Buvljaci su id jedne kulture, ono što ona ne želi, što baca i odbija. Sadržaj buvljaka, to je ono što je proglašeno nepotrebnim, što je smeće, a što se iznova pojavljuje, i uvek na margini, za razliku od ego kulture u zvaničnom muzeju. Frojd je bio u pravu kada je rekao da se ono potisnuto uvek vraća kao prerušeno. Kultura želi da ga se oslobodi ali sadržaj buvljaka uporno ostaje, samo menja kontekst i vlasnike.

Buvljaci su autentični izložbeni prostori na periferiji grada. Istorija jedne zemlje, ili pak privatna istorija građana jedne zemlje, sva dinamika odnosa unutar nje, vidljiva je na tom mestu. Izuzetno je važno posmatrati šta je jedan narod odbacio, šta je proglasio za nepotrebno, šta izbacuje iz svojih domova, zašto je to nekada smatrao vrednim, za predmet koji treba da se nađe u njegovoj kući, a zašto ga više ne ceni ili mu ne nalazi vrednost. To svedoči o promeni kulture i paradigmi unutar nje.

Prošlost jedne zemlje jasno se ogleda u njenoj sadašnjosti. Buvljaci su hronotop, tačka u kojoj se seku vreme i mesto, sve horizontalne i vertikalne linije jednog društva, njegove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, jer ti predmeti i knjige postaju nešto sasvim novo u rukama novih vlasnika i, samim tim, u tom novom životu biva im dat jedan drugačiji kontekst. Dok hodamo kroz gomile predmeta mi uviđamo da i nije toliko stvar u njima već u načinu na koji su raspoređeni. To nas iracionalno privlači.

Fotografije koje slede su sa zemunskog buvljaka, Bajlonijeve pijace, Kalenić pijace, pijace na Vidikovcu i pančevačkog buvljaka.