Jugoslovenske izdavačke edicije: „Erotikon“

78563060_433932837275219_3367909295331999744_n

Jugoslovenske izdavačke edicije novi je ciklus objava na ovom internet mestu. Sa objavama je započeto juna 2019. godine kada je bilo reči o ediciji Plava ptica. Sada je na redu još jedna popularna i značajna edicija jugoslovenskog izdavaštva: Erotikon.

Biblioteka „Erotikon“ izdavačke kuće „Prosveta“ izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova „Istorija seksualnosti“ na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove značajne i prepoznatljive biblioteke.

Na spisku koji sledi videćemo da je štampano oko trideset pet naslova, iako spisak verovatno nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja.

Urednik biblioteke „Erotikon“ bio je Milan Komnenić. Jedan njegov esej već je objavljen na  A . A . A  (ovde). Edicija knjiga „Erotkon“ školski je primer kako se prave i formiraju edicije koje će poštovati i sakupljati i oni kojima tema knjiga nije bliska:

  1. Kvalitet autora i naslova koji „lascivnu temu“ predočavaju čitaocima na najbolji mogući način, bez trivijalizacije i banalnosti;
  2. Prepoznatljiv vizuelni kod izdanja, što je posebno bitno kod edicija, ali i kada je prodaja u pitanju, kao i kolekcionarstvo (u ovom slučaju većinom slike nadrealista). Za dizajn je bio zaslužan Dobrilo M. Nikolić;
  3. Dobri prevodioci i pogovori dela;
  4. Kontinuitet izlaženja

Stare knjige su retke i skupe. Međutim, knjige iz edicije „Erotikon“ uopšte nisu retke, a nisu ni skupe. Moguće ih je pronaći i danas, na sajtovima za prodaju knjiga ili kod uličnih prodavaca po cenama koje se kreću od 100 do 250 dinara. Niskoj ceni doprinosi količina ovih izdanja odnosno ogroman tiraž, a ne loš kvalitet naslova ili opreme.

Evo kako su saradnici na formiranju edicije i njen urednik, Milan Komnenić, opisali svoju misiju i rad na prevođenju i izdavanju baš ovih dela. Tekst je, uz naslove već izdatih knjiga, stajao na poslednjoj korici svake knjige.

U individualnim i društvenim vidovima života, u umetnosti i duhu vremena danas postaje sve upadljiviji udeo erotskog.

Višesmislenost samog ovog pojma donekle je znak našeg vremena. Umesto, na žalost, zaboravljenih platonovskih učenja o erosu, danas je frojdovski libido postao krilatica naše civilizacije koja, iz različitih pobuda, preterano zbližava erotsko sa skarednim, nečistim, nasilničkim i vulgarnim pojavama. Iz te mešavine rođena je pornografija čiji je smisao potpuno suprotan smislu erotskog.

Knjige ove biblioteke, kao izraz slobodne umetničke mašte, bez sumnje će ukazati na korenitu razliku između erotske umetnosti i pornografije. Prva je slobodna, druga je u službi nazadnih nastojanja i manipulacija. Ne libeći se da iznese na videlo ono što je potiskivano, žigosano ili osporavano u različite svrhe, erotska umetnička književnost prekoračuje često one granice pristojnosti koje je građansko licemerje nametnulo kao svojevrsnu odbranu svojih interesa. U ime više moralne slobode, protiv predubeđenja, spremni da izazovu sablažnjavanje i anatemu, pisci erotskih knjiga su po pravilu revolucionisali samu književnu misao, a time i duh svog vremena. Jer, erotske knjige mahom teže ili da doprinose stvaranju jednog revolucionarnog morala ili su pak odjek morala svog vremena protiv kojeg protestuju. U tom smislu erotsko ume da posoluži kao ključ za posredno ukazivanje na pojave naizgled daleke, nesrodne ili čak suprotne samom erotskom, ali se time samo potvrđuje uverenje da je eros tvorački činilac.

