Zadovoljstvo mi je da podelim sa vama ono na čemu sam godinama radila, a što sam sa svojim saradnicima, posle dosta meseci rada, uspela i da realizujem, svoj književni triptih Globus-Kentaur-Lavirint.

Globus je knjiga o Šekspiru.

Kentaur je knjiga o Helderlinu.

Lavirint je knjiga o Manu.

Sve tri knjige pisane su u formi eseja i odnose se na pojedina dela ovih autora: Šekspirove drame i sonete; Helderlinovu pesmu Hiron; Manovu novelu Smrt u Veneciji.

Veliku pažnju, pored sadržaja, posvetila sam organizaciji istog kroz dizajn, vizuelni pregled i raspored. U svemu tome pomogli su mi ljudi bez kojih ovo delo ne bi bilo moguće, dizajnerski studio Metaklinika.

Sa mnom je na velikoj količini teksta i podataka radila Manuela Rađenović.

Za moje fotografije koje se nalaze na klapnama knjiga zaslužna je Katarina Šoškić.

Veliku zahvalnost dugujem i štampariji Alta Nova koja je od mojih knjiga napravila prave kolekcionarske objekte.

Sve tri knjige dolaze u posebnoj kutiji koja je njihov estetski i fizički objedinitelj. Na prednjoj i na zadnjoj strani su detalji sa Holbajnove slike „Ambasadori“ koji su ovde dati kao simboli potrage: preko nauke i umetnosti (prednja strana) i preko vere (zadnja strana).

Knjige možete kupiti posredstvom poruke (anaarpart@gmail.com) ili u knjižari Zlatno runo u Beogradu (Svetogorska 3).

GLOBUS

Knjiga Globus sastoji se od pet eseja koji su posvećeni različitim aspektima Šekspirovog stvaralaštva i fenomenima njegovog sveta. Eseji nisu pisani sa stanovišta šekspirologa već su, eksperimentalnom upotrebom, što je za sve tri knjige specifično, mogućnost za jedan lični i skoro sinestezijski doživljaj sveta prošlosti.

Neke od drama koje su čitane i tumačene su Henri IV, Mletački trgovac, Bura, San letnje noći. U tumačenja su uključena i mnoga likovna dela, poput portreta engleske kraljice Elizabete I, Holbajnovih Ambasadora ili Karavađovih Dionisa, kao i istorijski događaji i fenomeni kulture koji su ih oblikovali.

Nazivi eseja u knjizi su:

• Napraviti sam svoju ulogu
• Koja je razlika između trgovca i zelenaša?
• Kosti mu sada postaju korali, onaj biser tamo njegovo je oko
• Žudnja je beskrajna
• Ludost i tragika ljubavi

KENTAUR

Knjiga Kentaur kroz četiri poglavlja pred čitaoce prinosi iscrpno tumačenje pesme Hiron Fridriha Helderlina, dotičući se i njegovog celokupnog pesništva, pesnikove privatne situacije, kao i misaonog univerzuma zasnovanog na antičkom i hrišćanskom nasleđu. Nazivi poglavlja su:

• Uvod
• Putnik Helderlin
• Mit – Prometej, Herakle, Hiron
• Oda

LAVIRINT

Knjiga Lavirint je esej o uništiteljskoj komponenti lepote u noveli Smrt u Veneciji Tomasa Mana. Ona je treći deo književnog triptiha Globus-Kentaur-Lavirint.

Sve tri knjige praćene su posebnim grafičkim simbolom kao i citatom koji stoji uz njih.

Nesrećni su samo oni pesnici kojima je suđeno da tavore u društvu koje se zalaže za javnost. Kada svako može da kaže sve, pesniku jedino preostaje da zaćuti. Poezija je tajnovitost koja služi da se izrazi nešto više od reči: ona ne bi mogla opstati u narodima koji su izgubili sramežljivost u mišljenju. Vizija, alegorija, apologija – u tome se sastoji pesnička istina. Ali, u zemljama sa zajemčenom javnošću, tu istinu ubija stvarnost koja je uvek grublja od fantazije. – Markiz de Kistin, „Rusija 1839“, preveo Milan Komnenić (citat knjige Globus)

Pronašla sam u jednoj svesci Floberove prepiske, koju sam mnogo čitala i mnogo ispodvlačila oko 1927. godine nezaboravnu rečenicu:

