhovi, pisao je na ovu temu sledeće: Kada je Kiklop u svojoj pećini pojeo već šest Odisejevih saputnika, i na ulaz u pećinu postavio veliku stenu i time onemogućio svaki beg, Odiseju nije preostalo ništa do da opet posegne za lukavstvom. Kako je to slučaj hteo, […]

Pročitaj više
Književnost

Ona korača u lepoti

Ona korača u lepoti, poput noćiU predelima bez oblaka i zvezdaI najbolje od tame i sjajaSusreće se u njenom pogledu i očima:Milovanim mekom svetlošćuKoju nebo sve do osvita skriva. Jedna sen više, jedan zrak manjeRaspario je bezimenu dražKoja se talasa u crnim uvojcimaIli blago joj prelazi preko lica;Na kome misli spokojno kazujuKoliko je čist, koliko […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Jirgen Jakobs & Markus Krauze: „Nemački obrazovni roman. Istorija žanra od 18. do 20. veka“

O PROBLEMATICI ŽANROVSKIH POJMOVA Pojmovi žanra i epohe neophodni su nauci o književnosti: samo tim instrumentima ona može raščlaniti i srediti svoj ogromni istorijski materijal. Precizna i jedinstvena upotreba pojmova zakon je naučnosti i preduslov za sporazumevanje bez dvosmisica i jalovih rasprava oko reči. Pokazalo se, međutim, da je ispunjenje ovog zahteva za nedvosmislenošću pojmova, […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Mihail Glinka

Čoveka možeš spoznati po stepenu na koji se uzdigla muzika u njegovoj duši. Ali, pošto me zanimaju samo oni preplavljeni muzikom, ograđujem se od spoznaje ljudi. Ima muzičkih duša koje nemaju muzičko vaspitanje i kulturu. To znači da se rađamo sa mnoštvom treperenja, čiju vrednost uspostavljaju naša tugovanja. Nosimo u sebi muziku koju nismo nikada […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Dva indigo labuda – Betoven & Šuman

Samo onaj može biti umetnik ko ima sopstvenu religiju, originalan pogled na beskrajno. Obojica su bila ophrvana melanholijom. Volim da ih zamišljam, ne kao crne ili bele labudove, iako ta alhemijska transformacija pristaje njihovoj sudbini, već kao indigo labudove. Ohole, tamne kao dubine jezera. „Plava je boja mojih snova“, naslikao je Huan Miro. Neka plava […]

Pročitaj više
Klasična muzika

KlasikAAA: Hans Cender & Fridrih Helderlin

Hans Cender je nemački dirigent i kompozitor avangardne klasične muzike, novog, eksperimentalnog zvuka koji prekoračuje granice žanra. Omaž svojoj kulturi dao je posredstvom pet koncerata komponovanih u periodu od 1979. do 2012. godine, koje je naslovio Čitanja Helderlina I-V (Hölderlin lesen). U pitanju su dela za gudačke instrumente i glas. Čitanja Helderlina su jedno od […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Nikola Milošević o romanu „Junak našeg doba“ Mihaila Jurjeviča Ljermontova

Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Herojsko stradanje u kadi: O Davidovoj slici „Maraova smrt“

Osamnaesti vek najbolje je opisao savremeni nemački pisac Patrik Ziskind na početku svog romana Parfem: U 18. stoleću živeo je u Francuskoj čovek koji je spadao među najgenijalnije i najodvratnije likove ove, genijalnim i odvratnim likovima, nimalo siromašne epohe. Vidimo, dakle, da su neke od ključnih reči epohe, u ovom slučaju, genijalni i odvratni. Slobodno […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Seksualnost, strah i snovi: O slici „Noćna mora“ Hajnriha Fislija

Intelektualne tendencije 18. veka od izuzetnog su značaja za proučavanje fenomena koji će se u romantizmu dodatno razraditi. Neki od njih su nasilje i seksualna perverzija, teme koje obuhvataju dva, naizgled suprotstavnjena književna žanra 18. veka, sentimentalni i gotski roman. Oba žanra na sličan način tretiraju glavnu junakinju. Ona je pasivna, potčinjena, gonjena, obuzeta strastima, […]