Za ovu priliku prokomentarisala bih šta je mene privuklo ovoj ediciji. Bila su to dva izdanja priložena na gornjoj fotografiji. Ujednačenost autentičnog fonta, kao i korica sa slikama nadrealista. Prva slika pripada Dorotei Taning, zove se „Rođendan“ i nastala je 1942. godine. Ona je ilustracija veoma interesantne knjige koja se zove „Aura“ meksičkog pisca Karlosa Fuentesa. Druga slika, ilustracija romana „Poslednje skretanje za Bruklin“, pripada Maksu Ernstu, zove se „Silovanje neveste“ i nastala je 1939. godine.

Obe knjige i obe slike aluzija su na pomenuti frojdovski libido, na neodvojivu vezu oniričkog i erotskog. Poluobnažene devojke u prostoru punom vrata, neobična bića, žena-ptica, krilati lemur, reči poput „rođendan“ i „silovanje“, vanjezičkim sredstvima odnosno jezikom likovnosti opisuju, dopunjuju, nadograđuju ono napisano na zadnjoj korici i vizuelna su predstava intencije urednika i dizajnera. Treba imati na umu da je vizuelni segment ove edicije neodvojiv od sadržaja knjiga, celokupna edicija, čini se, planirana je kao gesamtkunstwerk, totalno umetničko delo. Sve ima značenje.

Na narednoj fotografiji je isto moj primerak jedne od knjiga iz edicije koju sam kupila za 100 dinara na Kalenić pijaci. Želim nešto, tim povodom, da kažem i o kupovini starih, jugoslovenskih izdanja, umesto novih, sadašnjih, preštampanih koja su, može biti, i govor o solidarnosti i poziv na odgovornost.

Kupujmo jugoslovenska izdanja. Na taj način pomažemo antikvarima, bilo onima u lokalima, bilo onima na ulici, kao i onlajn prodavcima širom Srbije kojima je način prodaje ovih knjiga jedini izvor prihoda. Danas mnogi zvanični izdavači samo preštampavaju knjige, obuku ih u novo ruho (često predizajnirano i nalik novogodišnjoj čestitki), a prevod, lekturu, celokupnu pripremu preuzmu od starih izdanja (OCR metod).

Važno je postaviti i sledeće pitanje: da li se u ovoj zemlji do kraja poštuju autorska prava na prevod kada se izdanja preštampavaju na ovaj način? To je jedno važno pitanje kojim se retko ko bavi u našoj kulturi. Situacija oko prevoda je veoma neregulisana i složena, mnogi prevodioci su mrtvi, a prethodno nisu pravno i formalno preneli autorska prava na naslednike i, stoga, naslednici sa izdavačkim kućama ne mogu da uđu u sudski spor. Takođe, nekada naslednici ne mogu da uđu u trag preštampanom izdanju jer je produkcija ogromna.

Cena novih knjiga je, to i sami znamo, neuporedivo skuplja od starih izdanja (osim ako nisu u pitanju veoma retke knjige, štampane u malom tiražu, a koje se nisu preštampavale) i sav novac (a u pitanju je ogromna količina novca od trgovine knjigama, jer zašto bi se, inače, izdavači tako grčevito držali nečega kao što je, recimo, Sajam knjiga?) ide u korporativne ruke čiji su troškovi mali jer autorska prava na pisca koji je umro pre sedamdeset i više godina ne važe, mnogi, ne svi, prevod ne plate, biti lektor ili prevodilac danas je jedno od najponiženijih i najmanje plaćenih zvanja, a za ove usluge često se koriste (zloupotrebljavaju) studenti (uostalom, navedite mi jednu izdavačku kući, veliku, komercijalnu, a da ima nekog svog zaista velikog prevodioca? – čitava kultura knjige svedena je na veoma nizak nivo), dizajn je u većini slučajeva upitan jer je u pitanju kitnjasto i predizajnirano insistiranje na pakovanju, knjiga nije dizajnerski proizvod, dizajn je deo knjige a ne obrnuto.