„Pošto bogova više nije bilo, a Hrista još nije bilo, postoji između Cicerona i Marka Aurelija jedan jedinstveni trenutak kada je samo čovek postojao.“

Veliki deo svog života provela sam u pokušajima da definišem, a zatim i naslikam tog čoveka samog, a ipak vezanog za sve. – Margerit Jursenar, Beleške za roman „Hadrijanovi memoari“, prevela Ivanka Pavlović (citat knjige Kentaur)

Vidiš li, dakle, da mi pesnici ne možemo biti ni mudri ni dostojanstveni? Da nužno moramo lutati, nužno moramo ostati raspusni i pustolovi osećanja? Uzorno držanje našeg stila je laž i gluma budale, naša slava i počasni položaj je lakrdija, veoma je smešno poverenje mase prema nama, vaspitanje naroda i omladine putem umetnosti i suviše je smeo podvig, i trebalo bi ga zabraniti. Jer kako bi mogao biti dobar vaspitač onaj čiji je duh nepopravno i prirodno upravljen prema ponoru? Mi bismo se rado odrekli te težnje i postigli dostojanstvo, no ma kako se obrtali, on nas privlači. – Tomas Man, „Smrt u Veneciji“, prevela Anica Savić Rebac (citat knjige Lavirint)

Sve tri knjige praćene su mojim fotografijama uz koje sam naknadno napisala i tri teksta koji su, zapravo, bili rezultati iskustva rada na ovim knjigama.

Rad i vera

Globus-Kentaur-Lavirint (ili skraćeno GKL) je naziv mog novog dela koje se sastoji od tri knjige koje su objedinjene kutijom.

Reč je o jednoj smisaonoj i estetskoj celini, raspoređenoj u tri zasebne knjige koje su o Šekspiru (Globus), Helderlinu (Kentaur) i Manu (Lavirint).

U pitanju je književna evokacija slikarskog triptiha gde svaka celina može biti vizuelno drugačija ali, kada se poimaju zajedno, one čine jedno delo.

Knjige su uvek mnogo više od onog što je u njima napisano, isto kao što su slike uvek mnogo više od njihovog vizuelnog elementa.

Kroz niz narednih objava želim da podelim sa vama sve ono što je prisutno u ovim knjigama, i što nije, a što je, na kraju, ušlo u njihov sastav, i deo je mog višegodišnjeg rada.

Ove knjige su za mene, pre svega, ideja. Ona se ogleda kroz triptih formu, kroz način na koji su pisci i teme tretirani u esejima, kroz celokupan vizuelni jezik.

Prvo je napisana poslednja knjiga u nizu – Lavirint. Ona je jedan dugačak esej, tekst bez prekida, podnaslova, poglavlja, samo esej-reka o lavirintu emocija i percepcije. Lavirint je Venecija a knjiga se bavi novelom Tomasa Mana Smrt u Veneciji. Napisana je za dva meseca, tokom septembra i oktobra 2010. godine.

Osim teksta – mog, citiranog, onog u fus notama – važan segment sve tri knjige su likovni prilozi koji su predočeni potpuno drugačije u odnosu na standardne knjige ovog žanra. Vizuelni jezik ovde nije tek ilustracija ili dekoracija već je u funkciji celokupnog značenja. Ja kao pisac jezik vidim šire od onoga što je samo napisano.

Druga knjiga – Kentaur – koja je o pesmi Hiron Fridriha Helderlina, nastajala je pet godina. Ona je moj prerađeni i prilagođeni master rad koji sam, zbog životnih okolnosti, umesto 2011. odbranila tek 2016. godine.

Borba za tu knjigu je dugo trajala. I bila je teška. Pet godina sam bila primorana da radim ono što ne volim na uštrb onoga do čega mi je bilo životno stalo, što je bio moj smisao i vera da ću se izboriti. Zato knjige nikada nisu samo ono što je u njima napisano. I u tome vidim smisao mog triptiha.

Ipak, prava borba je tek usledila.

Prva knjiga u nizu – Globus – poslednja je nastala. Od 2016. do 2022. ona se opirala pisanju, iako sam, za razliku od prethodne knjige, imala puno vremena na raspolaganju da ju završim.

Ja sam radila na njoj kroz razmišljanje i čitanje, kroz odabir, skice, planove. Ali, rečenice se nisu dale. Tlo je bilo toliko jako da reka nije mogla da ga probije.

