O PROBLEMATICI ŽANROVSKIH POJMOVA Pojmovi žanra i epohe neophodni su nauci o književnosti: samo tim instrumentima ona može raščlaniti i srediti svoj ogromni istorijski materijal. Precizna i jedinstvena upotreba pojmova zakon je naučnosti i preduslov za sporazumevanje bez dvosmisica i jalovih rasprava oko reči. Pokazalo se, međutim, da je ispunjenje ovog zahteva za nedvosmislenošću pojmova, […]
Pročitaj više
Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje, […]
Pročitaj više
Osamnaesti vek najbolje je opisao savremeni nemački pisac Patrik Ziskind na početku svog romana Parfem: U 18. stoleću živeo je u Francuskoj čovek koji je spadao među najgenijalnije i najodvratnije likove ove, genijalnim i odvratnim likovima, nimalo siromašne epohe. Vidimo, dakle, da su neke od ključnih reči epohe, u ovom slučaju, genijalni i odvratni. Slobodno […]
Pročitaj više
Pesma Tomasa Greja Elegija napisana na seoskom groblju završena je 1750. a objavljena 1751. godine. Inspiracija za nju, koja je elegija po tonu, ali ne i po formi, bila je smrt pesnikovog prijatelja, Ričarda Vesta. Elegija u nacionalnim književnostima Evrope, elegija van antičkog konteksta, označava vrstu meditativne i melanholične lirske pesme koja se javlja u […]
Pročitaj više
ZBIGNJEV HERBERT: PETRU VUJIČIĆU U biti nema se za čim žaliti znaš to dobro Petre ne govorim to Tebi nego kroz Tebe drugima kroz pola vijeka znao si bolje moje misli nego ja sam prevodio si ih strpljivo u Čika Ljubinoj ulici u bijelom Gradu na rijeci koja ponovo krvari razgovarali smo dugo preko Alpa, […]
Pročitaj više
Pročitah juče u Korijerovoj rubrici sa posmrtnim oglasima: „U Veneciji, u svojoj kući na Calle San Barnaba, umrla je osamdesetsedmogodišnja kontesa Đudita Terzan. Zaspala je za vek veka, pomirena s Bogom. To saopštava njena sestra Đovana Olindo u Rimu. Moli za neremećenje tihog odlaska pokojnice saučešćima.“ Posmrtni oglas primetio sam slučajno, uveče, dok sam tražio […]
Pročitaj više
Francuski slikar Teodor Žeriko naslikao je ovo delo sa dvadeset sedam godina i ono se smatra za jedno od najboljih u kontekstu francuskog romantizma. Meduza je bio naziv francuskog broda koji se uputio ka Senegalu i koji je zbog pogrešne procene kursa plovidbe, usled vremenskih nepogodnosti, potonuo. Sto četrdeset devet ljudi ostalo je usred okeana […]
Pročitaj više
Pa ipak, moram da primetim da u svakoj genijalnoj ili novoj čovečijoj misli, pa čak i prosto u svakoj glavi – uvek ostaje nešto što se nikako drugim ljudima ne može objasniti, pa makar vi čitave knjige ispisali i makar svoju misao trideset i pet godina objašnjavali. Još uvek će ostati nešto što ni za […]
Pročitaj više
Pitate da li su vaši stihovi dobri. Pitate mene. Prethodno ste pitali i druge. Vi ih šaljete časopisima. Upoređujete ih sa drugim pesmama i uzrujavate se kad izvesna uredništva odbiju vaše pokušaje. E pa (kada ste mi već dozvolili da Vam dajem savete), ja vas molim da se svega toga okanite. Vi upravljate svoje poglede […]
Pročitaj više
A ovde odmah da dodam jednu molbu: čitajte što je mogućno manje estetsko-kritičkih rasprava, – to su ili pristrasna gledišta, okamenjena i obesmislena u svojoj beživotnoj otvrdlosti, ili pak vešte igre rečima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti […]
Pročitaj više
Dobro je biti osamljen, jer osamljenost je teška; okolnost da je nešto teško mora nam biti razlog više da ga i tvorimo. I voleti je dobro: jer ljubav je teška. Voleti kao čovek čoveka: to je možda najteže što nam je zadato, ono krajnje, poslednje iskušenje i ispit, rad za koji je sve drugo delanje […]
