Klasična muzika ne sadrži ništa elitističko. Ništa što je njenom sadržaju, njenoj formi, njenom zvuku inherento nije elitističko. Ljudi upotrebljavaju pogrešnu reč kada kažu „elita“. Nije elita već inteligencija. Evo razlika: elita je sociološka kategorija koja označava malobrojnu i zatvorenu grupu ljudi koja se izdvaja svojim finansijskim uticajem, svojim društvenim kontaktima, moći na osnovu porekla […]
Pročitaj više
Morao sam da se oslobodim svega bespotrebnog da bih spasao sebe. – Arvo Pert Arvo Pert je rođen u Estoniji 1935. godine. Živeo je u Talinu, Beču i Berlinu. Od sedamdesetih godina 20. veka komponuje u minimalističkom stilu. Poznat je po svojoj tehnici tintinabuli koju je prvi put upotrebio u delima Für Alina (1976) i […]
Pročitaj više
Čoveka možeš spoznati po stepenu na koji se uzdigla muzika u njegovoj duši. Ali, pošto me zanimaju samo oni preplavljeni muzikom, ograđujem se od spoznaje ljudi. Ima muzičkih duša koje nemaju muzičko vaspitanje i kulturu. To znači da se rađamo sa mnoštvom treperenja, čiju vrednost uspostavljaju naša tugovanja. Nosimo u sebi muziku koju nismo nikada […]
Pročitaj više
Samo onaj može biti umetnik ko ima sopstvenu religiju, originalan pogled na beskrajno. Obojica su bila ophrvana melanholijom. Volim da ih zamišljam, ne kao crne ili bele labudove, iako ta alhemijska transformacija pristaje njihovoj sudbini, već kao indigo labudove. Ohole, tamne kao dubine jezera. „Plava je boja mojih snova“, naslikao je Huan Miro. Neka plava […]
Pročitaj više
Hans Cender je nemački dirigent i kompozitor avangardne klasične muzike, novog, eksperimentalnog zvuka koji prekoračuje granice žanra. Omaž svojoj kulturi dao je posredstvom pet koncerata komponovanih u periodu od 1979. do 2012. godine, koje je naslovio Čitanja Helderlina I-V (Hölderlin lesen). U pitanju su dela za gudačke instrumente i glas. Čitanja Helderlina su jedno od […]
Pročitaj više
Treba početi od imenovanja. Carmina Burana znači Pesme iz Bajerna. Burana je, isto tako, pridev od latinske reči Buria koja je označavala ime manastira pa bi doslovan prevod dela glasio Pesme bajernske. Bajern je drugi naziv za Bavarsku i jedan od manastira u pomenutoj južnoj nemačkoj regiji gde su sredinom 19. veka otkrivene pesme profanog […]
Pročitaj više
Moramo razlikovati mitološke elemente koje određeno grčko božanstvo podrazumeva od astroloških i simboličkih konotacija planete sa istim imenom. Verovatno bi se na osnovu svake planete moglo tumačiti ili prepoznavati ono što je od njenog simboličkog sadržaja prisutno u nekom umetničkom delu. Mi ćemo se zadržati na planeti Neptun kombinujući odlomke iz umetničkih dela koje sam […]
Pročitaj više
Rihard Štraus komponuje operu Saloma 1905. godine. Opera se sastoji iz jednog čina i inspiraciju za nju kompozitor je pronašao u delu Oskara Vajlda, njegovoj drami Saloma o kojoj je pisao i italijanski kritičar i istoričar književnosti, Mario Prac. Ti Pracovi redovi mogu poslužiti kao uvod u temu koja je bila prisutna u umetnosti s […]
Pročitaj više
ALLEGRO Nakon crnog dana sviram Hajdna i u rukama osećam nasušnu toplinu. Dirke su spremne. Nežni čekići udaraju. Zvuk je zelen, živahan i smiren. Tutnuo sam ruke u svoje hajdnovske džepove glumeći nekog ko staloženo gleda na svet. Dižem zastavu hajdnovsku – što će reći: „Ne predajemo se. Ali mir hoćemo.“ Muzika je staklena kuća […]
Pročitaj više
Zbog nedostataka večnosti nagomilano je deset hiljada starih predmeta. – Vislava Šimborska Bilo je to jednog septembarskog dana u Brižu. Kasno popodne. Pre napuštanja grada i povratka u Brisel, svratila sam u jednu prodavnicu posvećenu isključivo klasičnoj muzici, isprva privučena belim bistama kompozitora koje su bile u izlogu, kao i mnogobrojnim knjigama nota, i ponekim […]