Pročitaj više
Književnost

Putnica Lusi

Vordsvortov ciklus pesama o Lusi sastoji se od pet poetskih ostvarenja koja su nastala u periodu od 1798. do 1801. Četiri pesme Strange fits of passion I have known She dwelt among the untrodden ways Three years she grew in sun and shower A slumber did my spirit seal završene su najkasnije 1800. godine i […]

Pročitaj više
Književnost, Mit, Slikarstvo

Okrutna i mračna lepota Šelijeve Meduze

Pred nama je jedna od najzanimljivijih Šelijevih pesama čiji pun naziv glasi O Meduzi Leonarda da Vinčija iz Firentinske galerije koja je napisana pred kraj 1819, a objavljena posthumno, 1824. godine, dve godine posle Šelijeve smrti. Pesma tematizuje kontemplaciju nad jednom slikom, za koju se verovalo da je Leonardova, a na kojoj je prikazana, iz […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Slikar ruševina Iber Rober

Iber Rober, francuski slikar iz 18. veka, poznat je po prikazima ruševina koje su pred našim očima date u divljem predelu, zaraslom, kojima se kreću zalutali putnici, pastiri i seljanke koje peru veš. Prikaz ruševina najčešće je plod slobodne igre mašte i uobrazilje na crtežima i slikama koje zovemo kapričo. Valjalo bi, ovom prilikom, napraviti […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Divlja lepota Salvatora Roze

Mnoge od ovih tema pomućene lepote ponovo se javljaju kod romantičara, ali ono što je kod sečentista bila intelektualna poza postaje kod romantičara poza senzibiliteta. Sečentistički končeto zamenjen je romantičarskim osećanjem. – Mario Prac Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, […]

Pročitaj više
Književnost

Grobljanska poezija Tomasa Greja

Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u […]

Pročitaj više
Arhitektura, Slikarstvo

„Tamnice“ Đambatiste Piranezija

I ovde vidimo da je teško povući jasne granice između neoklasicizma, gotike i romantizma u traganju za uzvišenim. – Dankan Hit Hitajući u susret ponovo otkrivenoj antici, fragmentarnim ostacima Istorije, delima nagriženim zubom Vremena, „kezom Meduze“ kako je to Šeli u jednoj od svojih pesama izrazio, putnici na velikom putovanju morali su doći u susret […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Đuzepe Gat o slikarstvu Tomasa Gejnsbora

Gejnsboro je bio rođen za pejzažista, ali njegova službena umjetnost bilo je portretiranje. Njegovi pejzaži govore o nagonskoj sposobnosti za traženjem i o ukusu, o jakoj iako ne potpuno ostvarenoj (i do kraja iživljenoj) želji za saživljavanjem sa prirodom, o stremljenju za obnavljanjem krutih shema manje vrijedne i pomoćne tematike koju je nalagala holandska tradicija. […]

Pročitaj više
Književnost

Martin Hajdeger: „Poljski put“

Od kapije vrta proteže se on ka močvari. Stare lipe vrta zamka gledaju za njim preko zida, bilo da, u doba Uskrsa, između izniklih useva i probuđenih livada, jasno svetli, ili da u doba Božića pod snežnim nanosima iščezava iza najbližeg brežuljka. Od poljskog krsta savija on ka šumi. Na njenoj ivici pozdravlja jedan visoki […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Moris Baura: „Romantičarska imaginacija“

Ako bismo hteli da izdvojimo jednu osobenost engleskih romantičara, po kojoj se razlikuju od pesnika 18. veka, našli bismo je u njihovom viđenju imaginacije i važnosti koju su joj pridavali. Ovo shvatanje je, iako se bitno razlikuje u detaljima, kod Blejka, Kolridža, Vordsvorta i Kitsa jedinstveno, i kod svakog od njih čini osnovu duboko osmišljene […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Grand Tour: Kulturni i književni značaj velikog obrazovnog putovanja