Pročitaj više
Ikar: Prošao sam sve puteve logike. Umoran sam od lutanja vodoravnom, pokošenom, golom pustopoljinom. Gamižem, a hteo bih uzleteti. Ako mi, kao i Rene Genon, smatramo da posvećenje (inicijacija) predstavlja delotvorno i neprekidno prenošenje znanja, obučavanje putem inicijatičkog lanca vodi novoobraćenika (neofita) od spoljnog sveta ka unutrašnjosti, od vrata tajnog hrama, do utvrđene i nepomerljive […]
Pročitaj više
BELEŠKA O INDIVIDUALIZMU Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, što znači nepodeljen ili nedeljiv. U engleski su stigli preko srednjevekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korišćeni u ranom XVII veku. Oksfordski rečnik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definiše kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“, citira Frensisa Bejkona: […]
Pročitaj više
Ne primećujemo uvek da su četiri velike figure novovekovne mitologije, doktor Faust, Hamlet, Don Kihot i Don Žuan, gotovo savremenici. Godine 1587. Johan Špis objavio je u Frankfurtu anonimnu Povest o doktoru Johanu Faustu, a godinu dana kasnije, oko 1588, pojavio se Doktor Faustus Kristofera Marloa; oko 1602. igran je Šekspirov Hamlet, a 1604. objavljen […]
Pročitaj više
MOJA POEZIJA Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je […]
Pročitaj više
Pred jesen reče Tonio Kreger Lizaveti Ivanovnoj: „Zbilja, ja putujem, Lizaveta; moram se provetriti, odlazim, izmičem i bežim.“ Kako to, baćuška, blagoizvolevate li opet krenuti za Italiju? Bože, prođite se već Italije, Lizaveta! Ravnodušna mi je Italija do preziranja! Davno je to bilo kad sam mislio da mi je tamo mesto. Umetnost, je li? Nebo […]
Pročitaj više
Ne spominjite poziv, Lizaveta Ivanovna! Književnost uopšte nije poziv, već prokletstvo – neka vam je znano. Kad počinjemo da ga osećamo, to prokletstvo? Rano, užasno rano. U doba kad bi s pravom trebalo da živimo u skladu sa Bogom i svetom. Počinjete da se osećate obeleženim, osećate zagonetnu suprotnost između sebe i drugih, onih sebičnih […]
Pročitaj više
Jesam li vas zaboravio? – pitao se on. – Ne, nikada! Ni tebe Hanse, ni tebe, plava Inga! Ta za vas sam ja radio, i kada sam čuo odobravanje, obazirao sam se potajno da vidim da li vi imate u njemu udela. Jesi li sada pročitao Don Karlosa, Hanse Hanzenu, kao što si mi obećao […]
Pročitaj više
U nastavku sledi odlomak iz pripovetke „Neznani čovek“ Margerit Jursenar koja je, zapravo, drugi deo knjige Kao voda koja teče. Pisana u 20. veku, pripovetka govori o Natanaelu, mladom muškarcu iz 17. veka koji u jednom periodu svoga života boravi u Amsterdamu, u kući bogatog građanina gde prisustvuje koncertu kamerne muzike koji će ga neprimetno […]
Pročitaj više
A kad je pijanista završio sviranje, Svan je s njim postao još ljubazniji nego sa ostalim prisutnima. Evo zašto: Prethodne godine bio je čuo jedno muzičko delo za klavir i violinu. Isprva je bio osetio samo materijalno svojstvo zvukova što su ih instrumenti lučili. I veliko mu je uživanje bilo već i to kad je, […]
Pročitaj više
Bez obzira na to koliko su se određena tumačenja Leonardovih dela poslednjih godina kretala u pravcu isticanja novih i neobičnih istorijskih i biografskih detalja, ja i dalje u njima vidim, pre svega zahvaljujući svetlosti postignutoj sfumato tehnikom, izvesnu atmosfersku napetost, pre misterioznu nego mističnu, neodređenu, blagu, gracilnu, suptilnu, baš kao note neke kompozicije koju čujemo […]
