Umetnost Lane del Rej odlikuje akumulacija slika, simulakrum, spektakl i iluzija fiksirane persone. Slušajući njenu izrazito sinematičnu muziku, posmatrajući buklete njenih ploča i vizuelno kodiranje kroz spotove i druge medije vidimo da je njena ideja bila da predstavi autentičnost kao iluziju. Persona je fabrikovana, što je već po sebi pleonazam jer persona na latinskom znači maska, ona je uloga koju pojedinac za sebe stvara ili preuzima delujući u javnom prostoru. Ličnost je proizišla iz pojma maske tako da ona ovde biva dodatno destabilizovana postupkom reinvencije i stalne de-konstrukcije koja je uvek u referentnom odnosu sa ikonama američke pop kulture, kao i njenim opštim mestima u pogledu oblačenja, ponašanja i samoprezentacije.

Ovde nas prošlost zanima u meri u kojoj je uočavamo u sadašnjosti. Barok je u samom središtu savremenog stvaralaštva. Njegova dekadentna i spektakularna priroda, iako vizuelno radikalno drugačija od istorijskog baroka, prisutna je u mnogim delima naših savremenika, posebno iz domena popularne kulture. Nemoguće je govoriti o muzici Lane del Rej a ne razmišljati o vezama koje ona ostvaruje sa fotografijom, filmom i književnošću.

U okviru serije objava Barok nedeljom želela sam da predstavim skulpture u kapeli San Severo u Napulju; freske Đulija Romana u Holu giganata u Mantovi; Bomarco, park čudovišta za razmišljanje grofa Orsinija; mrtve prirode sa voćem u pejzažu napuljskog panovskog podneva; Karavađove putene Dionise dok im telo drhti a usne gore; kabinete kurioziteta iza teških crvenih zavesa od čohe; bube i druge insekte Džona Dona; mape, globuse i nautičke instrumente u holandskom slikarstvu; crkve potpuno belih zidova; Surbaranove svetice; Vermera i Velaskeza kako stvaraju optičku iluziju u svojim ateljeima; ženske portrete sa maskama.

Ipak, sve sam ih ostavila po strani, smatrajući da je Lana del Rej apsolutni označitelj baroka našeg doba. Ona nije povratak baroku, ona je povratak baroka, jer je utisak naknadnog dejstva baroknih ideja u njenom delu očigledan. Ona mi omogućava da sve nabrojane barokne umetnike vidim ponovo, da slušajući nju vratim se Pergoleziju, da posmatrajući nju vidim sve što se suprotstavlja redu, simetriji, stabilnosti i meri. Ona to čini svesno i sa predumišljajem. Sa lukavstvom i strategijom.

Lana svoju muziku izvodi barokno, a to je posebno uočljivo na albumu Honeymoon, koji je u ovom kontekstu najznačajniji. Njenu muziku nazivaju barokni pop ali ja ovde ne mislim na to, već na iluziju koju ona stvara, kako ono blisko čini dalekim, i ono daleko bliskim. Njene persone idealan su primer iluzije koju stvara barokna tavanica. Njena pojavljivanja kao da poentiraju stihom koji nas vraća u doba oproštajnica: Lies can buy eternity.

Savršena harmonija spektakla i simulakruma postignuta je korišćenjem stereotipa i toposa američke kulture, priča i likova u književnosti, slikarstvu, filmu, modi. Ona te elemente vraća iz prošlosti u sadašnjost, ali sa dozom pomeranja, ironije, kroz preterivanje. Ono što ona predstavlja već pripada redu predstava, ono što se nalazi sa druge strane fikcije je fikcija. Mi verujemo u te predstave, mi verujemo u te laži koje su „istinitije od istine“.

Njene heroine izazivaju divljenje, padaju u vatru, podrhtavaju, pune su nemira, oduševljenja, uzbuđenja. One ritmički pulsiraju, neumerene su, ophrvane vrtoglavicom, one su sve Sveta Agneza u ekstazi. Naše uživanje nije čulno kada ih posmatramo, ono je intelektualno, prouzrokovano je igrom kodova, stilova, prouzrokovano je umetničkom veštinom. Zato je umetnost jedna od najsnažnijih dimenzija erotizma. Lana nas uči da je bliska veza između umetnosti uživanja i uživanja u umetnosti.

