Kritika i teorija književnosti

Jan Kot – Da li je Šekspirov Prospero stvaran po liku Leonarda da Vinčija? (odlomak iz eseja „Prosperova palica“)

Kad god mislim o Prosperu, uvek vidim Leonardovu glavu s njegovog poslednjeg autoportreta. Ima visoko, ogromno čelo. Bela proređena kosa, pada kao ostatak lavlje grive i spaja se sa velikom bradom Boga oca. Brada ide do usta, usne su stisnute, iskrivljene, sa uglovima opuštenim naniže. U tom licu ima mudrosti i gorčine. Nema u njemu […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti

Nikola Milošević o romanu „Junak našeg doba“ Mihaila Jurjeviča Ljermontova

Kad pročitamo roman Mihaila Jurjeviča Ljermontova Junak našega doba i kad malo razmislimo o onome što smo pročitali, ne nailazimo na neke osobite teškoće oko razumevanja takozvanih sporednih likova. Jedini stvarni problem, jedinu stvarnu zagonetku predstavlja glavni junak Pečorin. Ovaj problem i ova zagonetka sastoje se, ukratko, u sledećem: biće izuzetnog uma i izuzetne volje, […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Divlja lepota Salvatora Roze

Mnoge od ovih tema pomućene lepote ponovo se javljaju kod romantičara, ali ono što je kod sečentista bila intelektualna poza postaje kod romantičara poza senzibiliteta. Sečentistički končeto zamenjen je romantičarskim osećanjem. – Mario Prac Italijanski slikar Salvator Roza rođen je u blizini Napulja 1615. Istorija umetnosti beleži ga kao baroknog slikara, temperamenta nalik Karavađovom, buntovnog, […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Putnik Tarner

Jedino što bi moglo biti veličanstvenije od grada na vodi jeste grad podignut u vazduhu. – Vilijam Hazlit Početak pisanja nalik je alhemijskom procesu. Preobražaj je neminovan: impresija, misli, znanja u adekvatno uobličen niz reči. Njihovo izmicanje je protejsko pred slikom koja je renesansni sfumato, neodređena, maglovita, jedno kondenzovano isparenje, kakve uglavnom mogu biti misli […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Umetnik i njegov pas: Fransisko Goja

Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog udarca pas neizbežno […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Ideološka i tržišna zloupotreba autoportreta Fride Kalo

Frida Kalo, meksička slikarka rođena 1907. godine, višestruko je prisutna u našem vremenu. Nažalost, na pogrešan i zloupotrebljen način. Ona je svedena na sliku koja draži posmatrača svojom „neobičnom“ pojavom. Ona se odlikuje toaletom, nakitom i frizurom nestandardnim za zapadni oblik ulepšavanja i ukrašavanja žena. Ličnost Fride Kalo postala je deo potrošačkog miljea, mentaliteta koji […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Dve Modiljanijeve savremenice: Žana Ebitern & Ana Ahmatova

Nekoliko meseci pre susreta sa Žanom, Modiljani otvara svoju prvu izložbu. Posredstvom jedne ruske slikarke Žana i Amedeo stupaju u kontakt 1917. Žana ubrzo ostaje trudna sa jednim, pa sa drugim detetom. Kada nakon tri godine slikar umre od tuberkuloze, 24. januara 1920, Žana će, dan kasnije, skočiti sa prozora i izvršiti samoubistvo. Ljubavna priča […]

Pročitaj više
Slikarstvo

Bogdan Suhodolski o Brojgelovom slikarstvu

Nazvali su ga seljačkim slikarom jer je u mnogobrojnim slikama prikazao život seljaka, njihov rad i zabave. Prikazao je svadbenu povorku koja prati mladu i mladoženju, svadbenu gozbu u sobi punoj gostiju, divne svadbene igre na otvorenom prostoru, i to u dve različite verzije. Pokazao je rad žetelaca i njihov prost ručak u polju, košenje […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

„On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi“: Šest muških portreta i razumevanje umetnika u romantizmu

On treba na prvi pogled da izgleda bolesno, da ima nešto nehajno u pojavi. Ni potpuno izbrijan, ni bradat, već kao da mu je brada iznikla bez upozorenja u trenutku očajnja. Uvojci vetrom razbarušene kose, prodoran pogled, idealizam, rasejanost, svetle oči. Usne stisnute od prezira prema ljudskoj vrsti, nemirno Bajronovo srce, utonuo u gnušanje i […]

