Orijent
-
Čežnjiv i razarajuć sentiment sevdalinki tokom dugih letnjih dana u polutami sobe
Za V. L. Kazuj, robe, odakle si, iz plemena kojega si? Ja se zovem El Muhamed, iz plemena starih Azra što za ljubav život gube, i umiru kada ljube! Leto zna da razori čoveka. Možda zato što su dani toliko dugi i čovek ne zna šta će sa sobom. Možda zato što noću ne može…
-
O Konradovom romanu „Srce tame“
Čitam sporo i knjige dugo ostaju uz mene pošto ih završim. Kao i kod pisanja, tako i kod čitanja – dugo razmišljam, dugo ostajem misaono utopljena u kulise dela, njegove boje, atmosferu, pokrete junaka, reči i prostore. Najviše čitam eseje i priče, baš one forme koje i sama pišem, a kada mi se desi da…
-
Šelijev „Ozimandijas“ i romantičarska estetika ruševine
Putnika sretoh ja, iz drevnog kraja, Reče: Bez trupa stoje dvije noge U pustinji: Pokraj njih s pijeskom spaja Glava se lica smrskanog, kom stroge Usnice, zapovjedničkog sjaja, Kažu da dobro kiparu bje znana Strast koja iz tih mrtvih stvari sijeva, Nadživjev dlan i grud što im bje hrana; Napisano na postolje je cijelo: Ja…
-
Barok nedeljom: Egzotične ptice u holandskom slikarstvu 17. veka
Ptica je složen simbol, polifon i značenjski nestabilan. Tokom mnogih vekova predstavljanja, ptica je imala simboličko, dekorativno i naučno pojavljivanje u umetnostima. Simboličko pojavljivanje odnosilo se, uglavnom, na dva segmenta: prvi je bio religiozna sadržina, drugi je bio muzička sadržina (konotacija) koju je prikaz ptice podrazumevao. Religiozna sadržina odnosila se na prikaz ptica koje vezujemo…
-
„Noa Noa“: Dnevnik sa Tahitija Pola Gogena
Između vaše civilizacije i mog varvarstva je raskorak. Civilizacije u kojoj vi patite. Varvarstva koje je, za mene, podmlađivanje. – Pol Gogen, 1895. Francuskog slikara Pola Gogena, ukoliko podlegnemo nepouzdanim klasifikacijama zapadne umetnosti, možemo odrediti kao postimpresionistu. Promena mesta, kulturnog i civilizacijskog okvira, značajno je uticala na njegov rad i misao. Boje koje je pred…
-
Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa
Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, kao prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Šarl…
A . A . A 