Arkadija
-
Džon Kits: „Oda grčkoj urni“
Ti večno nevina, nevesto spokoja! Odojče tišine i sporih časova, ti, pevaču šumski, što kroz usta tvoja navire poj lepši od naših stihova: kakva bajka cvetna oko tvojeg boka ovi u dolini Arkadije zlatne bogove i smrtne ljude u isti mah? Ljudi i bogovi ko su? Nepodatne device te ko su? Beg, bitka žestoka? Kakve…
-
Sećanje na spokoj septembarskog podneva, njegovu boju i tišinu: Klod Loren i Fjodor Dostojevski
Da, to navodi na pomisao, lišenu bilo kakve euforije, možda čak pre setnu, da, doista, krajem septembra ili početkom oktobra ume da dođe sanjani dan i svet se ukaže u svom savršenstvu. Potvrđuje se da je sreća moguća. Za svaki takav dan, za svako takvo jesenje popodne, treba biti zahvalan beskrajno, ako se takvo popodne…
-
Džez, leto i apstrakcije
Nepodnošljivo doba leta. Dosada. Nepodnošljivi časovi nepodnošljivo sporih podneva. Praznina. Smola između prstiju kao adekvatna materija kojom bi se predočila nemogućnost koncentrisanja, usredsređivanja volje, pokretanja, ostvarenja bilo kakve namere. Nesanica. Besmislenost grada. Besmislenost koleričnih napadnih polugolih ljudi. Musavi trotoari, smrad između zgrada. Prazan javni prevoz, otuđena izborana naduta lica koja otupelo gledaju kroz masno prozorsko…
-
Ludost i tragika ljubavi u Šekspirovim dramama
Ako jezike čovječije i anđelske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam. Prva poslanica Korinćanima apostola Pavla (XIII; 1, 2) Odavno je poznata…
A . A . A 