Onlajn prodavci u Srbiji, još jedna bitna stavka, za razliku od korporativnih knjižara motivisanih isključivo zaradom i dominacijom na tržištu, nemaju prilike da učestvuju na konkursima za mnogobrojne i izdašne donacije ministarstva, ambasada različitih zemalja i nevladinih organizacija. O tome treba razmišljati jer iznenadili biste se koliki je broj izdavačkih kuća koje deluju po ovom principu: dobiju novac, a ne ulože ga u kulturu knjige (nov i dobar prevod, dobru opremu, dobar dizajn, kvalitetnu štampu). Postoje slučajevi kada se tuđi prevod potpisuje izmišljenim imenom jer, prema Kobisu, jedan isti prevodilac je za jednu izdavačku kuću tokom samo jedne godine preveo Dostojevskog, Kamija, Borhesa, i još nekoliko drugih (namerno je spisak pisaca izmenjen). Dakle, ostaje nam da se pitamo kakva je to renesansna osoba u pitanju koja je u stanju da sa nekoliko različitih jezika prevodi svetske klasike za samo 365 dana.

Naravno, ovo ne sme biti generalizacija i konačan sud o svim izdavačima našeg vremena. Postoje ljudi koji rade odgovorno i pošteno svoj posao, koji se trude i deluju spram tržišnih vrednosti našeg doba, što im se ne može zameriti. Međutim, postoji jedan veliki nesklad koji se tiče novca. Jugoslovensko izdavaštvo zarađivalo je ogroman novac, tržište je bilo veće, knjiga je imala drugačiji status u društvu. Međutim, tu zaradu, koja nije bila mala, oni su ulagali u kulturu knjige (sastančilo se o veličini margina!), u prevode, u kvalitet. Danas, izdavačke kuće, čini se, zarađuju više jer neoliberalni i kapitalistički model bolji je od socijalističkog. Dobro, ajde da uzmemo da jeste. Zašto onda tu veću količinu novca, kao rezltat boljeg ekonomskog programa, ne ulože u kulturu knjige? Zašto kada otvorim knjgiu u mojim rukama ostaju korice? Zašto postoje sve ove nepravilnosti koje su nabrojane?

O tome se mora razmišljati. Povod je bila ova edicija, njeni tiraži, komercijalni uspeh, prevodi, naslovi, urednička i dizajnerska ozbiljnost. Neka ovom edicijom ova tema, naizgled sporedna u odnosu na nju, bude otvorena i podsticaj za razgovor i promenu nekih negativnih strana sadašnjeg izdavaštva jer cilj i ovog ciklusa tekstova posvećenog jugoslovenskom izdavaštvu jeste da vidimo gde smo i šta radimo, koliko smo napredovali a koliko nazadovali posredstvo upoređivanja i uzimanja jednog izdavaštva kao parametar za drugo, i obrnuto. U nastavku sledi lista knjiga koje su izašle u okviru ove edicije.

1. Mišel Fuko – Istorija seksulanosti
2. Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)
3. Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)
4. Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za Bruklin
5. Žorž Bataj – Plavetnilo neba
6. Karlos Fuentes – Aura
7. Sandro Zanoto – Venerina delta
8. Filip Rot – Profesor žudnje

1

9. Anais Nin – Prsten
10. Vuk Stefanović Karadžić – Crven ban
11. Li Ju – Prostirka za telesnu molitvu
12. Markiz de Sad – Filozofija u budoaru
13. Nepoznati autor – Moj tajni život
14. Gijom Apoliner – 11000 buzdovana
15. Markiz de Sad – 120 dana Sodome
16. E. T. A. Hofman – Sestra Monika

2

17. Goropadni eros (Zbornik teorijskih radova)
18. Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcu
19. Čarls Bukovski – Priče o običnom ludilu
20. A. N. Afanasjev – Zaveštani tetreb
21. Alfred Žari – Mužjačina
22. Hose Donoso – Tajanstveni nestanak markize Lorija
23. Pjer Luis – Bludne kćeri
24. Furže de Monbron – Margo krparka

3

25. Pijetro Aretino – Mudrovanja
26. Mrsne priče
27. Andrea de Nersija – Felicija
28. Kalijana Mala – Ananga-Ranga
29. Roko & Antonija – Svinje sa krilima
30. Sizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
31. Vilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačice
32. Lu Andreas-Salome – Šta je eros
33. Vilijem S. Barouz – Goli ručak
34. Restif de la Breton – Anti-Žistina

Napomena: ZABRANJENO je svako kopiranje i prisvajanje ovog teksta, u delovima ili celini, u štampanom obliku ili na internetu. Autorski tekst Ane Arp.

Fotografije: Ana Arp