Književnost

Шта симболизује Хелдерлинова кула?

Само је духовно стварно. Колико је само смеха изазвала ова Хегелова реченица. Као да се радило о филозофском лудилу, о вицу, о идеалистичкој хипер-иронији. Ипак, то је реченица коју је произвео Хегелов дух. Од духа је постала стварност, идеје постају реалност: Хелдерлинова кула – дух у камену, зграде у којима су мисли, као ветар, као […]

Pročitaj više
Instalacije, Moda

Неодољива чежња за трошењем новца: „Прада“ бутик у тексашкој пустињи дуа Елмгрин & Драгсет

Марфа је градић усред пустиње који има мање од две хиљаде становника. До скора је био познат по томе што је у њему живео и стварао амерички савремени уметник Доналд Џад. Онда су првог октобра 2005. године Михаел Елмгрин и Ингар Драгсет, два савремена визуелна уметника у домену скулптуре, инсталација, перформанса, архитектуре и ленд арта, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Сексуалност, страх и снови: О слици „Ноћна мора“ Хајнриха Фислија

Више пута је на овом месту наглашавано, кроз различите есеје који су били повод да пишем о добу просветитељства и (прото)романтизму, да су интелектуалне тенденције 18. века од изузетног значаја за проучавање феномена који ће се у романтизму само додатно разрадити. Неки од њих су насиље и сексуална перверзија, теме које обухватају два, само наизглед […]

Pročitaj više
Alhemija

Пјотр Дамјанович Успенски о симболизму Тарота

У окултној или симболичкој литератури постоји једна појава од великог значаја. То је Тарот. Тарот карте су познате од краја 14. века, кад су већ постојале међу шпанским Циганима. То су биле прве карте које су се појавиле у Европи. Сматра се да је најтачнија репродукција најстаријег Тарота, такозвани Марсељски Тарот. То пакло се састоји […]

Pročitaj više
Književnost

Igračke i umetnost: Hofmanove i Andersenove bajke

Muziku za balet Kopelija komponovao je 1870. godine francuski kompozitor Leo Delibe. Balet je rađen prema pričama Automata (1814) i Peskar (1817) nemačkog romantičnog pisca Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana, poznatog još i po bajkama Krcko Oraščić (1816) i Princeza Brambila (1820), kao i po obaveznom pominjanju kada se pokrene razgovor o groteski ili romantičarskoj ironiji. […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Scene nasilja u slikarstvu Ežena Delakroaa

Delakroa, od krvi jezero gde se kriju zli anđeli, u senci zelenih četinara, gde se, ko prigušeni Veberov uzdah liju, pod bolnim nebom, zvuci neobičnih fanfara; te kletve, hule, žalbe, te zanesene reči, tedeumi i krici, grcanje – sve to bludi kao odjek što kroz tisuć lavirinata ječi, opijum nebeski za srca smrtnih ljudi! Šarl […]

Pročitaj više
Književnost

Pet pesama Emili Dikinson

I Naši su životi – Švajcarska – Tako tihi – tako hladni – Dok u čudno popodne neko – Alpi svoj veo ne razmaknu I ugledamo – Daleko! Italija je s one strane – Mada ko stražar između – Alpe svečane – Alpe sirenske – Vječito čuvaju među! II I Pročelje i Začelje Sjećanje – […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Карпачов „Витез“ у италијанском пејзажу-привиђењу

и, тужан, ја лутам после чаробног сна Бар имам нешто заједничко са Рилкеом. И он је волео Карпача, а и његов Малте се спремао да напише једну студију о Венецијанцу, тако је бар он тврдио, али зна се да меланхолици имају склоност ка обећањима. Пруст је писао о Карпачу, као и Џејмс. Све заљубљеници у […]

Pročitaj više
Film, Književnost

„Коњске су главе окренуте Вечности“: Смрт у делу Емили Дикинсон и Ингмара Бергмана

Статус англосаксонских књижевница, иако има чврст темељ и канонизован статус у оквиру сопствене књижевне традиције, у другим културама има проблематичан статус, недовољно озбиљно схваћен. Кад је реч о уметницама 19. века, читаоци о њима поседују представе као о ауторкама сентименталних романа чији су протагонисти махом наивне јунакиње које праволинијски походе друштвене лествице, досежући на тај […]

Pročitaj više