Pitanje početka. Uvek podsticajno. Od Talesa i Heraklita pa do naučnika i mislilaca našeg doba, pitanje početka zaokuplja maštu fizičara, filozofa i pesnika. Reč mašta, umesto reči razum, čini nam se adekvatnijom, primerenijom, jer kako početak drugačije zamisliti nego posredstvom snaga mašte? Odakle sve dolazi, kako je nešto nastalo? Kako je haos postao kosmos? Pred […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Gete u Rimu: Obrazovni značaj Geteovog italijanskog putovanja

Poznate su dve Tišbajnove slike na kojima je prikazan Gete. Na jednoj pesnik sedi pored antičkog reljefa na kome je prikazan susret Oresta i Ifigenije (slikareva aluzija na dramu Ifigenija na Tavridi koju je Gete u tom trenutku pisao), među rimskim ruševinama, sa crnim šeširom širokog oboda i belim plaštom preko svoje odeće. U pitanju je ulje na platnu iz 1787. godine koje nosi naziv Gete u rimskom polju. […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Tarner

Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli […]

Pročitaj više
Književnost

Penelopi Ficdžerald – Ona me ima, ali uopšte nije sigurna da me želi (odlomak iz romana „Plavi cvet“)

Roman Plavi cvet zasnovan je na životu Fridriha fon Harednberga (1772-1801) pre nego što se proslavio pod imenom Novalis. U nastsvku sledi nekoliko odlomaka iz romana objavljenog 1995. godine koji svoje ime duguje centralnom motivu Novalisovog stvaralaštva, kao i nemačkog romantizma, a to je plavi cvet, simbol čežnje i potrage za neodređenim i beskonačnim. Autorka […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Umetnik i njegov pas: Fransisko Goja

Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog udarca pas neizbežno […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više
Slikarstvo

O Žerikoovoj slici „Splav Meduze“

Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je ovo delo sa dvadeset sedam godina i ono se smatra za jedno od najboljih u kontekstu francuskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred okeana […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa

Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, ko prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Skice […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Helderlin

Pjesnik i svećenik u početku su bili jedno i tek su ih kasnija vremena razdvojila. No pravi je pjesnik uvjek svećenik, kao što je i pravi svećenik uvjek pjesnik. I zar ne bi budućnost mogla opet dovesti natrag to stanje? – Fridrih fon Hardenberg – Novalis [1] Fridrih Helderlin je rođen 20. marta 1770. godine […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Hans-Georg Gadamer: „Helderlin i George“

Tema „Helderlin i George“ nije proizvoljno poređenje kojim treba da se međusobno istaknu osobine jednog i drugog pesnika, nego prava istorijska tema. Na iznenađujući način su Helderlin i George u našem stoleću stekli pravu istovremenost. Svakako, Helderlinovo pesničko delo je već ceo vek ranije bilo poznato i cenjeno u generaciji romantičarskih pesnika. Ali upravo romantičarska […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Eugen Gotlob Vinkler: „Pozni Helderlin“

O Helderlinovom povratku iz Francuske znamo malo. Do odluke o četiri decenije njegovog kasnijeg ludila došlo je u jednom odsečku njegovog života u čiju tamu prodire samo svetlost nekoliko oskudnih činjenica. U Bordou je on proveo četiri meseca kao kućni učitelj i pastor nekog nemačkog trgovca. Grad je napustio 10. maja 1802. Nije se saznalo […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]

Pročitaj više
Književnost, Predmeti

Džon Kits: „Oda grčkoj urni“

Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve […]

Pročitaj više
Pop muzika

Ja sam volela tvoj Weltschmerz

Ja sam volela svoj veltšmerc. Pa sam ga dodelila Tebi. Šta je veltšmerc? Beograd zimi. Kiša noću u januaru. Bljuzgavica u februaru. Vetar u prolazima zgrada u martu. Beda fasada, olinjale jakne ljudi, štrokave betonske kante na stanicama trole. Ulica Dimitrija Tucovića. I jad svih sporednih uličica, kuća i dvorišta, koje odatle vode ka groblju. […]

