Autoportret
-
Pismo Gistavu Kurbeu
Monsiuer Courbet, Ovom prilikom odajem poštu Vašem radu i angažovanju, uz kontrast i alegoriju koje doliče mom vremenu. Znali ste koliko je vreme važan prostor za delovanje umetnika. Pariska komuna, Pjer Žozef Prudon, Vaše učestvovanje u rušenju stuba na trgu Vandom, autoportret u zatvoru kao realna posledica angažovanja, Emil Zola i tucači kamena. Autoportret sa…
-
Divlja lepota Salvatora Roze
Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. godine. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, odmetničkog, neprilagođenog. Njegovi autoportreti svedoče slobodan, prek i neukrotiv duh. Roza, avanturista, razbojnik i melanholik, iako je hronološki bio čovek baroknog doba, mi ga poimamo kao jednog od važnih prethodnika romantične umetnosti, naročito…
-
Metamorfoze i kratki uzdasi: Ekspresionistički ples dlanova Egona Šilea
Dve priložene fotografije Egona Šilea zanimljive su zbog specifičnog položaja dlanova koji on na njima zauzima. Teatralne poze zajedničke su mnogim njegovim fotografijama i autoportretima. Položaj ruku kao da je inspirisan ekspresionističkim plesom ili kao da ga kroz fotografski prikaz ostvaruje. Intenzitet duha očitava se u metamorfozi tela, kroz pokret i kroz uzdah. Performativno i…
-
Novembarski rajski vrt Vilijama Blejka
Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime: jedan je Blejk, drugi Vordsvort, treći Tarner. Ovaj tekst posvećen je književniku i slikaru, vizionaru i idealisti, Vilijamu Blejku. On je oda umetniku koji je izvršio, i još uvek to čini, veliki formativni uticaj na moju ličnost, na…
-
Kad je um đavolje igralište: Fransisko Goja i Fjodor Dostojevski
Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom do u beskraj, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog…
-
Ideološka i tržišna zloupotreba autoportreta Fride Kalo
Frida Kalo, meksička slikarka rođena 1907. godine, višestruko je prisutna u našem vremenu. Nažalost, na pogrešan i zloupotrebljen način. Ona je svedena na sliku koja draži posmatrača svojom „neobičnom“ pojavom. Ona se odlikuje toaletom, nakitom i frizurom nestandardnim za zapadni oblik ulepšavanja i ukrašavanja žena. Ličnost Fride Kalo postala je deo potrošačkog miljea, mentaliteta koji…
-
Dve Modiljanijeve muze: Žana Ebitern i Ana Ahmatova
Posredstvom jedne ruske slikarke Žana Ebitern, devojka iz pariske građanske porodice i Amedeo Modiljani, italijanski slikar i boem sa privremenim boravištem u Parizu, stupaju u kontakt. Bilo je to sudbonosne 1917. godine. Nekoliko meseci pre susreta sa Žanom, Modiljani je otvorio svoju prvu izložbu. Žana ubrzo ostaje trudna sa prvim, pa sa drugim detetom. Kada…
-
Olivera Janković o slici „Slikarka sa strelcem“ Milene Pavlović Barili
Slikarka sa strelcem iz 1936. godine bavi se temom dualizma i antinomija, kao i željom da se takva stanja prevaziđu. Daleki uzor ove slike mogao bi se naći u posebnom tipu renesansnih slika na kojima su parovi iz patricijskih porodica, bilo verenici ili venčani, predstavljeni atributima Marsa i Venere. Ideja tih dvostrukih portreta bila je…
-
Putnik Tarner
Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli…
-
„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu
On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajanja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i…
-
Rolan Bart o Arčimboldovom slikarstvu
Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš:…
-
Evokativna melanholija predmeta u praznoj sobi: Žan-Batist Simeon Šarden
Ovi tihi prostori, ove prazne sobe čine se nedodirnute zvukom. Tamne su, nagoveštavaju krhkost, stidljivost pred zrakom. On će razobličiti njihovu tajnu: nespremnost da prevaziđu sebe, ograničenja svojih zidova. Zašto si zatvorio vrataod svoje prazne sobe? U njoj ničega nema,niko ti ne može ništa odneti.Zašto čuvaš tu prazninu,zašto čuvaš te senke po zidovima? Brat ti…
-
Upotreba tuge: Lizel Miler i Meri Oliver
LIZEL MILER: KADA ME PITAJU Kada me pitaju kako sam počela da pišem pesme ja im govorim o ravnodušnosti prirode. Bilo je to malo pošto je moja majka umrla blistav junski dan, sve je cvetalo. Sela sam na sivu kamenu klupu u divno održavanoj bašti, ali ljiljani su bili gluvi kao uši zaspale pijanice, a…
-
Biti gluv i biti genijalan: Fransisko Goja i Ludvig van Betoven
Na koje ličnosti prvo pomislimo kada kažemo 19. vek? – Napoleon. Dostojevski. Na koji oblik društvenog događaja? – Na revoluciju. Skici za portret 19. veka pridružujemo još dva značajna poteza: španskog slikara Fransiska Goju i nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena. Obojica su svojom umetnošću proširila granice koje su im vremenom i mestom rođenja date, stvarajući…
-
Lunarno hladne oči Tamare de Lempicke
Njen život je bio nalik visokobudžetnoj filmskoj naraciji, a i podudarao se sa usponom sedme umetnosti, vajmarskog filma i holivudskih klasika. Aktivan stvaralački period ona provodi u Parizu tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka kada puno slika, putuje, upoznaje evropsku avangardu, boemiju i aristokratiju, čiji će društveni uticaj znati da preokrene u sopstvenu korist…
-
Stvaralački čin kao autoegzorcizam: Leon Spiliar, Artur Rembo, Emil Sioran
Sebi. Istorija jednog od mojih ludila. – Artur Rembo Spektaklima javnih sakaćenja i pogubljenja u periodu srednjeg veka i rane renesanse pridružuju se i rituali isterivanja đavola (egzorcizmi) iz osoba čije su duše zaposele „nečiste sile“. Na sreću, takve radnje iza nas su, u vekovima odavno dovršenim. Ono što iste ne dovršava jeste naše vraćanje…
A . A . A 