Ruska književnost i kultura
-
Mihail Epštejn o eseju kao formi cikcakolikih misli
Moje mišljenje o stvarima nije mera samih stvari, ono je samo dužno da razjasni u kojoj meri ja vidim te stvari. – Mišel de Montenj Retko se dešava da je delo jednog autora stvorilo čitav žanr koji se postupno razvijao tokom vekova. U tome što je esej imao individualnog tvorca, Montenja, izraženo je bitno svojstvo…
-
Boris Ejhenbaum o razlici između priče i romana
Roman i priča ne samo da nisu istorodne, nego su suštinski neprijateljske forme, i zato se nikada ne razvijaju jednovremeno i sa istim naporom u jednoj književnosti. Roman je sinkretična forma, priča je elementarna forma. Roman se sastoji od istorije, od putovanja. Priča od anegdote. To je razlika između velike i male forme. Ne samo…
-
O Tolstojevoj priči „Tri smrti“
Tolstojeva priča Tri smrti je jednostavno delo, poput sklopljenih dlanova da iz njih piješ vodu. Toliko jednostavno da postaje nepodnošljivo. Ono odražava u svojoj nepretencioznosti savršenstvo ritma pripovedanja i proporcije građe, koheziju forme, dubinu značenja, jasnoću sadržaja. A, istovremeno, delo je razorno, puno duboke tuge i potištenosti. Nije to Čehov, koji je ironičan, pa da…
-
Beskraj teče u kapima: Mihail Glinka
Čoveka možeš spoznati po stepenu na koji se uzdigla muzika u njegovoj duši. Ali, pošto me zanimaju samo oni preplavljeni muzikom, ograđujem se od spoznaje ljudi. Ima muzičkih duša koje nemaju muzičko vaspitanje i kulturu. To znači da se rađamo sa mnoštvom treperenja, čiju vrednost uspostavljaju naša tugovanja. Nosimo u sebi muziku koju nismo nikada…
-
Putnik Pečorin
Non finito Esej je u procesu nastajanja.
-
Kad je um đavolje igralište: Fransisko Goja i Fjodor Dostojevski
Izgubljen u potpunom ništavilu, u praznini neodređenog prostora, pas neodređene rase, proviruje, kao da se boji, kao da gleda u nevidljivog a sveprisutnog Gospodara koji će ga u narednom trenutku, odloženom do u beskraj, likovno fiksiranoj anticipaciji nelagode koja će trajati zauvek, udariti, ubiti, udaviti u gomili peska u koji kao da i bez tog…
-
Folklorna umetnost kao preduslov avangardne umetnosti: Kazimir Maljevič i Stevan Mokranjac
Jarko sunce odskočilo, sele, žetva je, haj, haj, haj! Ustaj, ne spavaj! Tradicionalna umetnost i avangarda imaju mnogo toga zajedničkog. Pod tradicionalnom umetnošću podrazumevamo folklorne forme, naivnu umetnost čije geometrijske oblike kolektivno nesvesno jednog naroda koristi u različitim oblicima svog stvaralaštva koje se, ukoliko postane muzejski eksponat, imenuje kao „primenjena umetnost“. Ćilimi, grnčarija, heklani stolnjaci,…
-
Nina Berberova: „Želela sam da pišem i tražila sam sve načine ličnog oslobođenja“
Sneg i sunce. Trčala sam po šumi, htela sam da se bacim u sneg, da se njime umijem. Trčala sam sa psima i glasno se smejala. Nina Berberova spada u red najznačajnijih ruskih književnica 20. veka. Autorka je brojnih priča, romana i biografija. Njena najpoznatija knjiga je njena autobiografija Kurziv je moj. No, ta knjiga…
-
Anton Pavlovič Čehov: „Šala“
Vedro, zimsko podne… Mraz čvrst, puca, i Nađenjki, koja me drži ispod ruke, hvata se srebrnasto inje po kosi na slepoočnicama i maljama iznad gornje usne. Mi stojimo na visokom bregu. Od naših nogu pa do same zemlje pruža se strma ravan, u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Kraj nas su male sanke,…
-
Tri forme Kazimira Maljeviča: krug, krst, kvadrat
Kada nestane navika svesti da u slikama vidi prikaz krajolika prirode, madona i bestidnih venera, tek onda ćemo moći da vidimo čisto slikarsko delo. Preobrazio sam se u nulu forme i izvukao sebe iz vrtloga besmislice akademske umetnosti. Uništio sam obruč horizonta i izašao iz kruga stvari, van obruča horizonta, u kojem su zarobljeni slikar…
-
Sećanje na spokoj septembarskog podneva, njegovu boju i tišinu: Klod Loren i Fjodor Dostojevski
Da, to navodi na pomisao, lišenu bilo kakve euforije, možda čak pre setnu, da, doista, krajem septembra ili početkom oktobra ume da dođe sanjani dan i svet se ukaže u svom savršenstvu. Potvrđuje se da je sreća moguća. Za svaki takav dan, za svako takvo jesenje popodne, treba biti zahvalan beskrajno, ako se takvo popodne…
-
Intenzitet života i okrutnost proleća: Tomas Sterns Eliot i Igor Stravinski
Početni stihovi Eliotove poeme Četiri kvarteta glase: Vreme sadašnje i vreme prošlo Oba su možda prisutna u vremenu budućem, A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom. Ako je čitavo vreme večno prisutno, Čitavom vremenu nema iskupljenja. Šta je moglo biti jeste apstrakcija I ostaje trajna mogućnost Samo u jednom svetu razmišljanja. Može se postaviti pitanje…
A . A . A 