Pročitaj više
Književnost

Vilijam Blejk: „Tigar“

Tigre, tigre, plamni sjaju U mračnome šumskom kraju, Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada? Kog prostranstva dalekoga Beše vatra oka tvoga? Kojim se krilima vinu? Koja ruka vatrom sinu? Koja spretnost, koje sile, Istkaše ti srca žile? A kad srce tući stade, Šta li mu to snagu dade? Kog čekića, kog […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Zašto romantizam favorizuje lik Satane?

Engleski pesnik i slikar Vilijam Blejk između 1805. i 1810. godine dobio je porudžbinu da ilustruje određene biblijske knjige. Četiri akvarela koja prikazuju zmaja, čudovište koje se pominje u Knjizi Otkrivenja, nastala su u tom periodu. Svaka od tih slika ima određeni narativ koji prati tok biblijske knjige koju je napisao sveti Jovan jevanđelista. Blejk […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Igo

Ti se nadaš da čuješ nešto više o Viktoru Igou. Šta mogu da ti o njemu kažem? To je čovek kao i svaki drugi, sa dosta ružnim licem i dosta prostom spoljašnjošću. Ima izvanredne zube i veličanstveno čelo, bez obrva, bez trepavica. Malo govori, izgleda da pazi na sebe i da neće da govori više […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Putnik Kurbe

Uvek će te, slobodni čoveče, srce vućiMoru, tvom ogledalu, jer sebe duša tvojaVidi u talasanju tog večnog nespokoja,A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući! Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici;Tvoj pogled je miluje, tvoj zagrljaj je hvata;Srce ti se raduje odjeku svoga bataU toj neukrotivoj i divljoj tužbalici. Podjednako ste mračni i ćutljivi […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Umetnik i Italija: Et in Arcadia ego!

Veza umetnika i Italije poznata je odavno. Još od renesanse kada Albreht Direr odlazi tamo da bi se školovao, gradovi poput Venecije, Firence, Rima, Padove, Parme, Milana i Napulja ostali su polazište za obrazovanje umetnošću, podjednako kao i za formativno obrazovno putovanje i vrelo inspiracije hiljada umetnika. U 18. i 19. veku, naročito zbog idealizacije […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Engr kao upravnik Vile Mediči u Rimu

Žan-Ogist Dominik Engr, francuski slikar 19. veka, poznat po svom neoklasicističkom obrascu, bio je između 1835. i 1840. na čelu Francuske akademije u Rimu koja je bila smeštena u Vili Mediči. Francusku akademiju, koja je prvobitno bila na drugim lokacijama, Napoleon je 1803. premestio u ovu renesansnu građevinu. Francusku akademiju u Rimu osnovao je Luj […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Fridrih Helderlin: „Bonaparte“

Svete su posude pesnici, U kojima vino života, duh Junaka se čuva. Ali duh ovog mladića hitri Zar ne bi razorio ono Čime ga obuhvatiti želiš, posudu? Pesniče ne dotiči ga kao ni prirode duh, Na takvoj građi od veštaka postaje dete. U pesmi on ne može živeti ni trajati, On živi i traje u […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Fransisko Goja i Margerit Jursenar: Vrzino kolo i veštičje sabati

Šta je seljaku koji je teško živeo značio odlazak na vrzino kolo? Ono što ovde zovemo „bojiti grad u crveno“, odnosno proslavljati, uz malu i vrlo uzbudljivu nijansu opasnosti; vrzino kolo je bila njihova diskoteka, mesto njihovog prepuštanja čulima i pijanstvu, njihova javna kuća. Ako hoćemo da umanjimo ugled sekti, postoje bolji načini nego što […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Biti gluv i biti genijalan: Fransisko Goja i Ludvig van Betoven