Čak sam u međuvremenu objavila zbirku priča iako je moj plan bio da prvo objavim ove tri knjige. Naučila sam da umetnička dela imaju svoju volju i da nismo mi ti koji njih pišemo već da i ona pišu i stvaraju nas.

Naučila sam da se oslobodim samonametnute inferiornosti, očekivanja da se o jednoj temi može samo na jedan način pisati, tradicijom toliko okoštalom da baš zato ta moja, i samo moja, voda takvu zemlju naravno da nije mogla da probije. Trebalo je naći nov put, novo korito, a za to su potrebne godine, i zato je, više nego ja nju, ova knjiga mene napisala.

I, najzad, naučila sam da je za sve ono potrebna velika vera.

Potrebno je da se zakaluđeriš i da imaš viziju koja tolikim preprekama na putu, na mom „herojevom putovanju“, odoleva, uprkos svemu. To je ono trnje i moraš se kroz njega probiti.

Za to je potrebna velika, iracionalna, neobjašnjiva vera da to što radiš mora imati smisao i nositi neko dobro.

Poistovećivala sam se sa princem iz „Uspavane lepotice“ i mislila da zmaj pred njim mora imati njegovo lice – nešto u sebi moraš pobediti da bi stigla na kraj puta. A i kako su, a njih uvek zaboravimo, malene one tri vile koje mu pomažu.

Ana Arp, septembar 2024.

Rad i strpljenje

Pokretač života je entuzijazam. To je oblik strasti koji održava veru u smisao rada, koji nas prožima i goni da svakim danom budemo širi, pristupačniji, saosećajniji, bolji.

Kontrateža tog vrela energije je – strpljenje. Strpljenje, za razliku od entuzijazma, ne dolazi iznutra. Ono se iznutra obrazlaže, ali uslovljeno je, skoro uvek, nečim spolja.

Velika lekcija samodiscipline i umeća življenja je naučiti se strpljenju, i dovesti ga u balans sa entuzijazmom. To su dve apsolutne opozicije, jedna sa kojom se rađamo i druga koju kroz iskustvo stičemo. Često na teži način. Njihova tenzija je osećaj zapušene cevi dovedene do usijanja.

Istinski strpljiva osoba može sva iskušenja da izdrži i da nauči da rukovodi svojom energijom, samo onda ako ima mnogo vere u ono što radi. Neobjašnjive, iracionalne vere da to što radi mora imati smisao i nositi neko dobro.

Ana Arp, septembar 2024.

Rad i ljubav

Septembar mi je pomogao. I tišina.

Njegova podneva činila su me spokojnom, dok je boja zraka dovodila misli u ravnotežu. Tasovi bi postajali laki, i ujednačeni, na njima, konačno, ne bi bilo tereta.

Nema potrebe govoriti mnogo, napisati sve, i najbolje što možeš.

Septembar mi je pomogao.

Pokušala sam da razumem smisao umetnosti u pojedinačnom životu; da zahtevan odnos umetnosti i stvarnosti pomirim; da ulogu ljubavi prihvatim bez tereta; da pitanje šta je autentičan život dopišem putovanjima, prijateljstvima i stvaranjem kao odgovorom.

Tri knjige pred Tobom čine jednu smisaonu i estetsku celinu. Uvek je potreban Drugi. Kroz pisanje o drugim umetnicima možda sam na trenutak bolje razumela sebe u vremenu koje mi je dato. U Tvojim rukama je moj „obrazovni roman“, knjiga o postajanju umetnikom kroz razumevanje drugih umetnika.

Sve tri knjige su u formi eseja. Esej mi je pružio najviše prostora i slobode da se individualno izrazim, da budem svoja, ali da nikada ne zaboravim važnost discipline, proporcije i tišine. Onoga što nije napisano, a što uvek daje smisao i obris napisanom.

Ana Arp, septembar 2022. | septembar 2024.

---

Opšte informacije o delu:

Izdavač: A.A.A (samoorganizovano izdanje)
Pisac: Ana Arp
Naziv: Globus-Kentaur-Lavirint
Lektura: Manuela Rađenović
Dizajn: Metaklinika
Fotografija pisca: Katarina Šoškić
Štamparija: Alta Nova
Format: 16.5 x 23.5
Papir: 240gr Munken Kristal (korice); 140gr ofset (knjižni blok)

Delo možete poručiti posredstvom poruke (anaarpart@gmail.com) ili ga kupiti u knjižari Zlatno runo u Beogradu (Svetogorska 3).