Pročitaj više
Jarko sunce odskočilo, sele, žetva je, haj, haj, haj! Ustaj, ne spavaj! Tradicionalna umetnost i avangarda imaju mnogo toga zajedničkog. Kada kažemo tradicionalna umetnost, mislimo na folklorne forme, „naivnu“ umetnost čije geometrijske oblike kolektivno nesvesno jednog naroda koristi u različitim oblicima svog stvaralaštva koje se, ukoliko postane muzejski eksponat, imenuje kao „primenjena umetnost“. Ćilimi, grnčarija, […]
Pročitaj više
U nastavku sledi intervju koji je Jelena Pjetrušanska vodila sa ruskim pesnikom Josifom Brodskim. Pitanja su se odnosila na klasičnu muziku. Poznato je da je Brodski bio veliki ljubitelj klasike, a njegovi lirski pasaži o Veneciji, na primer, izloženi u knjizi Vodeni žig, to takođe potvrđuju. U intervjuu, pesnik nam navodi razloge zbog kojih voli […]
Pročitaj više
Mark Šagal je na poziv ministra kulture Francuske, Andre Malroa, 1960. godine oslikao tavanicu opere Garnije, nazvanu po Šarlu Garnijeu, njenom arhitekti koji je za vreme Napoleona III, inače velikog obnovitelja Pariza, osmislio ovo, po svom stilu, barokno zdanje i dragulj arhitekture. Dragulj, ali anahron. Napoleon III je značajan po tome što je modrenizovao Pariz […]
Pročitaj više
Povodom nestalnih iskri lepote, povodm života koji straćiš u ovom gradu, a koji bi straćio i u bilo kom drugom. Povodom prijateljstava koja prekineš, povodom ljubavi koje, poput lepih zalazaka sunca, ostave nekakav utisak, neodrediv i kratak. Povodom lepote koju donosi jesen, stvorena za uspomene, povodom saznanja da će dani biti kraći i da će […]
Pročitaj više
Italijani su oduvek bili poznati po izradi odličnih violina. Antonio Stradivari, najpoznatiji među njima, poreklom je bio iz Kremone, grada u severnoj Italiji. Ovako glasi jedna izreka, verovatno poreklom odatle, koja se tiče tog instrumenta: Živela sam u šumama, oštrom sam sekirom oborena. Živa sam ćutala, mrtva pevam slatko Feliks Mendelson bio je jedan od […]
Pročitaj više
Ali on je naročito doživljavao neizrecive radosti slušajući gregorijansko pojanje, koje orguljaš beše održao uprkos novim idejama. Taj oblik, koji se danas smatra zastarelim gotskim oblikom hrišćanske religije, arheološkim kuriozumom, ostatkom starih vremena, bio je jezik starodrevne crkve, duša srednjeg veka; to je bila ona večna molitva što se poje, modulira u zanosu duše, večna […]
Pročitaj više
I Večeri su pripadale samo meni. Tada sam se prepuštao muzici koja je samo meni bila upućena. Sigurno je da je to bilo usamljeničko zadovoljstvo jalovo, ali nijedno zadovoljstvo nije jalovo ako nas izmiruje sa životom. Muzika me je odnosila u svet u kome je bol večit ali u kome on postaje lakši, gde se […]
Pročitaj više
U nastavku sledi odlomak iz pripovetke „Neznani čovek“ Margerit Jursenar koja je, zapravo, drugi deo knjige Kao voda koja teče. Pisana u 20. veku, pripovetka govori o Natanaelu, mladom muškarcu iz 17. veka koji u jednom periodu svoga života boravi u Amsterdamu, u kući bogatog građanina gde prisustvuje koncertu kamerne muzike koji će ga neprimetno […]
Pročitaj više
A kad je pijanista završio sviranje, Svan je s njim postao još ljubazniji nego sa ostalim prisutnima. Evo zašto: Prethodne godine bio je čuo jedno muzičko delo za klavir i violinu. Isprva je bio osetio samo materijalno svojstvo zvukova što su ih instrumenti lučili. I veliko mu je uživanje bilo već i to kad je, […]
Pročitaj više
Ako se ljubav hrani muzikom Svirajte još; tu hranu dajte meni U preobilju Vilijam Šekspir – „Bogojavljenska noć“ (I, 1) Barok nedeljom je nova serija objava na ovom mestu. Nedelja je težak dan, dosadan i deprimirajuć. Iako tokom čitave nedelje pojedinac mašta o vikendu (dokaz robovlasničkog odnosa koji vlada u društvenom ekonomskom poretku), nedelja mu […]