Na koje ličnosti prvo pomislimo kada kažemo 19. vek? – Napoleon. Dostojevski. Na koji oblik društvenog događaja? – Na revoluciju. Skici za portret 19. veka pridružujemo još dva značajna poteza odnosno umetnika: španskog slikara Fransiska Goju i nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena. Obojica su svojom umetnošću proširila granice koje su im vremenom i mestom rođenja […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Devojka i Smrt: Žorž de la Tur i Franc Šubert

I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: dolazak Smrti po mladu Devojku. Tokom srednjevekovnih i renesansnih prikaza […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Vilijam Blejk i „Knjiga Otkrovenja“

I vidjeh drugog anđela jaka gdje silazi s neba, koji bješe obučen u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni; I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemlju. I povika glasom velikijem kao […]

Pročitaj više
Književnost

Fragmenti Fridriha Šlegela

Na šta sam ponosan i smem da budem ponosan kao umetnik? Na odluku koja me zauvek odvaja i izoluje od svega niskog. Na delo koje božanski prekoračuje svaku nameru i čiju nameru niko neće naučiti do kraja. Na sposobnost da obožavam ono što je savršeno i stoji mi nasuprot. Na svest da sam kadar da […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Frankenštajn

Roman Frankenštajn, delo gotskog žanra, Meri Šeli piše 1818. godine, iste godine kada nastaje i Fridrihova slika Putnik u moru magle i kada Džordž Gordon Bajron piše Don Žuana. Romantizam je na vrhuncu. Gotski roman idealizuje doba viteštva, specifično tretira prostore u kojima se odvijaju događaji, glorifikuje ruševine. Doba srednjeg veka upućuje na davno i […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Čajld Harold

Ono što u našem vremenu predstavlja figura američkog pisca Džeka Keruaka, u 19. veku predstavljao je engleski pesnik Džordž Gordon Bajron. Reč je o istom mitu o prokletom umetniku i samoizgnaniku. Forme se menjaju, kao i prostori, ali ono što ostaje jesu praznina i putovanje kao polazišta samooblikovanja. Praznina, kako prostorna tako i egzistencijalna, mogućnost […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Verter

Jadi mladog Vertera, epistolarni roman napisan 1774, prvo veliko Geteovo delo, jedno je od najznačajnih dostignuća sentimentalnog romana. Sentimentalni roman odlikuje se prenaglašenom osećajnošću i naivnošću junaka i junakinja. Gotski roman, koji postoji paralelno sa sentimentalnim romanom tokom 18. veka, odlikuju strasti, iracionalnost i specifična psihologija prostora. Osećanja i strasti u svojoj isprepletenosti određuju Verterovo […]

Pročitaj više
Književnost

Putnik Onjegin

Aleksandar Sergejevič Puškin svoj roman u stihovima Evgenije Onjegin piše od 1823. do 1832. godine, skoro pedeset godina posle Geteovog romana Jadi mladog Vertera sa kojim smo skloni da otpočnemo tradiciju velikih romana romantizma. Puškin preuzima određene motive, crpe uticaje, kojima su se odlikovala dela njegove epohe ali ih i prevazilazi. Evgenije Onjegin, Puškinov najpoznatiji […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Novembar u Edenu: Vilijam Blejk

Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime – jedan je Blejk, drugi je Vordsvort, treći je Tarner. Današnji tekst posvećen je istovremeno književniku i slikaru, vizionaru i idealisti – Vilijamu Blejku. Rođen 28. novembra 1757. godine u Londonu, tokom života Blejk je retko napuštao mesto […]

Pročitaj više
Književnost

Novembar: Melanholija i uspomene – Gistav Flober

Ja volim jesen, to žalosno godišnje doba kao stvoreno za uspomene. Kad stabla više nemaju lišća, kad nebo zadržava još i u sutonu riđu šaru, koja pozlaćuje uvelu travu, slatko je gledati kako se gasi sve ono što je još nedavno gorjelo u vama. Upravo sam se vratio sa svoje šetnje po praznim livadama rubom […]

Pročitaj više
Klasična muzika

Novembar: Nokturna – Frederik Šopen

Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven. […]

Pročitaj više