Barok otkriva svet u kome je maska istinitija od lica koje skriva. Ceo njen album Honeymoon evokacija je Holivuda Glorije Svanson i Barbare Stenvik. Zločini i gresi, oštri kontrasti svetlosti i senke, sparne noći, to je Bahovo muzičko obilje, samo u Laninom aranžmanu. Strasti kao stradanje, kao pokreti, metamorfoze uzdaha, igra odsjaja i opsena, dok heroina sama u vili čeka svog dragog ili leži sa njim između nabora posteljine kao između nabora od mermera baroknih svetaca u crkvama prepunim kala, sveća i skulptura Marije.

Muzika Lane del Rej je skoro barokna opera osećajnosti. Čitajući, odvojeno od muzike, tekstove njenih pesama, ništa od ovde napisanog ne bi se dalo prepoznati. Kada ih, zajedno sa muzikom, i načinom njene interpretacije slušamo, svet se, poput orijentalnog tepiha otvara pred nama, na kome ćemo, najzad, poleteti. Lana je slaba pesnikinja ali je, u celini gledano, izuzetna umetnica lirskog teatra. Njena muzika je izrazito vizuelna i hiper ukrasi, kao u baroknim crkvama, često potpuno usisaju u sebe suštinu teksta koji se pred nama gubi. Ona množi ukrase u njihovoj nefunkcionalnosti. Njena muzika sadrži obilje štukature.

Ako je njen album Born to Die imao ikonografiju koja dovodio u istu značenjsku, psihološku i vizuelnu ravan Silviju Plat i Merilin Monro, ovaj album je više glamur Holivuda četrdesetih, a ja bih ga uporedila i sa romanom Čudesni oblaci Fransoaz Sagan. Ono što je stalna tema Laninih narativa su toksični odnosi. Kazuje nam ona da je nesporazum između polova neizbežan i da je potrebno znati igrati se njime, u njemu uživati, izvan svake iluzije sklada. Lana je za uživanje u režiji i prividu. Nema nikakve potrebe za psihilogijom. Sve je hiper-teatralizacija.

Na kraju, ali ne i po važnosti, želim da istaknem da ovaj tekst, kao i sva zapažanja, analogije i zaključci, ne bi bili mogući bez izuzetne knjige Povratak baroka koju je napisao francuski teoretičar i kritičar kulture, Gi Skarpeta. Godinama je ovaj tekst čekao na svoj red a onda sam uronila u izuzetan Skarpetin stil.

Treba naglasiti da je Skarpeta pisao ovu knjigu mnogo pre pojave Lane del Rej, što se i uklapa u njegov stav da umetnička dela međusobno komuniciraju izvan istorijskih uslova njihovog nastajanja. Stoga, ovaj esej, za kratko vreme napisan, iako godinama promišljan, uz višesatno slušanje Laninih albuma, podjednako pripada i Skarpeti jer je on, ovom izvanrednom knjigom, dao vazduh plućima moga eseja.

Korišćena literatura: Gi Skarpeta, Povratak baroka, preveo Pavle Sekeruš, Svetovi, Novi Sad, 2003.

Ilustrativni stihovi Lane del Rej: „Lies can buy eternity“ – Music To Watch Boys To; „When I’m down on my knees, You’re how I pray“ – Religion; „I’ve got nothing much to live for, Ever since I found my fame“ – God Knows I Tried

Slike: Vilijam Adolf Bužero, Nimfe i Satir, 1873; Biblis, 1884; Đanlorenco Bernini, Ekstaza Svete Tereze, 1652.

Moodboard: Man Rej, Usne ljubavnika, 1934; Barbara Stenvik u noar klasiku Double Indemnity Bilija Vajldera iz 1944; Jayne Wrightsman, američka socialite udata za naftnog mogula i kolekcionara umetničkih dela ispred njihove vile na Floridi početkom ’50; Glorija Svanson u noar klasiku Sunset Boulevard Bilija Vajldera iz 1950; Lana del Rej u spotu Music To Watch Boys To kao direktna referenca na Holivudski noar 2015. godine.