Časopis „Minotaur“

Časopis Minotaur izlazio je u Parizu između 1933. i 1939. godine. U njemu su objavljivana dela umetnika okupljenih oko Andre Bretona i nadrealističkog pokreta, tada aktuelnog u francuskoj kulturi. Osnivač magazina bio je Alber Skira, dok su urednici bili Breton i Pjer Mabij (poznata je njegova knjiga Ogledalo čudesnog).

Časopis je za svaku naslovnu stranu posebno objavljivao dela tadašnjih najpoznatijih umetnika, od Dalija i Pikasa, do Magrita, Matisa i Maksa Ernsta. Takav koncept morao je imati ozbiljnog finansijskog pokrovitelja koga su nadrealisti pronašli u Edvardu Džejmsu, čoveku koga je Rene Magrit jednom prilikom i portretisao. To je muškarac koji se posmatra u ogledalu, ali umesto svog lica vidi svoja leđa.

Osim saradnika na vizuelnom izgledu, u Minotauru su svoja dela objavljivali mnogi književnici toga doba, i oni koji nisu nužno bili vezani za nadrealističku poetiku. Neki od njih su bili Pol Elijar, Žak Lakan, Žorž Bataj, Kurt Vejl. Kada su slikari u pitanju, u Minotauru su svoje radove objavljivali Pikaso, Dali, Dišan, Miro, Matis, Magrit, Diego Rivera.

Evo spiska slikara čija su se dela našla na naslovnoj strani:

Prvi broj: Pablo Pikaso, 1933.
Drugi broj: Gaston-Luj Ruž, 1933.
Treći i četvrti broj: Andre Deren, 1933.
Peti broj: Fransisko Bores, 1934.
Šesti broj: Marsel Dišan, 1934.
Sedmi broj: Huan Miro, 1935.
Osmi broj: Salvador Dali, 1936.
Deveti broj: Anri Matis, 1936.
Deseti broj: Rene Magrit, 1937.
Jedanaesti broj: Maks Ernst, 1938.
Dvanaesti i trinaesti broj: Andre Mason & Diego Rivera, 1939.

Detaljnije o ovom časopisu možete pogledati ovde, ovde i ovde.

Naslovne strane: Huan Miro (gore), Pablo Pikaso, Anri Matis, Diego Rivera, Maks Ernst, Salvador Dali, Rene Magrit, Andre Deren, Fransoa Bores, Andre Mason (dole)

Ana Arp

Ana Arp je autorka umetničkog projekta A.A.A. Jedna je od prvih u svetu koja je formu sajta počela da koristi kao mogućnost za oblikovanje sopstvenog umetničkog dela. Sadržaj na sajtu stvara autentičan jezik čiju je kombinatoriku omogućila savremena tehnologija koja iz dana u dan biva sve jači medijator između nas i umetnosti, nas i stvarnosti, menja nam život i uspostavlja nov način recepcije. Sadržaj sajta čine reči i slike koje tek zajedno, i u istom kontekstu posmatrane, nalik predmetima u kabinetu kurioziteta, tvore potpuno novu realnost, nov jezik, nov način da se stvari vide i dožive.