Kompozicije Erika Satija i atmosfera praznih nedeljnih popodneva na Monmartru

Od 1889. godine u Parizu, preciznije na Monmartru, živela su dva španska slikara, Ramon Kasas i Santjago Rusinjol. Njihova svakodnevica, osim stvaralaštva, podrazumevala je i druženje sa jednim kompozitorom, Erikom Satijem.

U atmosferi njegove muzike prepoznaje se atmosfera kojom su prožeta dela ova dva slikara. Utisak je impresionistički, no, utisak je kriterijum istinitosti, kako je to kazao Prust. Utisak je bitan za onoga ko je umetnik, za onoga ko u sobi, posmatrajući mehure prašine kako plutaju valjkom zraka, stvara oblike i misli koje kao da su se zagubile u mišljenju.

Slušanje Satijeve muzike evocira blagu svetlost, prostor u senci kada se pokreću sećanja i ono što je ostalo od sna. Tiho, prazno: baš kao i podneva na Monmartru, kako su ih na svojim slikama predočili Rusinjol i Kasas.

Slikari su se međusobno portretisali, istovremeno u dijalog uključivši i kompozitora. Gornji Satijev portret naslikao je Kasas 1891. Iste godine Rusinjol stvara kompozitorov drugi (donji) portret. Oba su refleksija prostora kojima se Sati kretao. I kišni trg nadomak koga se vidi mlin, i skromna, hladna soba u kojoj kompozitor neodređeno gleda.

Na prvom portretu zabeleženo je kasno kišno podne kroz čiju maglu se pomalja mlin. Na drugom portretu eksterijer je zamenjen enterijerom, sobom u kojoj umetnik provodi vreme stvarajući, donoseći spolja utiske koji transcediraju, koji iskoračuju iz neodređenosti u mogućnost.

Gymnopédies su tri kompozicije za klavir nastale 1888. Inspiracija za njih bila je Les Antiques, Laturova zbirka pesama, kao i roman Salamba Gistava Flobera. Tačna konotacija reči Gymnopédie, koju je Latur često koristio u svojoj poeziji, a koju je Sati preuzeo, nije utvrđena. Evo nekih stihova odatle:

Režući bočno senke, sjajna bujica,
Tekući u talasima zlata, preko uglačanog kamenja,
Gde atomi ćilibara svetlucaju u vatri,
Mešala je svoju sarabandu sa gimnopedijama.

Kompozitor je bio inspirisan temama koje nisu bile deo svakodnevice, temama koje su pripadale orijentalnoj daljini, što je suprotno od tematskih okvira kojima su se kretala dva slikara, okvirima koje zovemo ovde i sada. Postoje dva doba dana koja su dominantna na Kasasovim i Rusinjolovim platnima. Prvo je kasno jutro, drugo je kasno podne. Oba doba, baš kao i note ovih kompozicija, odaju utisak melanholije i ravnodušnosti.

Ko su bili moderni junaci Monmartra, o čemu su razmišljali, gde su se kretali, koga su očekivali satima sedeći sami za stolom u kafeima? Boemi, beskućnici, umetnici, slučajni prolaznici, pralje, radnici. Naizgled atmosfera koju bi isti upotpunili i na Lotrekovim slikama. Međutim, ovde je sve drugačije. Ovo je dan a ne noć, i nema žovijalnosti.

Kasno nedeljno podne i njegove aveti.

Slike: Ramon Kasas, Portret Erika Satija, 1891; Santjago Rusinjol, Portret Erika Satija, 1891; Santjago Rusinjol, Moulin de la Galette, 1890; Santjago Rusinjol, Portret Ramona Kasasa, 1891.

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.