Časopis Minotaur izlazio je u Parizu između 1933. i 1939. godine. U njemu su objavljivana dela umetnika okupljenih oko Andre Bretona i nadrealističkog pokreta, tada aktuelnog u francuskoj kulturi. Osnivač magazina bio je Alber Skira, dok su urednici bili Breton i Pjer Mabij (poznata je njegova knjiga Ogledalo čudesnog).
Časopis je za svaku naslovnu stranu posebno objavljivao dela tadašnjih najpoznatijih umetnika, od Dalija i Pikasa, do Magrita, Matisa i Maksa Ernsta. Takav koncept morao je imati ozbiljnog finansijskog pokrovitelja koga su nadrealisti pronašli u Edvardu Džejmsu, čoveku koga je Rene Magrit jednom prilikom i portretisao. To je muškarac koji se posmatra u ogledalu, ali umesto svog lica vidi svoja leđa.
Osim saradnika na vizuelnom izgledu, u Minotauru su svoja dela objavljivali mnogi književnici toga doba, i oni koji nisu nužno bili vezani za nadrealističku poetiku. Neki od njih su bili Pol Elijar, Žak Lakan, Žorž Bataj, Kurt Vejl. Kada su slikari u pitanju, u Minotauru su svoje radove objavljivali Pikaso, Dali, Dišan, Miro, Matis, Magrit, Diego Rivera.
Evo spiska slikara čija su se dela našla na naslovnoj strani:
Prvi broj: Pablo Pikaso, 1933.
Drugi broj: Gaston-Luj Ruž, 1933.
Treći i četvrti broj: Andre Deren, 1933.
Peti broj: Fransisko Bores, 1934.
Šesti broj: Marsel Dišan, 1934.
Sedmi broj: Huan Miro, 1935.
Osmi broj: Salvador Dali, 1936.
Deveti broj: Anri Matis, 1936.
Deseti broj: Rene Magrit, 1937.
Jedanaesti broj: Maks Ernst, 1938.
Dvanaesti i trinaesti broj: Andre Mason & Diego Rivera, 1939.
Nama, sa ove distance, ukoliko želimo da budemo objektivni, jedino preostaje da se zapitamo: gde su žene? Gde su Dorotea Taning, Leonora Karington, Leonor Fini, Remedius Varo, Dora Mar, Klod Kahun, Džejn Graverol, Li Miler, Kej Saž, Itel Kolhun, Meret Openhajm, Frida Kalo, i druge?
Slika u sredini: Rene Magrit, Je ne vois pas la Femme, 1929.
Naslovne strane: Huan Miro, Pablo Pikaso, Anri Matis, Diego Rivera, Maks Ernst, Salvador Dali, Rene Magrit, Andre Deren, Fransoa Bores, Andre Mason
A . A . A 