Pročitaj više
Veza umetnika i Italije poznata je odavno. Još od renesanse kada Albreht Direr odlazi tamo da bi se školovao, gradovi poput Venecije, Firence, Rima, Padove, Parme, Milana i Napulja ostali su polazište za obrazovanje umetnošću, podjednako kao i za formativno obrazovno putovanje i vrelo inspiracije hiljada umetnika. U 18. i 19. veku, naročito zbog idealizacije […]
Pročitaj više
Tebi, Ljiljo Misao vašu, što mašta na omekšalom mozgu, ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut, dražiću dronjcima srca okrvavljenim grozno, sit narugavši se, bezočan i ljut. Ja u duši nemam nijedne sede vlasi, ni staračke nežnosti nema u njoj! Svet sam zaglušio snagom svog glasa, dvadeset dvogodišnjak – idem, lepotan, svoj. Nežni! Vi […]
Pročitaj više
Već u prvim minutima dokumentarnog filma o Borhesu – delom biografije, delom kritičkog osvrta, delom glorifikacije – naratorka pominje da je pisac kao dete imao veliki strah od ogledala jer je mislio da u trenutku ogledanja neće videti svoje lice. Nije rečeno da ga neće prepoznati, već da ga neće videti. Nažalost, strah se obistinio […]
Pročitaj više
I vidjeh drugog anđela jaka gdje silazi s neba, koji bješe obučen u oblak, i duga bješe na glavi njegovoj, i lice njegovo bješe kao sunce, i noge njegove kao stubovi ognjeni; I imaše u ruci svojoj knjižicu otvorenu, i metnu nogu svoju desnu na more, a lijevu na zemlju. I povika glasom velikijem kao […]
Pročitaj više
U poslednje vreme često razmišljam o pojmu građanske klase. Nažalost, uvek završavam sa zaključkom da je ta društvena kategorija relativna i nepostojana u kontekstu naše zemlje. Biti građanin stvar je socijalnog i obrazovnog karaktera, stanja svesti koje čovek za sebe prisvaja. Biti građanin neminovno zahteva, osim klasne predispozicije, i odlučnost duha da drži do izvesnog […]
Pročitaj više
Tko god osjeća potrebu da životu dade neki smisao, najmanje jednom u životu propituje značenje mjesta i vremena u kojem se rodio. Kakvo značenje ima to što ste rođeni u tom i tom dijelu svijeta, tog i tog datuma? Je li nas pravično zapalo ono što dobivamo kao zgoditak na lutriji – baš ta obitelj, […]
Pročitaj više
Od 1889. godine u Parizu, preciznije na Monmartru, živela su dva španska slikara, Ramon Kasas i Santjago Rusinjol. Njihova svakodnevica, osim stvaralaštva, podrazumevala je i druženje sa jednim kompozitorom, Erikom Satijem. U atmosferi njegove muzike prepoznaje se atmosfera kojom su prožeta dela ova dva slikara. Utisak je impresionistički, no, utisak je kriterijum istinitosti, kako je […]
Pročitaj više
Teča, junak Pamukovog romana Zovem se Crveno, kaže svom učeniku, jednom od najboljih minijaturista njegove radionice: „Na kraju će naši postupci izumreti, naše će boje izbledeti“. Ta izjava odgovor je na učenikovo simbolično pitanje: „Kada će se dogoditi to čudo? Kada će tolike slike koje smo radili do slepila, zaista biti shvaćene? Ljubav koju zaslužujem, […]
Pročitaj više
Pojedina umetnička dela svojom temom i njenom stilističkom obradom, psihološkom karakterizacijom junaka, upotrebom boja ili tonova asociraju atmosferu koja doprinosi različitim raspoloženjima recipijenta. Ta raspoloženja, kao i asocijacije na koje određeno delo navodi, nisu ista kod svakog primaoca estetskog sadržaja. Ona su uslovljena njegovim životnim i obrazovnim iskustvom, kao i senzibilitetom koji je uvek jedinstven. […]
Pročitaj više
A . A . A 