Pročitaj više
Kritika i teorija književnosti, Slikarstvo

Rolan Bart o Arčimboldovom slikarstvu

Zvanično, Arčimboldo je bio Maksimilijanov portretista. Ipak, njegova delatnost je umnogome prevazilazila slikarstvo: sastavljao je grbove, ambleme za vojvodstva, kartone za vitraže, tapiserije, ukrašavao je ormare od orgulja, čak je i smislio kolorometrijsku metodu muzičke transkripcije po kojoj se „melodija mogla prikazati malim mrljama boje po papiru“; ali pre svega, bio je zabavljač prinčeva, lakrdijaš: […]

Pročitaj više
Književnost

Upotreba tuge: Lizel Miler i Meri Oliver

LIZEL MILER: KADA ME PITAJU Kada me pitaju kako sam počela da pišem pesme ja im govorim o ravnodušnosti prirode. Bilo je to malo pošto je moja majka umrla blistav junski dan, sve je cvetalo. Sela sam na sivu kamenu klupu u divno održavanoj bašti, ali ljiljani su bili gluvi kao uši zaspale pijanice, a […]

Pročitaj više
Klasična muzika, Slikarstvo

Biti gluv i biti genijalan: Fransisko Goja i Ludvig van Betoven

Na koje ličnosti prvo pomislimo kada kažemo 19. vek? – Napoleon. Dostojevski. Na koji oblik društvenog događaja? – Na revoluciju. Skici za portret 19. veka pridružujemo još dva značajna poteza odnosno umetnika: španskog slikara Fransiska Goju i nemačkog kompozitora Ludviga van Betovena. Obojica su svojom umetnošću proširila granice koje su im vremenom i mestom rođenja […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Prikazi šešira u zapadnom slikarstvu

U poslednje vreme često razmišljam o pojmu građanske klase. Nažalost, uvek završavam sa zaključkom da je ta društvena kategorija relativna i nepostojana u kontekstu naše zemlje. Biti građanin stvar je socijalnog i obrazovnog karaktera, stanja svesti koje čovek za sebe prisvaja. Biti građanin neminovno zahteva, osim klasne predispozicije, i odlučnost duha da drži do izvesnog […]

Pročitaj više
Fotografija, Književnost

Topografija ljudskog lica: Sali Man i Orhan Pamuk

Uzajamna veza lica i predela. Na svakoj geografskoj karti, na svakoj stranici knjige, kori drveta, oblaku ili krateru mesečevog naličja može se prepoznati ljudsko lice. Lica koja je fotografisala Sali Man (serija Lica, 2004.) dopunjuju njene cikluse koji su u prethodnim fazama podrazumevali afirmaciju oblika koji sugerišu raspadanje, trulež i dekompoziciju. Ciklus Lica sastoji se […]

Pročitaj više
Fotografija

Ogledalo i senka Vivijen Majer

Ogledalo i senka, speculum i umbra, dva su česta motiva na autoportretima Vivijen Majer. Šta im je zajedničko? Svetlost, pojava koja doprinosi svakoj umetnosti. Međutim, nijednoj umetnosti konačna realizacija ne zavisi od svetlosti u meri kojoj zavisi fotografiji. Oduvek sam se pitala, razgledajući fotografije ateljea umetnika, zašto u njima retko ima ogledala. Ono je, pored radnog stola, […]

Pročitaj više
Moda, Slikarstvo

Lunarno hladne oči Tamare de Lempicke

Tamara de Lempicka rođena je u Varšavi 16. maja 1898. godine. Njen život bio je nalik visokobudžetnoj filmskoj naraciji i podudarao se sa usponom sedme umetnosti, vajmarskog filma i holivudskih klasika. Njen aktivan stvaralački period vrhunac doživljava u Parizu i pada između 1920. i 1940. kada je puno slikala, putovala, upoznavala evropsku avangardnu, boemiju i […]

Pročitaj više
Književnost, Slikarstvo

Novembar u Edenu: Vilijam Blejk

Engleski romantizam obeležen je imenom Vilijam. Tri značajna umetnika date kulture i hronološkog okvira dele isto ime – jedan je Blejk, drugi je Vordsvort, treći je Tarner. Današnji tekst posvećen je istovremeno književniku i slikaru, vizionaru i idealisti – Vilijamu Blejku. Rođen 28. novembra 1757. godine u Londonu, tokom života Blejk je retko napuštao mesto […]

Pročitaj više