Pročitaj više
2009. je bila izuzetno mračna godina mog života. Tada su se dogodile stvari – ali ne odjednom već kao suma mnogobrojnih prethodnih događaja – koje su presudno uticale na moj život. Jedina dobra stvar koja mi se tada dogodila (događala) bila je da sam pročitala Prustovo Traganje (knjigu sam čitala od marta do oktobra). Slobodno […]
Pročitaj više
Na koje ličnosti prvo pomislimo kada kažemo 19. vek? – Napoleon. Dostojevski. Na koji oblik društvenog događaja? – Na revoluciju. Skici za portret 19. veka pridružujemo još dva značajna poteza odnosno umetnika: španskog slikara Fransiska Goju i nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena. Obojica su svojom umetnošću proširila granice koje su im vremenom i mestom rođenja […]
Pročitaj više
I svetlo svetli u tami, i tama ga ne obuze. (Jovan, 1, 5) Tri platna francuskog slikara Žorža de la Tura i koncert za gudački kvartet austrijskog kompozitora Franca Šuberta, uprkos viševekovnoj razlici, kao i odlikama koje im zakonitosti njihovih umetnosti nameću, spaja zajednička tema: dolazak Smrti po mladu Devojku. Tokom srednjevekovnih i renesansnih prikaza […]
Pročitaj više
STEFAN MALARME: PISMO I KATREN ZA KLODA DEBISIJA Pariz, nedelja 24. decembra 1884. Moj dragi prijatelju, Vraćam se s koncerta, vrlo uzbuđen; predivno! Vaša ilustracija „Poslepodne jednog Fauna“, koja je disonantna s mojim tekstom tek toliko što ide još dalje, zaista, u nostalgiju i svetlost, s puno odmerenosti, nespokoja, bogastva. Stežem Vam ruku zadivljeno, Vaš […]
Pročitaj više
Jedna od očekivanih analogija kada mislimo o godišnjim dobima kao stvaralačkoj temi jeste i ova koja se odnosi na dva Italijana, na Đuzepea Arčimbolda i Antonia Vivaldija. Svaki se, na način svoje umetnosti, pozabavio simboličkim potencijalom promena godišnjih doba. Kada sam u eseju o Stravinskom, Eliotu i Orfu pisala o proleću, o odstupu pomenutih umetnika […]
Pročitaj više
Nepodnošljivo doba leta. Dosada. Nepodnošljivi časovi nepodnošljivo sporih podneva. Praznina. Smola između prstiju kao adekvatna materija kojom bi se metaforički predočila nemogućnost koncentrisanja, usredsređivanja volje, pokretanja, ostvarenja bilo kakve namere. Iznurenost. Nesanica. Besmislenost grada. Besmislenost koleričnih napadnih polugolih ljudi. Musavi trotoari, smrad između zgrada. Prazan javni prevoz, otuđena izborana i naduta lica koja otupelo gledaju […]
Pročitaj više
Od 1889. godine u Parizu, preciznije na Monmartru, živela su dva španska slikara, Ramon Kasas i Santjago Rusinjol. Njihova svakodnevica, osim stvaralaštva, podrazumevala je i druženje sa jednim kompozitorom, Erikom Satijem. U atmosferi njegove muzike prepoznaje se atmosfera kojom su prožeta dela ova dva slikara. Utisak je impresionistički, no, utisak je kriterijum istinitosti, kako je […]
Pročitaj više
Početni stihovi Eliotove poeme Četiri kvarteta glase: Vreme sadašnje i vreme prošlo Oba su možda prisutna u vremenu budućem, A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom. Ako je čitavo vreme večno prisutno, Čitavom vremenu nema iskupljenja. Šta je moglo biti jeste apstrakcija I ostaje trajna mogućnost Samo u jednom svetu razmišljanja. Može se postaviti pitanje […]
Pročitaj više
Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven. […]
Pročitaj više
Tvoji ciljevi su umetnost i nauka, tvoj život – ljubav i obrazovanje. I da ne znaš, na putu si ka religiji. Naziv ovog internet mesta može upućivati na skraćenicu mog imena, kao i teme koja će dominirati tekstovima ali, istovremeno, on može označavati i trostruki početak koje reči sloboda, putovanje i stvaranje simbolizuju. Moje omiljeno […]
Pročitaj više
A . A . A 